Evropska komisija predložila mere za zaštitu potrošača od energetske krize i bržu zelenu tranziciju

Evropska komisija je danas predstavila paket mera za ublažavanje posledica energetske krize izazvane sukobom na Bliskom istoku i ubrzanje prelaska na čistu energiju, uključujući koordinaciju članica po pitanju snabdevanja mlaznim gorivom i popunjavanja skladišta gasa, smanjenje poreza na struju i zaštitu građana i industrija od skokova cena.

Najavljeno je, između ostalog, osnivanje Opseravatorije za gorivo kako bi se pratila proizvodnja, uvoz, izvoz i nivo zaliha goriva za transport.

Strategija „Ubrzati EU“ (AccelerateEU) obuhvata kratkoročne i strukturne mere sa dugoročnim efektima kako bi se dodatno smanjila zavisnost od nestabilnih tržišta fosilnih goriva i ubrzao razvoj domaće čiste energije i elektrifikacija u cilju veće otpornosti Evrope na buduće rizike.

Paket obuhvata pet grupa mera koje se odnose na veću koordinaciju na nivou EU, zaštitu potrošača i industrije od skokova cena, ubrzanje prelaska na domaću, čistu energiju i elektrifikaciju, jačanje energetskog sistema i podsticanje javnih i privatnih investicija.

Evropska komisija je saopštila da drugi put za manje od pet godina Evropljani plaćaju cenu zavisnosti Evrope od uvoza fosilnih goriva i da je od eskalacije sukoba na Bliskom istoku EU potrošila dodatnih 24 milijardi evra na uvoz energenata zbog viših cena, a da nije dobila više energije.

„‘Ubrzati EU’ je Komisijin paket mera za pružanje hitne pomoći evropskim domaćinstvima i industrijama, posebno najranjivijima, uz istvoremeno usmeravanje Evrope na stabilan put ka energetskoj nezavisnosti“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je trenutna geopolitička situacija „snažan podsetnik da je ubrzanje tranzicije na čistu, sigurnu i pristupačnu energiju ekonomski i bezbednosni imperativ“.

Komisija je saopštila da će osigurati potpunu koordinaciju mera na nivou zemalja članica, uključujući popunjavanje podzemnih skladišta gasa, fleksibilnost u primeni pravila punjenja ili vanredna puštanja nafte iz rezervi.

„Nacionalne hitne mere i mere za obezbeđivanje dostupnosti mlaznog goriva i dizela, uključujući dostupnost proizvodnih kapaciteta rafinerija nafte, trebalo bi da budu usko koordinisane“, navodi se u saopštenju.

Nova Opservatorija za gorivo će omogućiti brzu identifikaciju potencijalnih nestašica i, u slučaju hitnih puštanja zaliha, pružiti informacije za ciljane mere za održavanje uravnotežene distribucije goriva.

Da bi se ublažili uticaji visokih cena goriva i mogućih nestašica na vazduhoplovni sektor, Komisija će pojasniti postojeće fleksibilnosti u okviru vazduhoplovnog sektora EU kako bi se rešile posledice otkazivanja letova i drugih poremećaja.

Predložene su mere za zaštitu potrošača, uključujući industriju, od visokih cena energije, posebno za najranjivija domaćinstva, kao i privremene mere državne pomoći ekonomskim sektorima koji su najizloženiji.

Vaučeri za energiju, smanjenje poreza na toplotne pumpe i fotonaponske panele, poreske olakšice za električna vozila neke su od predloženih mera.

U dokumentu se takođe naglašava potreba da se pojedincima olakša pridruživanje energetskim zajednicama, da domaćinstva sama proizvode više energije i da potrošači mogu da menjaju snabdevače energijom, a ukazuje se i na već postojeću mogućnost privremene ili potpune zabrane isključenja najugroženijih domaćinstava sa energetskih mreža zbog neplaćanja.

Deo paketa je ubrzanje prelaska na čistu domaću energiju kako bi se zamenili nafta, gas i fosilna goriva za transport, a Komsiija će do leta predstaviti Akcioni plan za elektrifikaciju koji će uključiti mere za uklanjanje prepreka elektrifikaciji industrijkog, transportnog i građevinskog sektora.

Komisija je najavila jačanje sistema elektroenergetskih mreža, maksimizaciju postojeće infrastrukture za obnovljivu energiju i brzu obnovu kapaciteta velikih vetroelektrana i postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Komisija će takođe predstaviti zakonski predlog o oporezivanju, osiguravajući, između ostalog, da se električna energija oporezuje manje od fosilnih goriva.

U saopštenju se ističe da državna finansijska sredstva neće biti dovoljna da se pokriju potrebna ulaganja u energetsku tranziciju, koja iznose 660 mlijardi evra godišnje do 2030. godine, zbog čega će raditi na povećanju investiranja privatnog sektora.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je rekla da će mere pomoći evropskim građanima i preduzećima.

„Odluke koje donesemo danas oblikovaće našu sposobnost suočavanja sa današnjim izazovima i sutrašnjim rizicama. Moramo da ubrzamo prelazak na domaću, čistu energiju. To će nam obezbediti energetsku nezavisnost i sigurnost i omoguićiti da bolje prebrodimo geopolitičke bure“, rekla je Fon der Lajen.

Današnji dokument je donet posle zahteva šefova vlada članica EU na sastanku Evropskog saveta 19. marta da se predstavi paket ciljanih privremenih mera za rešavanje problema poskupljenja uvezenih fosilnih goriva, kao posledica krize na Bliskom istoku.

Mere će biti tema neformalnog sastanka Evropskog saveta naredna dva dana na Kipru.