Izvešataj OHR-a Savetu bezbednosti: Nastavak opstrukcija državnih organa, smrt Mladića i izbori

Opstrukcija, uglavnom iz vlasti Republike Srpske (RS), slabi državne institucije i vodi ka de fakto odvajanju tog entiteta od BiH, navedeno je izveštaju Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH upućenog Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), koji će 30. oktobra razmatrati stanje u Bosni i Hercegovini.

U izveštaju, koji je potpisao vršilac dužnosti visokog predstavnika Luis Krišok, analizira stanje u BiH u poslednjih šest meseci i u njemu su izdvojena tri ključna događaja – opšti izbori u BiH održani 4. oktobra, reakcije na smrt haškog osuđenika i nekadašnjeg komandanta Vojske RS Ratka Mladića i nastavak opstrukcije rada državnih institucija, preneli su sarajevski mediji.

U dokumentu se navodi da su direktni napadi na ustavni poredak, koji su obeležili početak 2025. godine, u ovom periodu bili manje izraženi, ali da su se institucionalna opstrukcija i zapaljiva politička retorika nastavili, "uglavnom iz krugova Vlade RS".

"Ove uporne opstrukcije slabe državne institucije, ograničavaju njihovu sposobnost da ispune svoje zakonske obaveze i odgađaju evroatlantske integracije. U kombinaciji s pokušajima zaobilaženja državnih institucija i uspostavljanja zasebnih struktura u RS, one jačaju scenarij de fakto odvajanja", ocenjeno je u izveštaju.

Dodaje se da je opstrukcija uključivala blokiranje zakonodavne agende, uskraćivanjem kvoruma u parlamentu, što je dovelo do malog broja usvojenih zakona, kašnjenja imenovanja, kao i ograničenja u finansiranju i zapošljavanju u državnim institucijama.

Osim toga, konstatovano je neprovođenje konačnih i obavezujućih odluka državnog pravosuđa, uključujući odluke Ustavnog suda BiH o državnoj imovini.

"Nastalu disfunkciju potom, upravo oni koji joj doprinose, koriste kako bi doveli u pitanje potrebu postojanja institucija na državnom nivou ili opravdali dalje osporavanje njihovog autoriteta", navodi se u izveštaju.

Dodaje se da su primećeni i pokušaji da se u RS uspostave pravna i institucionalna rešenja koja odgovaraju nadležnostima države, što bi moglo dovesti do "puzajućeg de fakto odvajanja" od BiH.

U izveštaju je je naglašeno i da je Savet ministara BiH redovno održavao sednice, ali da je u poslednjih šest meseci jedini usvojeni zakon bio budžet za 2026. godinu.

OHR ocenjuje da je praksa da se zakoni ne šalju u parlament bez punog konsenzusa u Savetu ministara "više puta i sistematski korištena kao alat za institucionalnu opstrukciju".

U izveštaju stoji da je Dom naroda BiH ostao praktično blokiran zloupotrebom pravila o kvorumu, jer su delegati Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), sami ili zajedno s delegatima Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH) više puta napuštali sednice, zbog čega je više predloga usvojenih u Predstavničkom domu parlamenta BiH zaustavljeno je u Domu naroda.

Ističe se i da nije bilo dogovora ni o zakonima o Visokom sudskom i tužilažkom savetu (VSTS) i sudovima, koji su uslov za otvaranje pristupnih pregovora s Evropskom unijom (EU), kao ni o glavnom pregovaraču BiH sa EU.

U izveštaju se, između ostalog, ocenjuje da su blokade predstavnika RS u radu državnih institucija imale i međunarodne posledice, pa je Komitet eksperata za evaluaciju mera sprečavanja pranja novca i borbe protiv terorizma (MONEYVAL) 19. juna BiH vratio na takozvanu sivu listu zbog neusvajanja zakona o oduzimanju imovine, zakona o ciljanim finansijskim sankcijama i registra stvarnih vlasnika.

RS se, naglašava se, protivi i uspostavljanju državnog regulatora za gas, zbog čega BiH ima najlošiji rezultat među članicama Energetske zajednice.

U istvešaju se dalje navodi da po pitanju državne imovine nije bilo nikakvog napretka, da vlasti RS i dalje ne priznaju odluke Ustavnog suda BiH o državnoj imovini i ne upisuju vlasništvo države, kao ni perspektivnu vojnu imovinu.

U Federaciji BiH vlasti se, kako stoji u dokumentu, više trude poštovati zabranu raspolaganja državnom imovinom, ali neujednačeno.

U izveštaju stoji i da vasti RS nisu sprovele odluku Ustavnog suda BiH, koji je zabranio plaćanje lobističkih ugovora iz entitetskog budžeta, ocenivši to neustavnim.

Navodeći da je Miloradu Dodiku, lideru Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), zabranjeno obavljanje javnih funkcija, u Krišokovom izvešataju se naglašava da je on ostao centralni politički akter.

"U postizbornom obraćanju obećao je kontinuitet politike SNSD-a i ponovio nameru da RS vrati nadležnosti u oblasti odbrane, kontrole granica, obaveštajnog sektora i indirektnog oporezivanja, te da ograniči ovlaštenja državnog pravosuđa", stoji u izveštaju.

Dodaje se da je najavio i inicijativu za usvajanje novog Ustava RS 9. januara.

Dodik je, prema izveštaju OHR-a, nastavio promovisati narativ o nemogućnosti mirnog suživota Bošnjaka i Srba, pozivajući se na "sukob civilizacija" i nagoveštavajući otcepljenje ako se politički ciljevi ne ostvare.

U maju je, ističe se, ponovio je da bi nametanje zakona o državnoj imovini odmah pokrenulo otcepljenje RS.

U izveštaju se dalje navodi da je Narodna skupština RS u maju i julu usvojila dve deklaracije kojima traži zatvaranje OHR-a, poništavanje postdejtonskih reformi i raspodelu državne imovine entitetima.

Konstatuje se i da je MUP RS-a je 23. juna potpisao novi memorandum o saradnji s moskovskom policijom, čiji tekst nije objavljen, pa ostaje da se vidi je li u skladu s ustavnim i pravnim okvirom.

Smrt ratnog zločinca Ratka Mladića 27. avgusta, kako piše u dokumentu, ponovo je otvorila podele o ratu, veličanje osoba presuđenih za ratne zločine, podsećajući da su negiranje ratnih zločina i veličanje počinilaca krivična dela po Krivičnom zakonu BiH, ali da je za procesuiranje potrebna akcija Tužilaštva BiH.

Dodaje se da su istovremeno bošnjački političari u RS zbog komentara o Mladiću bili pod pritiskom, a neki su smenjeni, kao i da se pod istragom Tužilaštva i MUP-a RS našao se i Memorijalni centar Srebrenica-Potočari, što njegovi predstavnici vide kao pritisak.

U poglavlju koje se odnosi na održane izbore, konstatuje se da su prošli bez većih problema, ali uz manju izlaznost, kao i da su prvi put u celoj zemlji korištene nove tehnologije, koje uključuju biometrijsku identifikaciju birača.

U izveštaju je konstatovano da je kampanju obeležila populistička i nacionalistička retorika, kao i zloupotreba javnih resursa, a da izborni rezultati pokazuju dominaciju etničkih stranaka i da SNSD ostaje najjača stranka u RS.

"Očekuje se dugo formiranje vlasti i mogući zastoj na evropskom putu", ocenjuje se, između ostalog, u izveštaju.