Usamljenost nije samo neprijatna – ona može biti opasna po život. Istraživanja pokazuju da društvena izolacija povećava rizik od prerane smrti, dok snažna prijateljstva produžavaju život i jačaju mentalno zdravlje. Evo kako da pronađete i negujete prave prijatelje.
Nakon celog dana rada od kuće, vaša porudžbina hrane stiže i počinjete da sami bindžujete omiljenu seriju. Zvuči idealno, zar ne? Osim što redovno ponavljanje ovoga može da skrati vaš život.
I to ne zbog nutritivnog sadržaja vaše večere. Već zato što su snažni, pozitivni odnosi jedan od najboljih načina da produžite život, pokazuju istraživanja.
„Ljudi su fundamentalno društvena vrsta. Imamo osnovnu potrebu da pripadamo,“ rekao je dr Amit Kumar, vanredni profesor marketinga i psihologije na McCombs School of Business, Univerziteta u Teksasu u Ostinu.
Sa svim ostalim što se dešava u vašem životu, zašto biste uopšte nešto menjali? Zato što je cena usamljenosti ogromna, piše CNN.
„Uticaj društvene izolacije na smrtnost sličan je onome koji izaziva pušenje do 15 cigareta dnevno, pa čak i veći od onog povezanog sa gojaznošću i fizičkom neaktivnošću,“ napisao je tadašnji glavni hirurg SAD dr Vivek H. Marti u svom savetodavnom izveštaju iz 2023. o „isceljujućim efektima“ socijalne povezanosti.
Nedostatak jakih društvenih veza povezan je sa većim rizikom od problema sa zdravljem i blagostanjem, uključujući povećan stres, visok krvni pritisak, preranu smrt i loše veštine suočavanja sa izazovima.
Ali pronalaženje prijatelja u odraslom dobu može biti teško. Nekim ljudima sopstveni način razmišljanja otežava povezivanje, dok je za druge problem manjak pristupačnih mesta za druženje, rekla je Daniel Bajard Džekson, direktorka Women’s Relational Health Institute.
Ipak, trud se isplati. Evo kako Džekson i drugi stručnjaci predlažu da prevaziđete te prepreke i pronađete svoju zajednicu.
Rušenje barijera za prijateljstvo
Ako želite više veza u svom životu, razmislite o tome kako možda sami sebi stojite na putu i pripremite se da to promenite, kaže Džekson, autorka knjige “Borba za naše prijateljstvo: Nauka i umetnost sukoba i povezivanja u ženskim vezama “.
Mnogi ljudi imaju strah od odbijanja, stvaran ili zamišljen, dok drugi pate od socijalne anksioznosti, kaže Džekson. Ali ako nikada ne rizikujete, ističe Kumar, nikada nećete dati svom mozgu šansu da shvati da zapravo možete da se družite.
Praktikovanje kognitivno-biheivioralne terapije ili postavljanje sebi „mikro“ trenutaka za izlazak iz zone komfora može pomoći u regulaciji socijalne anksioznosti i osetljivosti na odbijanje, kažu stručnjaci.
Neće se svima svideti ono što jeste, i morate naučiti da regulišete svoj emocionalni odgovor na to. To može izgledati kao da priznate ubod neprijatnosti i pomislite: „Pa, to je bilo čudno“ – ali bez trenutnog etiketiranja te osobe kao kretena ili zaključivanja da je nešto s vama pogrešno.
„Neki psiholozi to zovu terapija izlaganjem,“ rekla je Džekson. „Videla sam da zadavaju klijentima zadatak da idu i traže sulude stvari i namerno sakupljaju odbijanja.“
Provedite malo više vremena razgovarajući sa konobarom i zatražite nešto za šta znate da neće biti odobreno, kaže Džekson. Na kasi u prodavnici koristite kasira umesto samouslužne kase da biste vežbali socijalne veštine.
