Da li deca treba da imaju džeparac i kako ih naučiti da ga pametno troše?

Da li deca treba da imaju svoj novac, kako ih možemo učiti da njime upravljaju, kada im treba dati džeparac, samo su nekе od dilema sa kojima se roditelji susreću. Biljana Grbović, autorka priručnika za roditelje „Volim što sam rodila baš tebe, baš takvu/takvog“ kaže da je za decu, kada je novac u pitanju, vaoma značajan primer koji im svojim ponašanjem daju roditelji, ali pre svega koliko su naučeni da vode disciplinovan život.

Deca bi uglavnom kupila sve i to odmah, pa gotovo da nema roditelja koji se nije našao u situaciji da dete u prodavnici uzme neku igračku, slatkiš… i ne želi da ih ostavi. Takvo ponašanje tipično je za najmlađe, jer imaju nagon da svoje želje i potrebe zadovoljavaju istog trenutka.

Biljana Grbović, osnivačica Udruženja roditelja Matica, po obrazovanju master dizajner medija u obrazovanju i profesor razredne nastave, za portal N1 ističe da se u svakoj osobi, pa i detetu, uvek bore dva principa – princip zadovoljstva i princip korisnoga i da je vrlo značajno da dete nauči da može da se odupre zadovoljstvu i da napravi koristan izbor.

“Kada dete nauči da funkcioniše tako da ne zadovoljava svoje želje kad god i koliko god može, nego ima neku granicu, onda je prirodno da takva ličnost deteta kad ode, npr. na ekskurziju, ne potroši sve odmah na svoje zadovoljstvo, nego rasporedi, a čak postoji, ne mali broj dece, koja čak i uštede”, kaže ona.

Dodaje da raspolaganje novcem nije izolovano znanje i da način na koji novcem raspolažemo ima veze sa tim ko smo, a ne samo šta smo o novcu naučili. Ona deca koja uspevaju da rasporede novac na određeni period za koji im je dat, ili čak da uštede, ličnosti su kod kojih je već pobedio taj princip razuma i korisnog, nad principom zadovoljstva u raznim životnim sferama. 

Stoga je, kako kaže, roditeljski zadatak da pre svega gledaju ličnost deteta.

“Što je dete disciplinovanije, to se samo preliva iz jedne sfere u drugu. Ako su disciplinovani u ostalim segmentima života, mnogo je veća šansa da će biti i kada je reč o novcu. Znači, disciplinovan život i uz to lični primer roditelja, koji svojim izborima pokazuje da može da kaže ‘neću da dajem za tu stvar toliko, to je preterano, a nije mi suviše važno, a ovo mi je važno i kvalitetno je pa ću da kupim’. Onda dete uči i uglavnom preuzima model roditelja. Ako nije disciplinovano, onda se često ‘raspusti’ i po pitanju novca“, naglašava ona. 

„Nije dobro da deca imaju svoj novac“

Grbović je stava da nije dobro da deca imaju svoj novac, ističući da je to „savremena izmišljotina“.

“Zašto smatram da to nije dobro? Roditelji mi se obrate, dođu na individualno savetovanje i kažu – dete je uvek na računaru, pa kupuje igrice. Ja ih pitam zašto mu daju novac, a oni odgovore da mu nisu oni dali, već da je dete to kupilo od svog novca. Ja pitam koliko ima godina? Kažu: 10. Pa rekoh, kad je zaradio? U stvari, to je novac koji daju dede, babe, kumovi, a onda roditelji kad idu tamo kod kumova na rođendane, sve to vraćaju. Praktično, to je novac koji je namenjen za dete, ali ne u smislu da dete može samostalno njime da raspolaže i kupuje šta ono hoće”, navodi ona.

Prema njenom mišljenju, taj novac treba da stoji kod roditelja i da se od njega kupi to što detetu treba. 

“Dete može da učestvuje, da da predloge i da kaže šta bi ono želelo. I roditelj ako proceni, ali samo ako proceni da je to dobro, korisno, nešto pozitivno, onda je u redu da na to troši novac. I naravno samo onda kad nema važnijih stvari za koje mu je taj novac potreban. Nikako ne treba praviti takvu situaciju da dete kad dobije novac od babe, dede, može sa tim da radi šta hoće”, naglašava Grbović i dodaje da bi dete trebalo da traži od roditelja dozvolu za korišćenje bilo kakvog novca, jer su kompetentni da ocene šta je za dete korisno, a šta mu je na štetu.

Navodi i da su roditelji su ti koji uvek postavljaju okvire i granicu svim dečjim aktivnostima, te da mu kako dete raste, roditelji daju sve više i više slobode spram toga kako rastu i dečje kompetencije.

“Tamo gde dete ima dovoljno znanja da samostalno donosi ispravne odluke, roditelj se povlači iz te oblasti i tako vremenom u jednom momentu se roditelj može opustiti”, kaže Grbović.