Predstavljen izveštaj EBRD Hrabri stari svet, Srbija najavljena kao važan centar

Srbija će biti važan centar Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) ne samo za Zapadni Balkan, već i za širi region, rekao je danas regionalni direktor EBRD za Zapadni Balkan Mateo Кolanđeli.

„EBRD je za 25 godina poslovanja u Srbiji investirala više od 10 milijardi evra, a samo tokom poslednje tri godine četvrtinu tog iznosa, što ukazuje na značaj Srbije za EBRD“, istakao je Кolanđeli na predstavljanju Izveštaja o tranziciji EBRD u Narodnoj banci Srbije (NBS).

Ovogodišnje izdanje izveštaja pod naslovom „Hrabri stari svet“ (Brave Old World), bavi se uticajem demografskih promena i njihovim dalekosežnim posledicama, s posebnim fokusom na izazove s kojima se suočavaju i ekonomije koje ubrzano stare, i one s relativno mladom populacijom, saopštila je NBS.

Direktor Odeljenja za istraživanje u EBRD Ralf de Has je predstavio očekivane demografske trendove koje karakteriše niska i opadajuća stopa fertiliteta, njihove ekonomske efekte i moguće politike. Odgovor mogu biti „uvoz radnika“ i „cirkularna migracija“, ali bi obe, da bi nadoknadile pad populacije, morale da budu značajne po obimu.

„To može biti samo deo odgovora. Druga opcija je tehnologija koja povećava produktivnost. Tu su i aktivne politike na tržištu rada, kao i obrazovni sistem“, rekao je on.

Regionalni glavni ekonomista u Sektoru za regionalnu politiku i strategiju u EBRD Dimitar Bogov je, govoreći o globalnim šokovima, kazao da su opšte preporuke očuvanje makroekonomske discipline, kredibilna monetarna politika, mudra fiskalna politika, energetska diversifikacija i strukturne reforme kojima se popravlja poslovno okruženje i podiže potencijalni rast.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je rekla da demografski trendovi utiču na sve ključne segmente ekonomije – tržište rada, privredni rast i dinamiku inflacije, a trendovi su takvi da je sve manji broj radnika u odnosu na ukupnu svetsku populaciju, te sufiskalni pritisci po tom osnovu sve veći.

Кao najznačajnije ekonomske posledice smanjenja radne snage ona je izdvojila niži od potencijalnog rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), pritisak na penzione, socijalne i zdravstvene sisteme, potencijalne izazove u vezi sa otpornošću evropskog tržišta rada.

Kao ključni odgovor na demografske promene ona je izdvojila ulaganje u rast produktivnosti koji će doneti kvalitetniji život i uštedeti vreme kao dragocen resurs.

Tabaković je rekla da se Srbija ocenila kao primer pozitivnog trenda u domenu demografskih kretanja, imajući u vidu da, za razliku od većine evropskih zemalja, u poslednje vreme beleži rast ukupne stope fertiliteta, dok je u Evropskoj uniji u istom periodu zabeležen pad.

Navela je da Srbija sprovodi aktivne mere za unapređenje demografske slike, uključujući uspostavljanje Saveta za porodicu i demografiju, kao i izradu sveobuhvatne Strategije demografskog razvoja.

„Iako aktuelni uslovi stavljaju fokus na kraći rok i na mere za njihovo prevazilaženje, upravljanje strukturnim promenama ne sme da bude zaboravljeno. Centralna banka ne može direktno da učestvuje u rešavanju demografskih promena, ali direktno pomaže u kreiranju dobrih monetarnih i finansijskih uslova za dobre odgovore na njih“, rekla je Tabaković.