Pristalice konzumiranja sirovog mleka u SAD nastoje da taj potencijalno opasan proizvod učine šire dostupnim i lakšim za nabavku, čak i dok nova epidemija – jedna od najmanje pet za godinu dana – razboljeva decu.
Više od 30 zakona koji podržavaju sirovo mleko podneto je na odobravanje u saveznim državama širom SAD, otkrio je Asošijejted pres. Sve veći broj država legalizuje njegovu prodaju. Mlekari kažu da jedva mogu da ponude dovoljne količine, a cena je i više od pet dolara po litru (4,5 evra).
Visoki vladini zvaničnici i internet influenseri pomažu jačanje pokreta za pijenje sirovog mleka. Ministar zdravlja SAD Robert F. Kenedi Mlađi je ispijao šolje sirovog mleka u Beloj kući maja prošle godine obećavši da će zaustaviti „agresivno suzbijanje“ tog proizvoda. Na društvenim mrežama, objave o sirovom mleku su sve češće poslednjih meseci, često ističući nedokazane tvrdnje o njegovim zdravstvenim koristima.
Sve ovo uznemirava zvaničnike javnog zdravstva koji odavno upozoravaju da nepasterizovano mleko može da sadrži rizične klice. Sadašnja epidemija, povezana sa sirovim čedar sirom kalifornijske kompanije „Raw Farm“, zarazila je devet ljudi od ešerihije koli, od kojih je polovina dece mlađe od pet godina. Jedna žrtva ima komplikaciju koja može doživotno da ošteti funkciju bubrega.
Petra En Levin, profesorka biologije na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu, rekla je da ne razume privlačnost ovih proizvoda: „Ako ne biste lizali kravu ispod repa, zašto biste pili sirovo mleko?“, pitala je ona i dodala da „ima razloga zašto postoji pasterizacija mleka“.
Pasterizacija ubija klice zagrevanjem mleka, obično na najmanje 71,7 stepeni Celzijusa tokom bar 15 sekundi. Stručnjaci kažu da to nema značajan uticaj na nutritivni kvalitet mleka i da je spasilo milione ljudi od bolesti koje se prenose hranom.
Ali neki potrošači bi radije pili sirovo mleko uprkos riziku. Prepoznajući ovaj trend, zagovornici i kritičari sve više pozivaju na federalnu regulaciju tog proizvoda.
Meri Mekgonigl-Martin, kopredsednica organizacije „Zaustavite bolesti koje se prenose hranom“, grupe za zaštitu potrošača, rekla je da je „javno zdravstvo izgubilo bitku oko sirovog mleka“.
„Možete kupiti cigarete. Možete kupiti alkohol. Možete kupiti, navodno, legalizovanu marihuanu“, rekao je državni senator Nju Džersija Majkl Testa, republikanac koji pita: „Zašto onda neko ne bi mogao da pije sirovo mleko?“.
Ako zakon o tome prođe u Nju Džersiju to bi onda bilo više od 30 od ukupno 50 država SAD koje dozvoljavaju prodaju sirovog mleka.
Širi pristup sirovom mleku će verovatno značiti više epidemija, rekao je Donald Šafner, profesor nauke o hrani na Univerzitetu Rutgers.
Dva zakona u pripremi u Misuriju dozvolila bi prodaju nepasterizovanih mlečnih proizvoda u prodavnicama prehrambenih proizvoda, na pijacama ili sličnim mestima, ali samo uz etiketu – upozorenje o mogućnosti da su u njima štetne bakterije i da se stada testiraju.
„Samo želimo da ljudi imaju slobodu izbora“, rekao je republikanski poslanik države Misuri Brajant Volfin.
Nije jasno koliko će predloga zakona o sirovom mleku biti doneto u saveznim državama ove godine, ali postoje i zakoni koji se razmatraju na nacionalnom nivou.
Dvostranački predlog zakona u Predstavničkom domu Kongresa SAD sprečio bi savezne vlasti i sudove da ograničavaju kretanje sirovog mleka između dve države gde je njegova prodaja legalna.
Postoje i mere koje bi savezna vlada mogla da preduzme da bi sirovo mleko učinila dostupnijim, kažu pravni stručnjaci. FDA bi mogla da ukine zabranu prodaje mleka iz jedne države u drugoj. Agencija bi takođe mogla da uvede nacionalne standarde za sirovo mleko i da podstakne države da ih sprovode.