Ako je problem vreme, razmislite o otkazivanju nekih obaveza kako biste dali prioritet svom društvenom životu, kažu stručnjaci. Takođe, promenite percepciju o tome šta su prihvatljeni načini druženja – u redu je postaviti vremenska ograničenja, posebno kada je alternativa da nikoga ne vidite.
Dr Loren Kuk, klinički psiholog, predlaže češće obavljanje svakodnevnih aktivnosti sa prijateljima umesto retkih, većih događaja koji služe samo za „catch-up“.
Ako želite da se vidite sa nekim, a morate i da obavite kupovinu, odete u teretanu ili složite veš, pozovite ih da vam se pridruže. Umesto pića petkom, organizujte kratku igru u utorak i zamolite goste da večeraju pre dolaska kako biste morali da spremite samo užinu.
Prevazilaženje izazova okruženja za socijalizaciju
Prema rečima Džeksonove, neki ljudi kao prepreku za sklapanje prijateljstava navode „nestanak trećih mesta“, odnosno lokacije van kuće (prvo mesto) i radnog mesta (drugo mesto) gde se pojedinci mogu okupljati, družiti i graditi odnose. To je tačno, dodaje ona, ali ta mesta se zatvaraju delimično i zbog slabe posećenosti.
Današnja kultura pogodnosti takođe snosi deo krivice, kažu Džekson i Kuk – pomislite na dostavu namirnica, pultove za mobilne porudžbine, digitalne uređaje za čitanje ili prenos bogosluženja uživo. Sve to ima mnogo prednosti, posebno za ljude sa problemima kretanja, „ali ne mogu da ne razmišljam o ceni toga,“ rekla je Džekson.
„Skloni smo da romantizujemo one trenutke slučajnosti, kao kada ste u kafiću i započnete razgovor sa devojkom ispred vas i odmah se skontate,“ rekla je Džekson, a prenosi CNN.
Ali to ne može da se desi ako se ponašamo kao „mali noćni glodari,“ rekla je Kuk – brzo iskočimo, uzmemo hranu i vratimo se u svoje pećine. Kada klijenti traže pomoć od Džeksonove da pronađu prijatelje, navode sve svoje pretplate za dostave i druge pogodnosti – poput čestih mobilnih porudžbina – a zatim neke eliminišu, što vodi ka tim trenucima slučajnih susreta.
Ne razmišljajte crno-belo, kaže Džekson. „Ako to vidite kao – nula prijatelja ili da u izlasku odmah pronađete najbolje prijatelje, to je previše,“ dodaje ona. Ali ako pogledate sve što vam je dostupno – poput komšije ili ljubitelja filmova na kojeg stalno nailazite – možete videti šta se može da se desi.
Na kraju, spustite telefon. Kada ste stalno zalepljeni za ekran, delujete nezainteresovano i ne primećujete ljude koji bi vam mogli biti zanimljivi.
Izađite da upoznate istomišljenike
Da biste odredili gde da upoznate ljude, razmislite o svojim vrednostima i kakvog prijatelja želite, kaže Džekson. Ako volite da pomažete ljudima, potražite prilike za volontiranje. Ako vaša idealna prijateljica čita knjige, gde bi bila u sredu uveče? Verovatno na sastanku čitalačkog kluba ili u knjižari, pa idite tamo.
Često posećujte lokalne biblioteke, pijace i parkove. Potražite na internetu klubove ili događaje po interesovanjima, ili isprobajte aplikaciju za pronalaženje prijatelja u blizini. Upisujte se na časove nečega što ste oduvek želeli da naučite, poput određenog plesnog stila ili kuvanja specijalne kuhinje.
Možda čak i kontaktirajte starog prijatelja sa kojim ste izgubili vezu, kaže psihološkinja dr Marisa G. Franko, saradnica na programu Univerziteta Merilend i autorka knjige “Platonski: Kako vam nauka o vezanosti može pomoći da steknete – i zadržite – prijatelje”. Često potcenjujemo koliko će ljudi biti srećni da nas čuju, napominje ona.
