Arsić: Poskupljenje nafte imaće višestruke posledice na privredni rast i prihode budžeta Srbije

Rast cena energenata zbog rata na Bliskom istoku imaće višestruke negativne posledice na privredu Srbije, rast će verovatno biti niži od planiranog, a smanjiće se i prihodi u budžetu, rekao je danas, na prezentaciji časopisa Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić.

„Direktna posledica na javne finansije će biti smanjivanje prihoda od akciza na gorivo, a najavljeno je da će to smanjivanje biti kumulativno 30 odsto, ali nije sasvim izvesno da li postoji zakonska osnova za toliko smanjenje“, rekao je Arsić.  

Dodao je da će težina posledica rata i poskupljenja nafte na privredu Srbije zavisiti od toga koliko će dugo trajati sukob na Bliskom istoku i koliko će biti primenjivala mera smanjenja akciza. Ukoliko bi se, prema njegovim rečima, ta mera primenjivala do kraja godine to bi, verovatno značilo manje prihoda za budžet od oko milijardu evra, pa će, uprkos naporima da se smanje neki rashodi, deficit biti veći.

U Srbiji će, kako je rekao i neki specifični unutrašnji faktori negativno uticati na privredni rast, poput smanjivanja zaposlenosti u nekim delatnostima, u kojima se stvara niska dodatna vrednost po radnom mestu i već su otpušteni radnici u tekstilnoj industriji i u industriji električnih kablova i to će, verovatno biti nastavljeno i u toku ove godine. 

I u IT sektoru je, pema njegovim rečima, bilo otpuštanja radnika zbog primene veštačke inteligencije, što će se nastaviti, a jedini faktor koji će, možda pozitivno uticati na privrednu aktivnost je da poljoprivredna sezona bude prosečna, što bi uticalo 0,3 – 0,4 odsto na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP).

„Eskalacije sukoba na Bliskom istoku i rast cena nafte, u slučaju dugotrajnijeg konflikta usporiće globalni privredni rast, mada nije isključena ni recesije, a dodatni rizik za Srbiju je početak primene ugljeničnih poreza na uvoz EU iz Srbije. 

Ugljenični porez već, kako je rekao, ima negativne implikacije na poslovanje Elektroprivrede Srbije (EPS), a rizici za Srbiju su još neizvesnost u vezi rešavanja vlasničke strukture u Naftnoj industriji Srbije (NIS), moguća dodatna trgovinska ograničenja kao na primer kvote za izvoz čelika u EU i neizvestan napredak Srbije u procesu evropskih integracija. 

„Rast građevinarstva će gurati državne investicije u infrastrukturu i objekte, vezane za međunarodnu izložbu Ekspo, ali je verovatno usporavanje stanogradnje i gradnje privrednih kapaciteta, kao i proizvodnje u rudarstvu“, rekao je Arsić.

Istakao je da da na sve to treba dodati i rizik od novog produbljivanja domaće društveno-političke krize, koja još nije razrešena.

Inflacija je, pema njegovim rečima od septembra 2025. relativno naglo usporila pod uticajem administrativnih mera, spuštajući se u januaru i februaru 2026. na oko 2,5 odsto međugodišnje, što je njen najniži nivo još od marta 2021. godine.

Međutim, kako je naveo, detaljnija analiza pokazuje da su inflatorni pritisci potisnuti, ali ne i otklonjeni jer je inflacija u segmentu hrane administrativno privremeno obuzdana, ali bazna inflacija (iz koje su isključene cene hrane, energije, alkohola i cigareta) ponovo ima tendenciju ubrzanja i porasla je sa 3,8 odsto u oktobru na 4,2 odsto u februaru 2026. godine. 

„Kretanja na tržištu rada u 2025. sugerišu da je verovatno završen period solidnog rasta zaposlenosti i izraženog smanjenja stope nezaposlenosti koji je obeležio prethodne godine. Visok rast zarada, koji je u poslednjim godinama bio brži od rasta produktivnosti, uz dodatno snažno administrativno povećanje minimalne zarade, počinju da deluje kao ograničavajući faktor za novo zapošljavanje“, rekao je Arsić.

Dodao je da je taj efekat naročito izražen u segmentu slabije kvalifikovane radne snage, gde poslodavci imaju manji prostor da apsorbuju rast troškova rada, što može dovesti do smanjenja tražnje za njihovim zapošljavanjem. 

