Davanje sebi adekvatne brige i pažnje važno je da biste se osećali najbolje što možete.
„Briga o sebi je nešto što treba da radimo redovno, a što nam pomaže da se opustimo i napunimo baterije“, kaže Stefani Sarkis, psihoterapeutkinja i autorka.
Briga o sebi može dati prioritet različitim oblastima blagostanja, poput fizičke aktivnosti, duhovnosti ili socijalizacije, kaže ona za CNBC Make It.
Ali vrlo je lako da briga o sebi preraste u bekstvo.
„Bekstvo je kada radite stvari zato što pokušavate da izbegnete nešto“, kaže Sarkis. „Bilo da je u pitanju događaj ili osećaj, radite te stvari zato što zauzimaju vreme koje biste inače morali da iskoristite da se suočite sa (nečim).“
To može izgledati kao besmisleno skrolovanje po društvenim mrežama ili čak zdrave aktivnosti poput odlaska u teretanu, kaže ona. Ljudi se obično okreću bekstvu da bi izbegli ispunjavanje obaveza poput čišćenja kuće, završavanja projekta ili vođenja teških razgovora.
„Ako radite nešto umesto onoga što bi trebalo da radite – to je bekstvo. Ako to radite zbog sebe – to je briga o sebi“, kaže Sarkis.
Ljudi često mogu pomešati to dvoje, objašnjava ona, ali postoje jasne razlike. Evo kako možete razlikovati brigu o sebi od bekstva.
Kako da prepoznate razliku
Razmislite kako se osećate dok radite nešto.
Ista aktivnost može se posmatrati kao briga o sebi ili kao bekstvo, u zavisnosti od toga kako vas čini da se osećate. Uzmimo čitanje kao primer.
„Možete ga koristiti kao strategiju brige o sebi, na primer: ‘Imao/la sam dug dan. Mislim da mi treba malo da sednem sa knjigom, nešto pročitam i opustim se’“, kaže Sarkis.
„Bekstvo je: ‘Moram da pozovem te ljude zbog posla, a baš ne želim to da radim. Mislim da ću radije čitati.’“
Kada nešto radite kao brigu o sebi, osećaćete se prizemljeno, prisutno, opušteno i bolje po pitanju života uopšte, napominje ona. Dok bekstvo obično dovodi do kajanja, griže savesti ili čak ljutnje na sebe.
POVEZANE VESTI:
Postavite sebi ova 3 pitanja
Ako niste sigurni koja vam je namera pre nego što se upustite u neku aktivnost, Sarkis predlaže da sebi postavite nekoliko pitanja:
- Da li imam osećaj da izbegavam nešto ili da to radim jer je važno da se povežem sa sobom?
- Da li ovo radim zato što želim da se obogatim (iznutra), ili zato što želim da se isključim na neko vreme?
- Da li ovo radim skoro kao oblik disocijacije, ili da bih bio/bila prisutniji/a?
„Kada bežite, vaš mozak i dalje može biti na onom zadatku koji treba da uradite, ili na događaju ili traumi koju treba da obradite“, kaže Sarkis.
„Ali kada nešto radite zbog brige o sebi, zapravo ste prisutniji i svesni da to radite.“
Kako se prebaciti iz bekstva na brigu o sebi
Određeni nivo bekstva s vremena na vreme je u redu i treba ga očekivati, kaže Sarkis. „Možda je to zapravo i prikladno u datom trenutku, dok ne saberemo misli“, dodaje.
„Možda možete da pretvorite to u aktivnost brige o sebi tako što ćete se osloboditi srama i krivice, i posmatrati to više kao: ‘Zaslužujem da se odmorim.’“
Međutim, često bekstvo može biti znak hroničnog stresa, kaže ona. Kada stalno izbegavate zadatke, to može ukazivati na osećaj da nemate kontrolu nad svojim životom, da imate previše obaveza.
Stalno traženje načina da pobegnete od stvarnosti može imati dugoročne posledice poput „erozije samopouzdanja, jer se ne suočavate sa stvarima kojima treba da se bavite“, kaže ona.
„Možda ćete imati povišen nivo kortizola. Možda ćete osetiti i fizičke posledice, jer se ne bavite stvarima kojima bi trebalo. I te stvari mogu da se nagomilaju, ne samo emotivno, već i fizički. To može dovesti do propuštenih rokova. I može dovesti do toga da možda ne učestvujete u potpunosti u svom životu.“
Da biste se izvukli iz prečestog bekstva, prvo treba da se zapitate zašto to uopšte radite, predlaže Sarkis.
Zatim, razmislite o tome na koje resurse ili sisteme podrške možete da se oslonite kako biste izašli iz tog obrasca – bilo da to znači razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje, razgovor sa nadređenim o upravljanju radnim opterećenjem, ili angažovanje nekoga ko će vam pomoći da raščistite dom.
„Suština je u ispitivanju: ‘Šta je ono što mogu da promenim?’“, zaključuje Sarkis.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.