MAT: Rast BDP Srbije u prvom tromesečju tri odsto, najbolji u Evropi, ali inflacija veća

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je tokom prvog tromesečja 2026. međugodišnje realno uvećan za oko tri odsto i za sada je to po Evrostatu najbolji rezultat u Evropi, ali je inflacija u Srbiji viša nego u Evropi, navedeno je u poslednjem broju mesečnika Makroekonomseke analize i trendovi (MAT).

Ključni izvori rasta su, kako je navedeno, „ostale“ usluge, neto porezi i trgovina, a u padu je sektor građevinarstva i industrija.

Tokom marta, međutim, registrovan je snažan oporavak industrijske proizvodnje, međugodišnje je uvećana 6,4 odsto, a unutar nje Prerađivački sektor je imao rast 8,4 odsto.

„Privremena normalizacija poslovanja Pančevačke rafinerije nafte, koja posluje u okviru Naftne industrije Srbije imala je izrazito pozitivan efekat na dinamiku Prerađivačkog sektora“, naveli su autori MAT-a.

Dodali su da je u martu nastavljen rast i vrednosti spoljnotrgovinske razmene – robni izvoz je uvećan 15,4 odsto, uvoz 6,3 odsto, a deficit u robnoj razmeni smanjen 23,2 odsto.

U periodu januar-mart 2026. robni uvoz je pokriven izvozom 84,5 odsto, a prošle godine je to bilo 79,1 odsto.

U budžetu Srbije je u prva tri meseca ostvaren deficit od 97,9 milijardi dinara, što je za 80,3 milijardi bolji rezultat od plana za ovaj period godine.

Srbija je prema evidenciji Evrostata početkom 2026. ostala u evropskom vrhu i prema međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo.

„Izuzetna međugodišnja ekspanzija realnog prometa u maloprodaji u martu proizvod je i baznog efekta lanjske unutrašnje političke destabilizacije te bojkota nekih velikih trgovinskih lanaca“, navdeno je u tekstu.

U februaru i martu 2026. registrovana je mesečna inflacija od po 0,5 odsto, te međugodišnja inflacija od 2,5 odsto i 2,8 odsto.

Inflacija se kreće u okvirima cilja Narodne banke Srbije, na nivou nižem od tri odsto, a rast međugodišnje inflacije u martu je isključivo rezultat povećanja nebazne inflacije, što je bilo i očekivano, imajući u vidu da su prestala da važe ograničenja marži u trgovini robom široke potrošnje.

U narednom periodu, kako je navedeno, poseban izazov će predstavljati kretanje cena energije, imajući u vidu krizu na svetskom tržištu izazvanu smanjenjem ponude nafte i naftnih derivata usled rata u Persijskom zalivu.

Međugodišnja inflacija je u martu, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena u Srbiji iznosila 3,1 odsto, a u Evropskoj uniji (EU) 2,8 odsto, odnosno u evrozoni 2,6 odsto.

Od 27 zemalja članica EU, veću međugodišnju inflaciju nego Srbija u martu 2026. imalo je 11 zemalja, od kojih su najveće stope zabeležene u Rumuniji (devet odsto), Hrvatskoj (4,6 odsto) i Litvaniji (4,4 odsto).

Smanjenje međugodišnje inflacije zabeleženo je u svega tri države članice – Sloveniji, Slovačkoj i Švedskoj.