Zbog toga je, prema njegovim rečima, moguće da će stopa nezaposlenosti u Srbiji u narednom periodu imati tendenciju stabilizacije na sadašnjem nivou od oko 8,5 odsto koji je i dalje znatno viši nego u uporedivim zemljama Centrlne i Istočne Evrope (CIE), gde je u 2025. iznosila 4,2 odsto.

Naveo je da je tekući deficit platnog bilansa u 2025. dostigao 4,3 milijarde evra, odnosno 4,9 odsto BDP-a. 

To je, prema njegovim rečima, umereno povećanje u odnosu na 2024. kad je iznosio 3,8 milijardi evra (4,5 odsto BDP-a). Najvažnija platnobilansna promena u 2025. je, kako je istakao, smanjenje neto priliva stranih direktnih investicija sa 5,6 odsto BDP-a iz 2024, na 2,6 odsto BDP-a u 2025. godini. 

„Tako je prvi put još od 2014. priliv SDI 2025. bio manji od tekućeg deficita. Još jedan zanimljiv indikator povezan sa SDI je rastući odliv dividendi od ovih ulaganja. Posle završetka ciklusa investiranja uobičajeno je da strani investitori počinju da izvlače svoje profite iz zemlje domaćina, što sada rade i u Srbiji“, rekao je Arsić.

Dodao je da su odlivi deviza iz zemlje po osnovu poslovanja SDI u 2025. iznosili 4,6 milijardi evra, odnosno bili su znatno veći od priliva novih direktnih investicija iz inostranstva.

Arsić je rekao da je fiskalna politika ostala pod čvrstom kontrolom iako je privredni rast u 2025. bio upola niži od onog s kojim je projektovan budžet. Ostvareni deficit države, kako je rekao, od 2,4 odsto BDP-a bio je niži od planiranog od tri odsto BDP-a. 

Naveo je da je monetarna politika 2025. takođe vođena oprezno, uz nepromenjenu referentnu kamatnu stopu od 5,75 odsto tokom čitave godine. Naročitu odlučnost Narodna banka Srbije (NBS) je prema njegovim rečima, pokazala u održanju deviznog kursa na skoro fiksnom niovu, snažno reagujući na povremene depresijacijske pritiske. 

„Iako je u dužem roku izražena realna apresijacija dinara ekonomski loša, jer negativno utiče na cenovnu konkurentnost domaće privrede i privredni rast, ovakva politika može se u kratkom roku opravdati u uslovima povišene neizvesnosti i rizika. Za odbranu kursa dinara NBS je tokom 2025. na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 580 miona evra, kao i dodatnih 810 miliona evra u prva dva meseca 2026. godine“, rekao je Arsić.

Podsetio je da se, najveći broj makroekonomskih indikatora u 2025, pogoršao u odnosu na prethodne godine i da je privredna aktivnost ostvarila relativno skroman rast od dva odsto, koji je bio najniži od 2015. godine, izuzimajući pandemijsku 2020. godinu, a bio je niži i od proseka zemalja CIE. 

Arsić je na pitanje da li će Srbija imati problema u vraćanju stanih kredit rekao da Srbija ima kreditni rejting i da taj staus nije ugrožen.

„Ono što može da se dogodi je da uslovi refinansiranja budu nešto nepovoljniji nego što su bili ranije, odnosno da kamatne stope po kojima se zemlja zaduživala budu veće nego prošle godine, ali vovatno će biti manje od kamatnih stopa koje je plaćala kad su nastali postojeći krediti“, rekao je Arsić.

Istakao je da spoljni dug nije visok i da Srbija ima pristup međunarodnom tržištu tako da će moći da se zadužuje, za vraćanje starih kredita i za finansiranje fiskalnog deficita, ako se nesto „spektakularno“ loše ne dogodi.

Arsić je, odgovarajući na pitanje o statusu Naftne industrije Srbije (NIS) rekao da je produženje roka za pregovore o prodaji ruskog udela u toj kompaniji delimično uslovljeno geopolitičkim faktorima, a da bi prestanak rada Rafinerije u Pančevu u trenutnim okolnostima predstavljao veliki problem za zemlju, imajući u vidu situaciju na Bliskom istoku. 

Mađarski Mol koji kupuje ruski udeo u NIS-u, prema njegovim rečima, ima probleme zbog obustava isporuka nafte preko naftovoda „Družba“, tako da bi zatvaranje rafinerije NIS-a sada snažnije pogodilo Srbiju, ali da veruje „da će oni koji donose odluke voditi računa i o tome da ne žele baš da izazovu krizu u nekoj zemlji za koju smatraju da im nije neprijateljska“.