Aleksandar Vučić i Siniša Mali pre nego što su postali bivši predsednik države i „tehnički“ ministar finansija nemilice su trošili javni novac i samo u septembru u državnoj kasi napravili su minus od 106,2 milijarde dinara, za osam milijardi veći nego u prvih osam meseci ove godine, piše danas Radar.
Iako će zvanično ti podaci biti objavljeni tek početkom novembra, dobro obavešteni izvori tvrde da su prošlog meseca rashodi države bili za 903 miliona evra veći od njenih prihoda, a minus bi bio skoro milijardu da baš u septembru, prvi put otkako posluje u Srbiji, deo nagomilanog profita iz prethodnog perioda državi nije uplatio Serbija Ziđin koper, čiji je većinski vlasnik kineski Ziđin internešnel majning kompani limitid.
Kada i zvanično budu objavljeni, desetak dana nakon zatvaranja birališta, 25. oktobra, ti podaci znatno će pokvariti skoro idiličnu sliku o stanju javnih finansija, tim pre što se 5. oktobra Ministarstvo finansija pohvalilo da je deficit u avgustu bio nepunih 0,6 milijardi dinara, a posle prvih osam meseci 98,4 milijarde, navodno za čak 78 milijardi manji od planiranog.
To drugim rečima znači da je formacijski najodgovorniji, „tehnički“ ministar finansija Siniša Mali, uz nesebičnu pomoć svog „šefa“ Aleksandra Vučića, koji već mesecima šparta po Srbiji i u kampanji za parlamentarne izbore obećava „kule i gradove“, uspeo da za samo mesec dana taj minus uveća čak 180 puta, sa pet na 903 miliona evra.
Bukvalno je, kako je naveo Radar, vlast svakog dana, računajući i vikende, u državnoj kasi pravila manjak od 30 miliona evra.
Posledično, deficit je sa avgustovskih 98,4 milijarde već u septembru skočio na 204,6 milijardi dinara. Tome su presudno kumovali transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja od 81,1 milijardu dinara, koliko je isplaćeno za razne vidove jednokratne pomoći, mesec dana uoči najneizvesnijih parlamentarnih izbora u poslednjih 14 godina.
Pre samo mesec dana Mali se hvalio da rebalans državne kase za ovu godinu predlaže zato što će, navodno, prihodi biti veći nego što je originalnim budžetom planirano. Istine radi, između septembra prošle i ove godine prihodi su nominalno povećani sa 1,43 na 1,62 milijarde evra ili za 12,8 odsto. Za isti procenat uvećan je i priliv u prvih devet meseci ove u odnosu na isti period prošle godine, sa 13,9 na 15,7 milijardi evra.
Poslanicima u Skupštini, ali i celokupnoj javnosti, međutim, Mali je „glasno“ prećutao da će od prihoda mnogo brže rasti rashodi. U prvih devet meseci država je potrošila 17,5 milijardi evra, za petinu više nego u istom periodu 2025.
Za razliku od javnosti, pa i većine kolega u odlazećoj vladi Đure Macuta, prvi državni „blagajnik“ sigurno zna da je u septembru spiskao 296,6 milijardi dinara ili čak dve i po milijarde evra. I da je Vlada čiji je član potrošila 65,6 odsto više nego u septembru 2025.
Ionako visoka razlika između odliva i priliva u državnu kasu bila bi još izraženija da na njen račun nije legla (ne)očekivana uplata prve dividende po osnovu udela države od 37 odsto u Serbija Ziđin koperu, čiji je većinski vlasnik kineski Ziđin internešnel majning kompani limitid.
Ta firma je, saznaje Radar, 24. septembra u budžet uplatila 10,26 milijardi dinara ili oko 87 miliona evra, a Mali od nje pre kraja godine očekuje najmanje još toliko, u optimalnom slučaju ukupno 25 milijardi dinara ili više od 200 miliona evra.
Tom „infuzijom“ kineskih partnera, koji su uskočili da popune bar deo ogromne rupe u srpskoj državnoj kasi niko od zvaničnika, uključujući Vučića i Malog, nije se javno pohvalio, možda i u strahu da bi se neko mogao setiti da upita zašto nikada ranije država kao manjinski partner nije dobila ni cent nagomilane neto dobiti iz prethodnog perioda.
Od 2020. do 2025. Serbija Ziđin koper imao je profit veći od milijardu i po evra i da se ravnomerno i redovno delio u skladu sa vlasničkim udelom, na račun države bi do sada leglo 563 miliona evra.
Dobro upućeni sagovornici u Ministarstvu finansija računaju na još jednu uplatu i od „miljenika“ ovdašnje vlasti, Beograda na vodi. Od te firme, u kojoj je država takođe manjinski vlasnik, očekuje se da do kraja godine u budžet uplati bar još 10 miliona evra.
Osim „kineskih prijatelja“, u pomoć kolegama iz Nemanjine 11 uskočila je i Narodna banka Srbije (NBS), koja je 18. avgusta u budžet uplatila 33,7 milijardi dinara, odnosno 70 odsto viška prihoda po završnom računu za 2025, a guvernerka Jorgovanka Tabaković je rekla da je iznenadila Malog.
Poređenja radi, NBS je 2020. u budžet uplatila 45 miliona, tri godine kasnije upola manje, a u 2022. ni evro, a ove i prošle godine je Vladi obezbedila finansijsku infuziju od po skoro 290 miliona evra. Da nije bilo uplata NBS i Ziđina minus u državnoj kasi bi već sada premašio 2,1 milijardu evra.
Direktna posledica prekomerne predizborne potrošnje je rast deficita, koji je na kraju septembra 2025. bio podnošljivih 645 miliona, a sada je 2,7 puta veći, čak 1,74 milijarde evra.
Poređenja radi, sve do pandemije, kada je vlast i počela da razbacuje nepostojeći novac „iz helikoptera“, u budžetu Srbije na kraju septembra nije bilo minusa. Naprotiv, uvek je bio u plusu, koji je u 2016. bio oko 220 miliona evra, naredne godine rekordnih 550 miliona, a u 2018. i 2019. oko 420 miliona evra.
Čak i ako zbog Ekspa 2027, za koji većina objekata mora biti završena do kraja godine, vlast ne potroši ni dinar više nego što je trošila u decembru 2024. ili 2025, ukupan minus u državnoj kasi premašiće tri milijarde evra.
„I nije isključeno da će, ako se 25. oktobra ništa ne promeni, Mali i dalje tvrditi da nema razloga za brigu i da budžetski prihodi rastu. Za rashode baš ga briga. Njih će ionako neko drugi da plati. A među njima i oni čijim je novcem vlast kroz različite vidove jednokratne pomoći u septembru pokušala da kupi glasove na predstojećim izborima. I da nastavi po starom“, piše Radar.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.