BETA KALENDAR – Na današnji dan 8. februar

1560 – Turske galije naterale su u bekstvo špansku flotu pod komandom vojvode Medine u bici u Sredozemnom moru kod grada Tripolija, koji su Turci 1551. preuzeli od Španije.

1587 – Nakon 19 godina zatočeništva pogubljena je škotska kraljica Meri Stjuart (Mary Stuart), optužena zbog učešća u zaveri za zbacivanje s prestola engleske kraljice Elizabete I (Elizabeth).

1676 – Umro je ruski car Aleksej Mihajlovič Romanov, otac Petra Velikog, koji je tokom vladavine od 1645. do smrti ugušio pobune kmetova i pobunu donskih kozaka pod Stepanom Razinom. Proširio je teritoriju pripojivši Rusiji Ukrajinu do reke Dnjepar i istočne delove Sibira.

1725 – Umro je ruski car Petar I Aleksejevič Romanov (Petar Veliki). Po dolasku na presto 1682. sproveo je, prema evropskim uzorima, dalekosežne reforme države i društva. Ratovima je obezbedio Rusiji jak položaj na Baltiku, izlaz na Crno more i zapadnu obalu Kaspijskog jezera. Osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine („Vedomosti“), a 1703. na ušću Neve podigao je novu prestonicu – Sankt Peterburg.

1828 – Rođen je Žil Vern (Jules Verne), francuski pisac naučno-fantastičnih romana. Zaokupljen naučnim otkrićima, dalekim zemljama i istraživačkim podvizima, napisao je više od 50 romana među kojima su najpoznatiji „Put oko sveta za 80 dana“, „20.000 milja pod morem“, „Put na Mesec“, „Put u središte Zemlje“, „Carev glasnik“, „Pet nedelja u balonu“, „Deca kapetana Granta“).

1861 – Južne države SAD odvojile su se od Unije i osnovale Konfederaciju država Amerike s Džefersonom Dejvisom (Jefferson Davis) kao predsednikom, što je dovelo do Američkog gradjanskog rata (1861-65).

1863 – Pruska i Rusija sklopile su savez da bi ugušule revoluciju u Poljskoj.

1894 – Rođen je američki filmski režiser King Volis Vidor (Wallis). Njegov nemi film „Gomila“ smatra se remek delom svetske kinematografije. Veliki uspeh postigao je i filmom „Aleluja“ u kojem su glavne uloge igrali crnci.

1921 – Umro je ruski revolucionar i geograf Petar Aleksejevič Kropotkin, jedan od najznačajnjih teoretičara anarhizma. Godine 1872. napustio je uspešno bavljenje naukom, prišao Bakunjinu u Ženevi i posvetio se idejama anarhizma („Anarhija i njena filozofija“, „Velika Francuska revolucija“, „Zapisi revolucionara“).

1924 – Prilikom pogubljenja Gija Džona (Gee Jon) u američkoj državi Nevada prvi put je upotrebljena gasna komora za izvršenje smrtne kazne.

1937 – U Španskom građanskom ratu trupe generala Fransiska Franka (Francisco Franco) zauzele su Malagu uz pomoć 15.000 italijanskih vojnika.

1940 – Nacisti su u Drugom svetskom ratu streljali svakog desetog stanovnika iz dva poljska sela u blizini Varšave zbog ubistva dva nemačka vojnika.

1942 – U manastiru Ostrog održana je skupština sa koje je upućen poziv svim Crnogorcima i Bokeljima, bez obzira na političke i partijske podele, na ustanak protiv okupatora u Drugom svetskom ratu.

1943 – Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila grad Kursk koji su Nemci okupirali 1941.

1963 – U Iraku je izveden državni udar. Predsednik Iraka general Abdul Karim Kasem (Kassem) je streljan, a novi šef države je postao pukovnik Abdul Salem Muhamad Aref (Muhammad).

1975 – Sovjetski i američki kosmonauti su počeli zajedničke pripreme za letove „Sojuz-Apolo“.

1984 – Na stadionu „Koševo“ u Sarajevu u prisustvu 50.000 gledalaca otvorene su 14. zimske Olimpijske igre. Na prvim olimpijskim igrama održanim u Jugoslaviji učestvovali su sportisti iz 49 država, najveći broj u istoriji ZOI.

1989 – U blizini atlantskih ostrva Azori pao je američki putnički avion s italijanskim turistima i poginulo je svih 144 putnika i članova posade.

1992 – Članice Evropske zajednice potpisale su u Mastrihtu, u Holandiji ugovor kojim je ova ekonomska zajednica postala i političko-pravna unija (Evropska unija).

1993 – U nesreći izazvanoj sudarom vojnog aviona „Suhoj“ i putničkog „Tupoljev“ blizu Teherana, poginuli su svi putnici i članovi posade, njih 132, pilot i kopilot vojnog aviona.

1994 – Dve grupe ilegalnih imigranata („ljudi iz čamaca“), pristigavši do obala SAD dobile su različit tretman američkih vlasti – Kubanci su prihvaćeni, a Haićani su bili prisiljeni da se vrate.

2004 – Britanski prestolonaslednik princ Čarls doputovao je u Iran u svojstvu predsednika britanskog Crvenog krsta i obišao grad Bam, koji je krajem 2003. razoren u katastrofalnom zemljotresu, u kome je stradalo 43.000 ljudi. Princ Čarls je prvi član britanske kraljevske porodice koji je posetio Iran od revolucije 1979. godine.

2005 – Umro je Zdravko Velimirović, filmski i televizijski reditelj, član Crnogorske akademije nauka i umetnosti, redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Režirao je filmove „Lelejska gora“, „Derviš i smrt“, „Vrhovi Zelengore“, „Dorotej“.

2010 – Opozicioni lider Viktor Janukovič proglasio je pobedu na predsedničkim izborima u Ukrajini, iako njegova rivalka Julija Timošenko nije priznala poraz. Međunarodni posmatrači su izbore ocenili kao „impresivan primer demokratije“ i pozvali Timošenko da prihvati pobedu Janukoviča.

2010 – Papa Benedikt XVI osudio je zlostavljanje dece od sveštenika, povodom masovnog seksualnog zlostavljanja u crkvenim ustanovama u Irskoj i skandala oko zataškavanja tih slučajeva rekavši da crkva nikad neće prestati da osuđuje takvo ponašanje.

2013 – Preminuo je beogradski filmski i pozorišni glumac Josif Tatić poznat po ulogama u tv serijalima „Bolji život“ i „Grlom u jagode“, i predstavi „Šovinistička farsa“. Igrao je u filmovima „Tri karte za Holivud“, „Vizantijsko plavo“, „Za sada bez dobrog naslova“, „Poslednji krug u Monci“.

2015 – U metežu uoči fudbalske utakmice u Kairu poginulo je 25 ljudi.

2017 – Rumunski parlament izglasao je poverenje vladi posle masovnih uličnih protesta izazvanih donošenjem ukaza o ublažavanju antikorupcijskih mera. Zahvaljujući višednevnim protestima blokirana je sporna uredba.

2024 – Poslanici Evropskog parlamenta (EP) ubedljivom većinom usvojili su Rezoluciju o situaciji u Srbiji posle decembarskih izbora i pozvali na sprovođenje nezavisne međunarodne istrage neregularnosti tokom parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima, sa posebnim akcentom na beogradske izbore.

2025 – Više od 800 potresa magnitude veće od tri stepena celzijusa registrovano je od 1. februara u podmorju između Santorinija i susednog ostrva Amorgosa u Grčkoj.