BETA KALENDAR – Na današnji dan 13. decembar

1545 – Počeo je rad Tridentski koncil koji je u maju 1542. sazvao papa Pavle III. Ekumenski koncil, na kojem je do kraja izgradjen status Katoličke crkve kao dogmatske, protivreformacijske, militantne ustanove s papom-autokratom na čelu, s prekidima je zasedao do 1563. Na osnovu zaključka ovog skupa vodjen je protivreformacijski pokret koji je doveo do Tridesetogodišnjeg rata prokatoličkih i protestantskih snaga u Evropi (1618-48).

1553 – Rodjen je francuski kralj Anri IV (Henri), prvi monarh iz dinastije Burbona (Bourbon). Idejni vodja hugenota (protestanata) kasnije je prešao na katolicizam, ali je Nantskim ediktom 1598. osigurao hugenotima verske slobode i okončao verske ratove. Tokom njegove vladavine osnovane su prve francuske kolonije u Americi. Ubio ga je rimokatolički fanatik Fransoa Ravajak (Francois Ravaillac) 1610.

1570 – Mirom u Šćećinu Danska je priznala nezavisnost Švedske.

1642 – Holandski moreplovac Abel Tasman otkrio je Novi Zeland, ali se nije iskrcao iz straha od ratobornih domorodaca, pa je zasluga za otkriće pripala Englezu Džejmsu Kuku (James Cook) koji se 1769. iskrcao na jedno od novozelandskih ostrva.

1797 – Rodjen je nemački pesnik Hajnrih Hajne (Heinrich Heine) jedan od najvećih liričara 19. veka. Njegova poezija smatra se vrhunskim dostignućem nemačkog romantizma i izvršila je ogroman uticaj na evropsko pesništvo („Knjiga pesama“, „Romansero“, „Ata Trol“, „Nemačka, zimska bajka“).

1806 – Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku oslobodili beogradsku varoš i naterali Turke da se povuku u Kalemegdansku tvrdjavu. Tvrdjava je osvojena početkom 1807, a Turci su ponovo zauzeli Beograd po slomu ustanka 1813.

1877 – Srpski kralj Milan Obrenović je, na poziv Rusije objavio po drugi put rat Otomanskom carstvu. U martu 1878. rat je završen mirovnim sporazumom Rusije i Turske u San Stefanu, kojim je Rusija pokušala da ostvari premoć na jugu Balkana.

1921 – SAD, Velika Britanija, Francuska i Japan potpisali su Vašingtonski ugovor o medjusobnom poštovanju ostrvskih poseda u Pacifiku.

1937 – Japanske trupe su okupirale kineski grad Nanking i u narednih šest sedmica pobile 200.000 Kineza, mahom civila, a krvoproliće je ušlo u istoriju kao „Silovanje Nankinga“.

1939 – U prvoj velikoj pomorskoj bici u Drugom svetskom ratu britanske krstarice „Eksiter“, „Ajaks“ i „Ahil“ su kod zaliva La Plata u Atlantskom okeanu teško oštetile i onesposobile nemački bojni brod „Graf Špe“ koji je tokom gusarskog krstarenja u južnom Atlantiku i Indijskom okeanu prethodno potopio devet trgovačkih brodova.

1944 – Japanski avion napunjen eksplozivom, kojim je upravljao pilot samoubica (kamikaza), u Drugom svetskom ratu je udario u američku krstaricu „Nešvil“ i usmrtio 133 člana posade.

1967 – Vojna hunta u Grčkoj je sprečila kontraudar, a kralj Konstantin (Constatine), primoran da napusti Grčku, pobegao je s porodicom u Rim.

1981 – General Vojćeh Jaruzelski (Wojciech) zaveo je ratno stanje u Poljskoj, zabranjen je rad nezavisnog sindikata „Solidarnost“, a hiljade sindikalnih aktivista su pritvorene.

1982 – U zemljotresu u Severnom Jemenu, u provinciji Damar stotinak kilometara jugoistočno od glavnog grada Sane, poginule su 3.000 ljudi.