Uprkos popularnosti sirovog mleka, naučnici i stručnjaci za javno zdravlje upozoravaju da ga ne treba piti. Veb stranice koje vode Savezna uprava za hranu i lekove (FDA) i Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti ukazuju na dobro dokumentovane rizike od ozbiljnih bolesti zbog mnoštva klica, uključujući kampilobakter, listeriju, salmonelu i ešerihiju koli u mleku.
Pregled Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) je izbrojao više od 200 epidemija do 1998. do 2018. godine povezanih sa sirovim mlekom, zbog kojih je obolelo više od 2.600 ljudi, a 225 je poslato u bolnice.
Još jedna analiza je otkrila da sirovi mlečni proizvodi izazivaju 840 puta više bolesti i 45 puta više hospitalizacija nego pasterizovani proizvodi.
Deca su posebno osetljiva na takve bolesti, jer im je imuni sistem nezreo i zato što često piju mleko, primetio je Aleks O’Brajen, koordinator za bezbednost i kvalitet hrane u Centru za istraživanje mlečnih proizvoda u Medisonu, Viskonsin.
Pre nego što su pre više od jednog veka uvedeni standardi za mleko, oko 25 odsto bolesti koje se prenose hranom u SAD bilo je povezano s mlečnim proizvodima, rekao je O’Brajen. Sada mlečni proizvodi čine svega oko jedan odsto takvih bolesti.
U Evropi i SAD početkom i sredinom 19. veka, istraživanja pokazuju da su stope smrtnosti odojčadi bile 30-60 puta veće nego danas. U jednom takvom slučaju, hiljade beba su svake godine umirale od stanja nazivanog „letnja dijareja“, prvenstveno uzrokovanog bakterijskim zagađenjem mleka koje se pogoršava po vrućini.
Razumevanje i prihvatanje rizika od sirovog mleka postalo je teže u sadašnjoj političkoj klimi, rekla je Martin, zagovornica zaštite potrošača, a „oni to ne mogu da shvate, ili misle da je to toliko retko da im se neće desiti“.
Sin Martin, Kris, skoro da je umro 2006. godine pošto je popio sirovo mleko zagađeno ešerihijom koli, koju je prodavala kompanija „Organic Pastures“. Martin od tada radi na ukazivanju na opasnost od tog mleka i traži odgovornost dobavljača.
Mari Tardif iz Ašlanda, Oregon, bila je hospitalizovana pet meseci pošto je 2008. godine pila sirovo mleko kontaminirano kampilobakterom. Rekla je da ga je probala jer je bila zainteresovana za „prirodni probiotik“.
Lekari su joj dijagnostikovali Gilen-Bareov sindrom, provela je neko vreme na respiratoru i bila je privremeno paralizovana i nije mogla da govori. Kada se vratila kući, koristila je invalidska kolica i spavala u bolničkom krevetu, oslanjajući se na muža da je okreće svaka dva sata, kako ne bi dobila dekubitus.
„Čitav moj život je potpuno raznesen“, rekla je ona.
Ipak, rekla je da ne bi govorila drugim odraslima da li da piju sirovo mleko, ali ga ne bi davala deci.
U Foristelu, u Misuriju, Toni Hafstater je rekao da njegova porodica svakodnevno testira mleko na bakterije u laboratoriji na svojoj farmi krava i mlekari „Tvisted Eš“, gde drže 15 krava i prodaju sirovo mleko po ceni od čak 7,6 dolara za litar (6,5 evra).
„Ne možete samo baciti kantu ispod krave i početi da je muzete“, rekao je on. „Postoji niz koraka koji se moraju obaviti da bi bilo bezbedno“.
Rekao je da sirovo mleko ne treba tretirati drugačije od drugih prirodnih proizvoda kao što je spanać, koji je nekada bio povezan sa epidemijama bolesti koje se prenose hranom, i dodao da se „zelena salata ne pasterizuje, a i ne teraju nas da je kupujemo kuvanu“.
Sa sve većim širenjem prodaje sirovog mleka, Martin je rekla da smatra da bi bilo najbolje da ga FDA reguliše jednako strogo kao i pasterizovane mlečne proizvode.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.