AP piše zašto Francuska jača vojno prisustvo na Bliskom istoku

Vlada Francuske jača vojno prisustvo na Bliskom istoku šaljući nosač aviona i druge ratne brodove, dok predsednik Emanuel Makron sarađuje sa ključnim akterima u sukobu, uključujući Iran, u pokušaju da pozicionira Pariz za buduće diplomatske razgovore.

Makron je rekao da je francusko vojno učešće strogo „odbrambeno“ i da je cilj da se izbegne da Francuska postane strana u ratu. Potvrdio je taj stav pošto je jedan francuski vojnik poginuo u četvrtak u napadu dronom u Iraku.

„Nismo u ratu ni sa kim“, rekao je Makron.

Ipak, veliko raspoređivanje francuske Ratne mornarice koje je opisao kao „bez presedana“, učinilo je Francusku evropskom državom sa najistaknutijim prisustvom u regionu.

Posećujući prošle nedelje nosač aviona „Šarl de Gol“, Makron je rekao da njegovo prisustvo u Sredozemnom mou pokazuje „snagu Francuske: uravnotežujuću silu, silu za mir“.

Makron je najavio raspoređivanje osam ratnih brodova, dva nosača helikoptera i nosača aviona na nuklearni pogon „Šarl de Gol“ sa svojih 20 borbenih aviona „Rafal“ u istočnom delu Sredozemnog mora i širem prostoru kraj Bliskog istoka.

Francuska fregata „Langedok“ stigla je do Kipra, članice Evropske unije, kako bi ojačala odbranu od dronova i protivraketnu odbranu. Kipar i Francuska su u decembru potpisali novo strateško partnerstvo.

Makron je takođe rekao da su dve francuske fregate poslate u Crveno more, da bi pomogle osiguravanje bezbednosti i slobodne plovidbe.

Makron je rekao da je raspoređivanje ratnih brodova namenjeno da omogući Francuskoj da „reaguje na vanredne situacije“ i evakuiše francuske državljane ako bude potrebno.

Francuska ima više od 400.000 građana na Bliskom istoku – više nego bilo koja druga evropska zemlja, od čega više od polovine u Izraelu i više od 60.000 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Druge evropske zemlje, uključujući Španiju, Italiju, Holandiju i Grčku, rasporedile su fregate u regionu.

Brzo raspoređivanje francuske Ratne mornarice je u suprotnosti sa kašnjenjem Ujedinjenog Kraljevstva u slanju razarača HMS „Dragon“ koji je 10. marta isplovio iz Portsmuta, u Engleskoj.

Opozicione stranke u Velikoj Britaniji su optužile vladu premijera Kira Starmera da presporo deluje u zaštiti britanskih baza na Kipru i saveznika na Bliskom istoku.

Vlada Velike Britanije je takođe poslala borbene avione „Typhoon“ i F-35, helikoptere i sisteme protiv-vazduhoplovne odbrane da bi pomogla presretanje iranskih raketa i dronova i zaštitila britanske trupe širom regiona, posebno na Kipru i u Kataru – partnerima na Bliskom istoku.

Francuska ima ključne odbrambene sporazume sa nekoliko zemalja u regionu, uključujući Katar, Kuvajt i UAE, gde je njena stalna baza u Abu Dabiju. Francuska vojska, koja tamo ima vazduhoplovne i pomorske snage, udvostručila je broj stacioniranih borbenih aviona „Rafal“ na 12.

Francuske vlasti su priznale da su od početka rata avioni „Rafal“ presretali dronove koji su ciljali UAE.

„Stojimo uz naše saveznike i naše prijatelje“, rekao je Makron tokom posete „Šarlu de Golu“. „Bilo je nekih presretanja koja su se nastavila poslednjih dana“.

„To radimo u okviru naših partnerstava“, rekao je, ne navodeći detalje.

Francuske snage su takođe raspoređene u Jordanu i Iraku.

U četvrtak je jedan francuski vojnik poginuo, a nekoliko je ranjeno u napadu dronom u regionu Irbil, na severu Iraka. Oni su obučavali iračke jedinice u okviru multinacionalne antiterorističke misije u toj zemlji.

Bivši predsednik Fransoa Oland koji je predvodio Francusku od 2012. do 2017. godine, rekao je da je važno da Francuska pokaže da može da zaštiti svoje državljane i uveri svoje partnere, ali je upozorio na rizike.

„Moramo biti oprezni – to je uvek rizična operacija – da bismo bili sigurni da naši ratni brodovi nisu meta“, rekao je Oland. „Jer ako budu napadnuti, moramo da uzvratimo“.

Makron predvodi diplomatske napore u pokušaju da zaustavi sukob u Libanu, gde je poginulo 850 ljudi, a stotine hiljada su u izbeglištvu, dok je militantna grupa Hezbolah ušla u novu rundu borbi sa Izraelom. Makron je pozvao Hezbolah da prestane sa borbama, a Izrael da odustane od kopnene ofanzive.

Francuska podržava libansku vojsku, jer su se vlasti Libana obavezale da će preuzeti kontrolu nad pozicijama koje drži Hezbolah i punu odgovornost za bezbednost u celoj zemlji, rekao je Makron. Arsenal Hezbolaha sadrži eksplozivne dronove, slične onima koje koristi Iran.

Francuska je tradicionalno bila ključni pristalica Libana, bivšeg francuskog protektorata, i tamo drži 800 vojnika u mirovnim snagama UN. Francuska vlada je toj državi dala oklopna vozila i operativnu vojnu podršku.

Francuska je prošle nedelje poslala 60 tona hitne pomoći u Liban humanitarnim letom za Bejrut, saopštile su vlasti. Pošiljka je sadžala lekove, medicinsku opremu, mobilnu zdravstvenu jedinicu, materijal za skloništa napolju, osnovne potrepštine i hranu za odojčad.

Makron je bio prvi zapadni lider koji je razgovarao sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom od početka rata.

Rekao je da je pozvao Iran da obustavi napade na zemlje u regionu. Od tog telefonskog razgovora 8. marta, apel je ostao bez odgovora.

Makron je naglasio da je potrebno „diplomatsko rešenje“ kako bi se okončala eskalacija i rekao je da su se on i Pezeškijan složili da ostanu u kontaktu.

Makron je takođe razgovarao sa izraelskim premijerom Bendžaminom Netanjahuom i američkim predsednikom Donaldom Trampom, iako nije bilo znakova deeskalacije.

Francuska se nada da bi diplomatski napori mogli uroditi plodom kada se smiri najintenzivnija faza sukoba, što bi moglo potrajati nedeljama ili mesecima.

Makron takođe promoviše međunarodne napore za obezbeđivanje Ormuskog moreuza, ključnog energetskog koridora, kako bi nafta, gas i roba ponovo mogli slobodno da teku „kada okolnosti dozvole“. Predložio je da države koriste ratne brodove za pratnju tankera i kontejnerskih brodova kada se borbe smire.

Politički analitičar Bertran Badi, profesor međunarodnih odnosa na Sians Po Paris, rekao je da Makron dugo nastoji da potvrdi ulogu Francuske na globalnoj sceni.

Sa niskim rejtingom kod kuće i oko godinu dana preostalog mandata, Makron bi mogao najviše da dobije među evropskim liderima težeći diplomatiji, rekao je Badi.

„Ali,sada smo primorani da drastično smanjimo očekivanja“, rekao je on jer, „s diplomatskog stanovišta, kakvu prednost Francuska zaista ima?“

„Moja procena je da se ova kriza ne može rešiti francuskim sredstvima“, rekao je Badi. „Nema smisla imati o tome iluzije“.