Kada je Kuk postala nova mama, šetala je sa bebom i stekla mnogo prijatelja tako što je pitala druge žene o njihovim bebama i pričala o svojoj. Kuk takođe predlaže da nosite nešto što može biti povod za razgovor, poput majice sa omiljenim muzičkim izvođačem.
I ne zaboravite da možete biti inicijator, kaže Kuk. „Mnogi ljudi se nadaju da će im se ovakve prilike jednostavno desiti. Ako ih ne nalazite, stvorite ih.“
Kuk se prisetila kada su njeni prijatelji organizovali večere koje su zvali „prijatelji prijatelja“. Svako bi pozvao prijatelja koji je morao da dovede još nekog. „To im je potpuno izgradilo društveni krug jer su se svi međusobno upoznavali,“ rekla je Kuk. „Postalo je toliko popularno da se pravila lista čekanja.“
Jedna osoba nije mogla da pronađe krojački klub za milenijalce, pa je pokrenula mesečnu radionicu u iznajmljenom prostoru, dodala je Kuk.
Taj „uradi sam“ duh je ono što je pokrenulo neke platforme koje povezuju nepoznate ljude za zajedničke večere ili nude prostore da sami nešto organizujete. Inicijative uključuju „Klub usamljenih devojaka“ u Ujedinjenom Kraljevstvu; „Prizemlje“ u Kaliforniji, „posleškolski klub“ za milenijalce; RealRoots u SAD; i globalnu platformu Time Left.
Kako razgovarati sa strancima
Ćaskanje i neobavezni razgovori mogu delovati dosadno, ali su neophodni, kaže Kuk, koja je i autorka knjige “Generacijska anksioznost: Vodič za milenijalce i generaciju Z kako da ostanete na površini u neizvesnom svetu”. Duboki odnosi zahtevaju vreme da bi se izgradili.
Ako ostanete bez tema, Kuk preporučuje da postavljate pitanja o omiljenim stvarima druge osobe koja su vezana za situaciju – ako ste, na primer, u džez baru, pitajte nekoga o omiljenim džez muzičarima.
Ako nekoga zanima planinarenje, recite da ćete mu poslati linkove za nekoliko dobrih staza ako vam da broj telefona ili Instagram, predlaže Džekson. Kasnije te večeri pošaljite linkove. Nakon nedelju dana, pitajte da li su otišli i uspostavite razgovor.
Kuk takođe predlaže tehniku „slušaj i poveži“. Dok slušate nekoga, razmišljajte o tome šta možete povezati sa razgovorom, upotrebite to i nadovežite se. Ako neko priča o putovanju u Kostariku, a vi volite majmune, pitajte koje su vrste majmuna videli tamo.
Jedan od mojih najboljih načina da nastavite razgovor sa nekim novim – budite radoznali. Kada je neko potpuno nov za vas, postoji ceo svet od decenija informacija o njemu. Kada ste toga svesni, kako možete ostati bez tema?
Kako zadržati prijatelja
Iako mnogi znaju da romantične veze zahtevaju stalni trud i negovanje, mnogi misle da sa prijateljstvima treba da bude obrnuto: lako, prirodno i spontano, kaže Džekson. Ova ideja možda potiče iz detinjstva, kada smo prijatelje sticali lakše jer smo ih viđali svaki dan u školi ili na sportu.
Ali u odraslom dobu, ta ideja je lažna i vodi do gašenja prijateljstava i usamljenosti, kaže Džeksonova.
Održavanje prijateljstava zahteva mnogo namere, kažu stručnjaci. Postavljajte podsetnike da se javite, budite dobar slušalac, ne osuđujte i zapamtite šta vaše nove poznanike raduje kako biste mogli da predložite smisleno zajedničko vreme – i možda tako živite duže.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.