Put ka prevenciji masovnih ubistava – Razgovor sa psihoterapeutkinjom Marijom Božić

Psihoterapeutkinja Božić smatra da je prevencija masovnih ubistava izuzetno složen izazov za svako društvo. Ona ističe da ne postoji jednostavan, univerzalni odgovor, ali da iz svog iskustva može reći da postoji niz faktora koje treba detaljno razmotriti i preduzeti konkretne korake kako bi se smanjio rizik od ponavljanja ovakvih tragedija.

Ona veruje da se, pre svega, moraju dublje razumeti sami uzroci ovakvih dela. Iako je svaki slučaj specifičan, u praksi se, po njenim rečima, često susreću određeni zajednički elementi. Jedan od najvažnijih je mentalno zdravlje. Često se ispostavi da su počinioci imali neku vrstu mentalnih poteškoća, možda neprepoznatih ili nelečenih, ili su se suočavali sa ozbiljnim psihičkim problemima. Ona naglašava da velika većina ljudi sa mentalnim problemima nije nasilna, ali neadekvatna podrška i pravovremeno lečenje mogu značajno smanjiti rizik.

Kada je reč o socijalnom aspektu, Marija Božić smatra da socijalna izolacija igra veliku ulogu. Osećaj usamljenosti, odbačenosti, nedostatak osećaja pripadnosti zajednici – sve to, po njenom mišljenju, može biti snažan okidač za nasilno ponašanje. Zbog toga je izuzetno važno da kao društvo radimo na jačanju socijalnih veza, na inkluziji i stvaranju okruženja u kojem se svako oseća prihvaćeno.

Ona se slaže da se pitanje dostupnosti oružja često nameće u ovakvim situacijama. Prema njenim rečima, laka dostupnost vatrenog oružja, posebno automatskog i poluautomatskog, drastično povećava smrtnost i težinu posledica masovnih ubistava. Tu nema dileme. Kontrola oružja je od ključne važnosti, smatra ona.

Psihoterapeutkinja Božić smatra da normalizacija nasilja u medijima, filmovima, video igrama, pa i u svakodnevnom govoru, doprinosi povećanju tolerancije prema nasilju i desenzibilizaciji na ljudsku patnju. To je, po njenom mišljenju, ozbiljan problem sa kojim se moramo suočiti.

Ona takođe pominje i ideologije mržnje. Ona veruje da ideologije mržnje i netrpeljivosti prema određenim grupama mogu motivisati pojedince da počine užasne zločine. Borba protiv mržnje, rasizma, ksenofobije i svih oblika netrpeljivosti je od vitalnog značaja za prevenciju ovakvih tragedija, smatra ona.

Marija Božić veruje da prevencija zahteva sveobuhvatan, multidisciplinarni pristup. Nijedna pojedinačna mera neće biti dovoljna, ali kombinacija različitih strategija može značajno doprineti smanjenju rizika. Pre svega, ona smatra da moramo raditi na poboljšanju sistema mentalnog zdravlja. To podrazumeva rano otkrivanje problema, osiguranje dostupnosti kvalitetne psihijatrijske i psihološke pomoći i, što je veoma važno, smanjenje stigme vezane za mentalne bolesti.

Zatim, po njenom mišljenju, neophodna je efikasna kontrola oružja, uvođenje strožih zakona, obavezne provere pre kupovine i ograničavanje pristupa određenim vrstama oružja. Takođe, ona smatra da moramo raditi na jačanju zajednice, promovisati toleranciju, razumevanje, suživot i stvarati sigurne prostore gde se ljudi mogu povezati i osećati pripadnost.

Ne smemo zaboraviti ni na edukaciju javnosti, podizanje svesti o važnosti mentalnog zdravlja i edukaciju o prepoznavanju znakova upozorenja koji mogu ukazivati na potencijalno nasilno ponašanje. I na kraju, ali ne manje važno, ona veruje da moramo intenzivno raditi sa mladima, implementirati programe za prevenciju nasilja među vršnjacima i promovisati pozitivne vrednosti kao što su empatija, saradnja i poštovanje.

Psihoterapeutkinja Marija Božić zaključuje da je prevencija masovnih ubistava dug i složen proces. Ona smatra da je važno da kao društvo prepoznamo značaj ovog problema i da kontinuirano radimo na implementaciji efikasnih strategija prevencije. Samo zajedničkim snagama možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve, veruje ona.