Crna Gora preuzima predsedavanje Berlinskim procesom 2026

Crna Gora je spremna da preuzme predsedavanje Berlinskim procesom 2026, izjavio je premijer te zemlje Milojko Spajić i izrazio uverenje da će njeno vođstvo tom diplomatskom inicijativom ubrzati integraciju Zapadnog Balkana u EU.

Spajić je to rekao u Londonu na Samitu Berlinskog procesa na kojem se raspravljalo o stabilnosti, bezbednosti i ekonomskoj saradnji u regionu.

Govoreći na jučerašnjoj plenarnoj sesiji, Spajić je istakao da je 2026. godina posebno važna za Crnu Goru jer, između ostalog, planira da zatvori sva pregovaračka poglavlja i formalno zaključi pristupne pregovore, saopšteno je iz Vlade Crne Gore.

Naredne, 2026. godine ne samo da obeležavamo 20 godina od obnove državne nezavisnosti, već ćemo biti domaćini Samita EU–Zapadni Balkan i preuzeti predsedavanje Komitetom ministara Savjeta Evrope. U ovom duhu, i s obzirom na značaj koji Berlinski proces ima za Crnu Goru, sa zadovoljstvom objavljujemo ovu informaciju zajedno sa našim partnerima – prije svega Ujedinjenim Kraljevstvom i Njemačkom – da smo, kao država, spremni da preuzmemo i predsjedavanje Berlinskim procesom naredne godine, naveo je premijer Spajić.

Kako je kazao, ovu odgovornost Crna Gora prihvata sa odlučnošću i čvrstom posvećenošću da nadograđuje ovogodišnje uspehe.

„S našim vođstvom, zalagaćemo se za ubrzanu implementaciju Zajedničkog regionalnog tržišta i Zelene agende, unapređenu transparentnost i produbljenu saradnju u digitalnim, zelenim i bezbednosnim inicijativama, kao i u oblastima mobilnosti, obrazovanja, nauke i inovacija“, dodao je.

Istakao je da je vreme da Zapadni Balkan bude prepoznat kao naredna evropska razvojna zona.
„Dopustimo da naše političke reči prate ekonomska djela – kako bismo obećanje Berlinskog procesa pretvorili u blagostanje koje će svaki građanin našeg regiona osetiti“, rekao je Spajić.

Spajić je zahvalio domaćinu, Ujedinjenom Kraljevstvu, na izuzetnoj organizaciji i vođstvu ovogodišnjeg Samita Berlinskog procesa, istakavši da je to potvrdilo trajnu važnost ove platforme za regionalnu saradnju, ekonomsku integraciju i zajedničku evropsku budućnost.

Podsetio je da je Crna Gora napravila značajan korak napred pristupanjem SEPA, što je približilo njene kompanije i građane punom učešću u evropskom finansijskom sistemu.

„Ove godine smo videli da, kada Zapadni Balkan i EU deluju sa ambicijom i strateškom vizijom, napredak je stvaran i merljiv. Od održivih investicionih okvira do usvajanja standarda za zelene obveznice i Regionalne platforme za inovacije, 2025. je bila godina opipljivih rezultata. Jednako tako, snažan simboličan i praktičan korak napred predstavljalo bi ukidanje roming naknada između EU i Zapadnog Balkana“, rekao je.

Dodao je da bi to poslalo snažnu poruku jedinstva i ravnopravnosti, povezalo građane na najdirektniji mogući način i ojačalo jedinstveno digitalno tržište koje sve povezuje.

Govoreći o bezbednosti, Spajić je naglasio značaj Centra za sajber kapacitete Zapadnog Balkana – WB3C u Crnoj Gori.

„Ova inicijativa, koju podržavaju Francuska, Slovenija i Crna Gora, predstavlja svetli primjer kako regionalna i evropska saradnja mogu ojačati našu kolektivnu odbranu u digitalnoj sferi. Sa velikim zadovoljstvom pozdravljam planove Ujedinjenog Kraljevstva da se pridruži ovoj inicijativi i pruži finansijsku podršku, kao deo regionalnog programa sajber bezbednosti na Zapadnom Balkanu vrijednog pet miliona funti“, rekao je crnogorski premijer.

Kako je istakao, odlučna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, energetska, te bezbednost hrane i otpornost na klimatske promjene, takođe su deo strateške agende Crna Gore.

„Zapadni Balkan ne može sebi dozvoliti da bude ranjiv – ni usled spoljnih šokova, ni usled unutrašnjih podela. Zato podržavamo inicijative poput Zelene agende za Zapadni Balkan i saradnju u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta, koje jačaju i ekonomsku i stratešku otpornost“, dodao je Spajić.

Jedna od tema ovogodišnjeg Samita je i jačanje saradnje sa partnerima sa Zapadnog Balkana u borbi protiv ilegalnih migracija na ključnim krijumčarskim rutama.

Samit u Londonu je 12. samit Berlinskog procesa, a balkanski i evropski lideri u okviru ove diplomatske inicijative sastajali su se do sada u Berlinu, Londonu, Beču, Parizu, Trstu, Poznanju, Sofiji i Tirani.