1988 – U Kongu je potpisan protokol Angole, Kube i Južne Afrike, uz posredovanje SSSR i SAD, kojim je otvoren put ka nezavisnosti Namibije i okončanju gradjanskog rata u Angoli započetog 1975.

1991 – Bivše sovjetske republike Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan odlučile su da se priključe Zajednici Nezavisnih Država.

1999 – U Ljubljani je umro slovenački političar Stane Dolanc, visoki komunistički i državni funkcioner Jugoslavije.

2000 – Vladimir Putin je kao prvi predsednik Rusije, od raspada SSSR-a 1991. došao u posetu predsedniku Kube Fidelu Kastru (Castro).

2002 – Na samitu u Kopenhagenu Evropska unija je odlučila da primi još 10 država: Poljsku, Češku, Madjarsku, Sloveniju, Slovačku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Kipar i Maltu, počev od 1. maja 2004. godine.

2003 – Američke snage su uhapsile svrgnutog predsednika Iraka Sadama Huseina, koji se skrivao u podzemnom skloništu u blizini svog rodnog grada Tikrita. Potraga za njim trajala je skoro devet meseci od kada su američko-britanske snage izvele invaziju na Irak. Osudjen je na smrt vešanjem i pogubljen 30. decembra 2006. godine.

2004 – Na predsedničkim izborima u Rumuniji pobedio je gradonačelnik Bukurešta i kandidat reformskih opozicionih snaga Trajan Bašesku, čime je okončana decenija vladavine naslednika bivšeg komunističkog režima.

2006. – Umro je američki glumac Piter Bojl (Peter Boyle) koji je stekao slavu ulogom nezadovoljnog radnika u filmu „Džo, i to je Amerika“ i „Mladi Frankeštajn“ i u TV-seriji „Svi vole Rejmonda“.

2009 – Posle 18 godina prekida zbog rata u Bosni i Hercegovini, uspostavljen je železnički saobraćaj izmedju Sarajeva i Beograda.

2010 – Umro je američki novinar i diplomata Ričard Holbruk (Richard Holbrooke) specijalni izaslanik predsednika Baraka Obame za Avganistan i Pakistan. Holbruk je imao važnu ulogu u zaključenju Dejtonskog sporazuma kojim je 1995. godine okončan rat u Bosni i Hercegovini.

2011 – Teniser Srbije Novak Djoković izabran je za najboljeg sportistu Balkana 2011. godine. U glasanju je učestvovalo 11 novinskih agencija tog regiona.

2013 – Italijanska vlada je dekretom ukinula finansiranje političkih stranaka iz javnih sredstava i uvela da se one od 2017. finansiraju prilozima gradjana.

2016 – Italija je dobila novu vladu na čelu s Paolom Djentilonijem (Gentiloni), koga je opozicija kritikovala da su mu kabinet i program istovetni kao njegovog prethodnika Matea Rencija (Matteo Renzi).

2018 – Umrla je Nensi Vilson (Nancy Wilson), američka džez-pevačica, dobitnica tri Gremi nagrade, koja je široku popularnost stekla hitom „(You Don’t Know) How Glad I Am“ 1964. godine.

2019 – Konzervativna stranka premijera Borisa Džonsona ubedljivo je pobedila na parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji, dok su laburisti zabeležili najlošiji rezultat od 1935. godine.

2019 – U Alžiru, nakon deset meseci antivladinih protesta, na predsedničkim izborima pobedio je Abdelmadžid Tebun, bivši premijer u vladi predsednika Abdelaziza Buteflike.

2023 – Proevropski političar Donald Tusk, lider centrističke partije Građanska platforma, postao je novi premijer Poljske nakon osam godina vladavine populističke partije Pravo i pravda.

2024 – Fransoa Bajrua (Fransos Bayrou) imenovan je za novog premijera Francuske pošto je parlament izglasao nepoverenje prethodnoj vladi.