Bradaš: Svaki peti građanin u Srbiji je u riziku od siromaštva

Srbija je u vrhu zemalja koje imaju najveću stopu siromaštva i to se ne smanuje, svaki peti građanin je u riziku od siromaštva poslednje četiri godine, rekla je danas saradnica Centra za dostojanstven rad Sarita Bradaš. 

„Stopa rizika od siromaštva 2024. godine bila je 19,7 odsto, a veću stopu prema statistici EU imale su Litvanija 21,5 odsto, Letonija 21,6 odsto, Hrvatska 20,3 odsto, Estonija 20,2 odsto i Bugarska 21,7 odsto. Sve ostale zemlje su imale nižu stopu rizika od siromaštva od Srbije“, rekla je Bradaš, povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je stopa rizika od siromaštva u Srbiji smanjena sa 26,7 na 19,7 odsto.

Bradaš je rekla da drugi podatak koji treba gledati da bi se dobila objektivnija slika jeste koliki je prag rizika od siromaštva, odnosno koliko iznosi 60 odsto medijane nacionalnih prihoda.

„Kada se pogledaju stope rizika od siromaštva, dakle ono što je u Srbiji stopa 19,7 u Hrvatskoj je 20,3 dsto i razlika nije ni jedan procentni poen. Ta stopa rizika je relativni pojam i ništa ne znači, kada se posmatra pojedinačno“, rekla je Bradaš.

Prema godišnjem pragu rizika od siromaštva, posmatrano po prihodu, Srbija, prema njenim rečima, ima prihod 3.644 evra, u Luksembrgu prag rizika od siromaštva je prihod 30.480 evra, u Hrvatskoj od koje Srbija ima nešto veću stopu rizika od siromaštva prihod je 7.407 evra.

„To znači da naši građani koji su imali prihod od 3.700 do 7.400 evra godišnje ne ulaze u rizik od siromaštva, a u Hratskoj ulaze. Zbog toga se ti podaci ne tumače bez konteksta“, rekla je Bradaš.

Dodala je u Estoniji prag rizika od siromaštva prihod od 9.684 evra, u Letoniji 7.693 evra i da „svi imaju veći prag od siromaštva nego Srbija“. 

„Manipuliše se podacima, predsednik (Aleksandar Vučić) priča i o prosečnoj plati koju ima manje od trećine zaposlenih, a dve trećine ima manju od tog iznosa“, rekla je Bradaš.

Istakla je da je u Srbiji u riziku od siromaštva i prošle i pretprošle godine bilo 1,3 miliona ljudi i ništa se bitno nije promenilo.

Onih koji su u anketi Republičkog zavoda za statistiku na pitanje kako sastavljaju kraj s krajem, odgovorili sa „veoma teško’ u prošloj godini bilo je, kako je preneo portal Biznis.rs, 10,3 odsto. Prethodne godine bilo ih 11,4, a godinu pre toga 31,1 odsto. U odnosu na 2018. kada se tako izjasnilo 23,5 odsto ispitanih, ovo je dramatičan pad.

Skoro 21 odsto stanovnika se izjasnilo da „teško“ sastavlja kraj s krajem i to je takođe manje nego prethodnih godina. Zato je povećan broj onih koji „sa izvesnim teškoćama“ sastavljaju kraj s krajem. Takvih je više od polovine stanovništva – 54,4 odsto.

Ukupno, onih koji ističu teškoće u preživljavanju ima više od 85 odsto građana Srbije. S druge strane, 11,3 odsto ih kaže da „prilično lako“ sastavljaju kraj s krajem, 2,6 odsto „lako“, a svega 0,5 odsto „veoma lako“ sastavlja kraj s krajem.

Troškovi stanovanja finansijski opterećuju skoro sve stanovnike u Srbiji. U 43,5 odsto slučajeva opterećuju ih znatno, a 50,8 odsto u izvesnoj meri. Tek 5,7 odsto stanovnika ne opterećuju troškovi stanovanja.

„I dalje 36,3 odsto građana sebi ne može da priušti nedelju dana odmora van kuće. Skoro isti procenat ne može da podmiri neočekivani trošak koji bi trebalo da se plati iz budžeta domaćinstva. Više od 14 odsto ne može da priušti meso ili ribu svakog drugog dana. Na kraju, 9,3 odsto osoba ne može da priušti adekvatno zagrevanje stana“, piše Biznis.rs.