Ukupno 2.791 požar na otvorenom registrovan je u Subotici od 2013. do 2023. godine, pokazuje istraživanje koje je sproveo Centar modernih veština (CMV) iz Beograda u okviru projekta „Ne pali vatru“.
Kako se navodi u analizi, Subotica se izdvaja kao pozitivan primer u podršci dobrovoljnim vatrogasnim društvima kroz redovno budžetsko sufinansiranje, ali se istovremeno suočava sa značajnim infrastrukturnim izazovima.
Čak 60 odsto teritorije grada nije pokriveno hidrantskom mrežom, dok neadekvatna mreža protivpožarnih puteva u Subotičkoj peščari dodatno otežava pravovremenu reakciju vatrogasaca, navedeno je u analizi.
Predstavnik CMV-a Miloš Đajić ocenio je za portal Magločistač da je Subotica među gradovima koji su posebno pogođeni klimatskim promenama i naglasio da je neophodno što pre završiti plansku dokumentaciju u oblasti zaštite od požara, s obzirom na to da grad do ove godine nije imao izrađen Plan zaštite od požara.
Kao moguće mere unapređenja, predloženo je uvođenje savremenih tehnologija, uključujući dronove, senzore i sisteme veštačke inteligencije za rano otkrivanje požara, kao i izgradnja osmatračkih kula.
Dodaje da se takođe preporučuje i jačanje saradnje sa obrazovnim institucijama i organizacijama radi podizanja svesti o prevenciji požara.
U analizi se ističe i značaj prekogranične saradnje dobrovoljnih vatrogasnih društava, koja omogućava pristup međunarodnim projektima i fondovima.
Na nivou Srbije, podaci pokazuju da je 2025. godina bila jedna od najkritičnijih, sa više od 28.000 registrovanih požara na otvorenom prostoru. Tokom letnjih meseci zabeleženo je gotovo 60 odsto svih intervencija, a rekord je postavljen u julu sa 3.538 požara, dok je 7. jula registrovano čak 628 požara u jednom danu.
Prema istraživanju CMV-a, najčešći uzrok požara je ljudski faktor, pre svega paljenje žetvenih ostataka, trave i otpada, uprkos zakonskoj zabrani, te da dodatni rizik predstavljaju neispravne poljoprivredne mašine i nepažnja, poput bacanja opušaka.
Poseban problem identifikovan je u ruralnim područjima, gde su informisanost i kapaciteti za prevenciju i reakciju ograničeni, što doprinosi većem broju požara u seoskim mesnim zajednicama.
CMV preporučuje da se u nove lokalne planove zaštite integrišu savremeni sistemi rane detekcije, unapredi saradnja sa javnim preduzećima u održavanju terena, kao i da se razvije kontinuirana, višejezična kampanja edukacije stanovništva o rizicima i prevenciji požara.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.