Crna Gora predvodnik u procesu pristupanja, ali joj ističe vreme za ispunjenje cilja

Ukazuje se, međutim, da izrada pristupnog ugovora, čije potpuno usaglašavanje Evropska komisija i Podgorica očekuju do proleća, a potpisivanje do leta 2028, za sada ne napreduje dovoljno brzo.Radna grupa zadužena za izradu ugovora i dalje se sastaje samo jednom nedeljno u Briselu iako bi u ovoj fazi sastanci već trebalo da se održavaju češće. To, dodaje se, ukazuje da nisu sve države članice EU podjednako zainteresovane za ubrzavanje procesa pristupanja Crne Gore.RSE ocenjuje da i cilj da sva poglavlja budu zatvorena do kraja godine takođe deluje neizvesno, jer iako je Crna Gora ove nedelje broj zatvorenih poglavlja povećala na 21 od ukupno 33, taj proces ipak kasni.Za većinu ovih kašnjenja odgovorna je Hrvatska, jer još ima mnogo spornih bilateralnih pitanja koja želi da reši sa svojim manjim susedom, dodaje RSE.Zagreb je, na primer, izrazio zabrinutost zbog „kabotaže“, odnosno prava prevoznika iz jedne članice EU da pruža usluge u drugoj članici, strahujući da bi crnogorski prevoznici, sa nižim cenama, mogli da potisnu hrvatsku konkurenciju. To pitanje je u međuvremenu rešeno, ali Zagreb sada izražava zabrinutost zbog načina na koji funkcioniše crnogorska pomorska uprava.Većina sporova, međutim, odnosi se na istorijska pitanja, koja bi se u normalnim okolnostima razmatrala u okviru Poglavlja 31, koje obuhvata spoljnu politiku ali budući da Crna Gora još nije zatvorila to poglavlje, postoji opasnost da se ovi sporovi preliju i na pregovore o drugim poglavljima. Zabrinjavajuće je to što pregovori o zatvaranju Poglavlja 31 još nisu ni počeli.Zahtevi Hrvatske obuhvataju nekoliko pitanja iz ratova na prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina prošlog veka kao što je na primer ime plivačkog bazena „Zoran Gopčević“ u Kotoru. Zagreb zahteva da se tom objektu promeni ime, budući da je Gopčević bio stražar u logoru Morinj tokom sukoba, u kojem su držane stotine hrvatskih zarobljenika u nehumanim uslovima, a neki od njih bili su i mučeni.Tu je takođe pitanje jedrenjaka „Jadran“, trojarbolnog broda izgrađenog 1933. koji je tradicionalno bio stacioniran u Splitu, ali se 1991 na početku rata zatekao u Crnoj Gori gde je i ostao. Zagreb želi da vrati brod pod hrvatsku kontrolu, dok Crna Gora tvrdi da joj pripada pravo vlasništva nad brodom jer se nalazio na njenoj teritoriji u trenutku raspada Jugoslavije.Pored toga, dve zemlje imaju i nerešene sporove u vezi sa kopnenom i pomorskom granicom, kao i razgovore ratnoj odšteti u iznosu od više milijardi dolara, što bi moglo dodatno da uspori pristupne pregovore, zaključuje RSE.