Ono što se gotovo dva meseca dešava u „Pionirskom parku“, na žalost sada a mislim i u buduće, poznatijem kao „Ćacilend“ predstavlja sav čemer i tugu jedne nesrećne države. To je oličenje, slika i prilika jedne osione i odnarođene vlasti. To je dokaz kako vlast vidi i doživljava svoje građane. Pokazan je sav prezir i licemerije jednog čoveka, ne samo prema svojim građanima, već i prema svojim članovima, a pre svega prema svojim funkcionerima. Na taj način im pokazuje da oni bez njega ne bi postojali, da su niko i ništa. Svi ste mi dužni i svi dug morate da vratite. Cela Srbija zna da se ljudi po kvotama tamo odovode. Tamo najmanje studenata ima. U njega se svaki dan organizovanim prevozom ili službenim automobilima javnih preduzeća odvoze zaposleni iz opština i gradova širom Srbije. Idu čak i direktori javih i javno-komunalnih preduzeća, javnih ustnova. Moraju predsednici opština, gradski većnici, pa čak i gradonačelnici. Neki da se oduže za datu im privilegiju, a oni koji nisu uspeli da se ogrebu za finkciju, idu za solidno dogovorenu dnevnicu. Ja dilemu nemam. Sažaljenja nemam. Svakom prema zasluzi. Svako vas gazi onoliko koliko mu to dopustite. Svako ko dopusti da bude gažen i ponižavan, ne zaslužuje bolje. To su zaslužili stranački funkcioneri SNS-a, to zaslužujemo i svi mi kao narod. Da smo kičmu imali, nikad kao narod u ovu bednu i mizernu poziciju ne bi ni došli. Znam da je bolno, ali je istinito.
Već par godina ljuta sam na profesore i ostale predavače na fakultetima. Umesto da zajedno sa SANU i Srpskom pravoslavnom crkvom budu svetionici slobode, oni su sve vreme bili zavetnici ćutnje i nemi svedoci našeg propadanja, u svakom smislu. Srozali smo se kao narod u ljudskom, moralnom, intelektualnom i svakom drugom smislu. Za razliku od nas zapošljenih u osnovnim i srednjim školama, koji smo se godinama unazad, bunili, oni su sve vreme samo ćutali, uljuljkani u solidne plate, tezge i projekte. Mi smo se bunili i zbog bednih plata, ali više zbog ponižavajućeg položaja, svesni da se ovako više ne može. Fakultetski profesori su ponajviše krivi za poplavu sumljivih fakultetskih diploma, po stranačkoj urgenciji na brzinu stečenih. Znali su šta se dešava sa visokim obrazovanjem, ali su zarad svojih pozicija ćutali. Da se više tako sa visokim brazovanjem ne može, pre profesora shvatili su studeti. Videli šta je uzrok najvećeg nepravde i zla u državi i pobunili se. Nakon toga pojedinim profesorima naknadno je proradila savest, počeli su da se oslobađaju i iznose svoje stavove. Neki i danas, četiri meseca od početka studentske pobune i dalje ćute, a pojedinci, lojalisti, čak i u Ćacilend idu. Pa tko je i kandidat za novog mandatara Vlade Srbije morao je da prođe test lojalnost vođi, boraveći u tom sramotnom kampu. Ne ulazeći u njegovu stručnost, sama činjenica da je bio i održao govor na tom mestu, pokazuje da taj čovek bez obzra na sve svoje naučne radove, svetski priznate, ne može biti faktor pomirenja i vraćanje vere u nezavisne institucije u Srbiji. To je dokaz da ono prof.dr. koje neko stavi ispred svog imena i prezimana nije uvek garant ni ljudskog ni moralnog integriteta čoveka. Ruku na srce, bilo je i doslednih i poštenih fakultetskih predavača. Bilo je onih koji su se često oglašavali, ukazivali na mnoge nepravilnosti, onih koji nisu htela da prodaju svoj obraz. Ali , u velikoj manjini. Njima se iskreno izvinjavam za gore navedena zapažanja. Na njih se ovo ne odnosi. Moram priznati da je i kod nas u osnovnim i srednjim školama bilo ovih njihovih lojalista, ali u velikoj manjini.
Ali hvala Bogu, svedoci smo da se stvari polako ali sigurno menjaju. Pojedini dekani i rektor Beogradskog univerizeta u međuvemenu postaje držani neprijatelj broj jedan, a nema boljeg dokaza od toga da su na pravoj strani. Jedan od fakulteta koji se skorije smelo oglasio je Šumarski fakultet u Beogradu sa svoji saopštenjem po pitanju „Pionirskog parka“. Nastavno -naučno veće Šumarskog fakulteta u Beogradu, 26.marta 2025.godine obratilo se javnosti sopštenjem i zatražilo žaštitu „Pionisrskog parka“. U svom saopštenju istakli su da park sa svojom izuzetnom prostorno-ambijentalnom, kulturno-istorijskom, pejzažno-arhitektonskom čini nerazdvojivu prostorni celinu sa ostalim kulturnim dobrima. Pozvali su nadležne da postupaju po svojim ovlašćenjima i zaštite ovo neprocenjivo dobro. Samo još nadežni to treba i da čuju, a nakon toga da krenu i da delaju. Ja se iskreno nadam, možda će i krenuti da rade, ali najverovatnije čekaju da prođe ovo prvo okupljanje Vučićevog Pokreta za narod i državu 12.aprila, pa da počiste trenutno najveće ruglo i izvor zaraze u celoj Evropi. Uništena je kompletna vegetacija prelepog parka, samo zbog uvrnute ideje jednog čoveka. A nakon toga počistiti lokaciju od šatora i osoba koje su tu bile. Namerno kažem osoba, a ne ljudi. Pripremiti i zasaditi novu travu, nove biljke, novo drveće. A sve o trošku SNS-a. Dužni su da lokaciju vrate u prvobitno stanje. Pare njima nisu problem. Kada su mogli ovoliko dugo da finansiraju celokupan idiotski poduhvat zvani Ćacilend, sa svim šatorima, glumcima, hranom, prevozom i smeštajem, mogu onda da finansiraju popravku onog što su bespotrebno uništili. Kada se završi rekonstrukcija, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, pozvati sveštenike da osveštaju ovaj park. Da se pomoilimo Bogu, da nam se ovakva ludost i bruka nikad više u budućnosti ne desi. A inicijator i idejni vođa ovog sramnog projekta mora i krivično da odgovara.
A jednog dana kada ovo ludilo prođe, mnoge će goste Ćacilenda biti sramota, gde su bili i šta su radili, bez obzira da li su i njega otišli dobrovoljno ili odvedeni pod pritiskom. Iskreno se nadam, da će se među njim naći i predloženi mandartar za sastav Vlade Republike Srbije prof.dr. Đuro Macut.
U Kragujevcu, 08.04.2025. godine
Slađana Radisavljević, nastavnik matematike u OŠ
