AP: Lokalni izbori na Kosovu u atmosferi političkh tenzija i napetih odnosa sa Srbijom

Na Kosovu se danas održavaju lokalni izbori na kojima vladajući levičarski Pokret Samoopredeljenje (Vetëvendosje!) nastoji da osvoji mesto gradonačelnika glavnog grada, u atmosferi dugotrajnih političkih tenzija i napetih odnosa sa Srbijom, piše danas Asošiejted pres (AP).

Agencija navodi da najviše pažnje privlači trka u glavnom gradu, Prištini, gde bivši ministar kulture Hajrula Čeku iz Samoopredeljenja izaziva aktuelnog gradonačelnika Perparima Ramu iz konzervativnog Demokratskog saveza Kosova (DSK).

Samoopredeljenje nastoji da se nadoveže na svoj uspeh sa februarskih parlamentarnih izbora, kada je osvojilo 48 mandata u skupštini od 120 poslanika, što ipak nije dovoljno za većinu potrebnu za samostalno formiranje vlade, dodaje AP.

Agencija ukazuje da posebnu pažnju privlači glasanje na severu, gde većinu čini srpsko stanovništvo i gde se očekuje da Srpska lista, dominantna srpska partija, za koju se smatra da je blisko povezana sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, zadrži kontrolu nad većinom svojih uporišta.

Dijalog Kosova i Srbije,  uz posredovanje Evropske unije, i dalje je u zastoju, podseća agencija i dodaje da su „dva susda u sporu još od 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, što Srbija i dalje odbija da prizna“.

Podseća se takođe da se lokalni izbori održavajub samo dva dana nakon što je kosovski parlament okončao osmomesečni politički zastoj izborom kompletnog rukovodstva, uključujući i predstavnika iz redova srpske manjine.

U subotu je vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti, lider Samoopredeljenja, dobio zadatak da u roku od 15 dana formira novu vladu što će biti izazov, s obzirom na to da su druge velike partije do sada odbile da uđu u koalicione pregovore, dodaje se.

Kurti je pod pritiskom da stabilizuje unutrašnju političku situaciju, reši ekonomske probleme i oživi dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom uz posredovanje EU.

Nezavisnost Kosova i dalje je tačka razdora na Balkanu. Tokom rata 1998–1999. godine poginulo je oko 11.400 ljudi, uglavnom etničkih Albanaca, a sukob je okončan nakon NATO bombardovanja koje je dovelo do povlačenja srpskih snaga. Dok većina zapadnih zemalja priznaje kosovsku državnost, Srbija, uz podršku Rusije i Kine, to i dalje odbija, zaključuje AP u izveštaju o loklanim izborima na Kosovu.