Srbija postala autokratija prema Bertelsmanovom indeksu transformacije

Srbija je zbog višegodišnjeg zarobljavanja države, potkopavanja institucija i velikih izbornih manipulacija svrstana u kategoriju umerenih autokratija, sa ograničenom ekonomskom transformacijom i slabim upravljanjem, u novom Indeksu transformacije nemačke fondacije Bertelsman koji je danas objavljen.

„Demokratija u Srbiji nastavlja da se pogoršava, sa značajnim padom u izbornim uslovima, vladavini prava i slobodi medija i sa rastom političke polarizacije“, navodi se u izveštaju.

Na globalnom nivou, autokratije su u porastu širom sveta, a demokratija nastavlja da „gubi tlo pod nogama“, glavni je zaključak Bertelsmanovog indeksa transformacije (BTI).

U indeksu se navodi da su u Srbiji i Gruziji vladajuće stranke godinama sve više „zarobljavale“ državu i potkopavale demokratske i ustavne institucije i da izbori više ne ispunjavaju minimalne demokratske standarde zbog ozbiljnih manipulacija.

„Obe zemlje, u kojima je bilo dugotrajnih demonstracija i protesta protiv autokratizacije i nepotizma, sada su u BTI kategorisane kao autokratije“, navodi se u izveštaju.

Srbija je po gotovo svim parametrima nazadovala u odnosu na prethodni BTI, kada je bila u kategoriji defektnih demokratija.

Po indeksu političke transformacije dobila je ocenu 5,18 od maksimalnih 10 i našla se na 61. mestu od 137 analiziranih zemalja, 10 mesta niže nego 2024, dok je po statusnom indeksu pala za devet mesta na 47. i dobila ocenu 5,98.

Najlošije je rangirana po indeksu upravljanja, na 96. mestu sa ocenom 3,96, spustivši se za čak 15 mesta, a najbolje po indeksu ekonomske transformacije, na 27. mestu sa ocenom 6,79, što je za jedno mesto bolje nego 2024.

U izveštaju o Srbiji ukazuje se na dalji pad vladavine prava i slobode medija i povećanje političke polarizacije.

„Predsednik Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka dominiraju političkim sistemom, efikasno kontrolišući vladu, parlament i pravosuđe uprkos tome što predsednik po ustavu ima uglavnom ceremonijalnu ulogu“, navodi se u izveštaju.

Ocenjuje se da je režim intenzivirao manipulaciju izbora, da je parlamentarni nadzor slab jer „prvenstveno odobrava zakone u skladu sa voljom predsednika“, a da opozicija ostaje fragmentisana i pod stalnim pritiskom.

„Vlada sistematski zloupotrebljava izborni proces, na primer, tako što deli lokalne izbore na dva dela bez opravdanja, očigledno da bi omogućila ilegalnu migraciju birača – odnosno, registruje birače tamo gde ne borave kako bi uticala na rezultate“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da opoziciju čine mnoge političke stranke i pokreti koji su pojedinačno slabi i primorani su da se ujedinjuju u izborne koalicije.

„Zajedno, opozicija bi mogla da predstavlja ozbiljan izazov vladi, kao što se videlo na izborima 2023. godine, ali je obeležena ideološkim razlikama i nepoverenjem među stranačkim liderima“, ocenjuje se.

Civilno društvo i nezavisni mediji se suočavaju sa sistematskim uznemiravanjem, uključujući kampanje blaćenja, strateške tužbe i nadzor, navodi se u izveštaju i dodaje da su masovni protesti 2024–2025. godine delegitimizovani kao „napori destabilizacije podržani iz inostranstva“.

„Vlada kontroliše ključne regulatorne institucije za medije i manipuliše medijskim tržištem u korist medija koji šire frenetičnu vladinu propagandu“, navodi se u izveštaju.

U pogledu ekonomske transformacije, ocenjuje se da se nakon velikih spoljnih šokova ekonomija Srbije stabilizovala, uglavnom zahvaljujući javnoj potrošnji.

Inflacija je naglo pala do 2024. godine, javni dug je smanjen, a rast je nastavljen. Međutim, siromaštvo i nejednakost ostaju među najvišim u Evropi, učešće države u ekonomiji je značajno, a strukturne socijalne razlike i dalje postoje.

„Upravljanje ostaje visoko centralizovano i personalizovano. Donošenje politika služi političkoj konsolidaciji, međunarodna saradnja stagnira, pristupanje EU je zaustavljeno, a ekonomske veze sa Kinom dobijaju na značaju. Ne postoji politička volja za krivično gonjenje korupcije jer kultura nekažnjivosti prevladava u vladi i javnoj upravi“, ocenjuje se u izveštaju.

Takođe se ukazuje da se evropske integracije često smatraju ključnim pokretačem demokratizacije, ali da se to nije ostvarilo u praksi.

„Uprkos značajnom demokratskom nazadovanju, Evropskoj uniji nedostaje politička volja da izvrši pritisak na Srbiju da se demokratizuje. Zvaničnici Evropske komisije hvale reformske procese u Srbiji i reaguju na političke krize standardnim izjavama o neophodnosti reformi“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se i da su neke države članice EU sve spremnije da prioritet daju ekonomskim i strateškim interesima na štetu demokratije, a kao primer se navodi Francuska i sporazumi o beogradskom aerodromu, metrou i kupovini borbenih aviona.

„Ako EU namerava da podrži demokratsku transformaciju Srbije, moraće da postavi demokratiju u centar svojih odnosa sa Beogradom. Iako izveštaji Evropske komisije dosledno dokumentuju zabrinjavajuće trendove u demokratiji i vladavini prava, ove nalaze retko prate konkretne akcije institucija EU ili vlada država članica. Ovaj jaz omogućava srpskim vlastima da prebace odgovornost za zastoj u integraciji na EU i da navode povoljne izjave evropskih zvaničnika kao dokaz da se demokratski standardi ispunjavaju“, ističe se u izveštaju.

Srbija se, zajedno sa Turskom i El Salvadorom, navodi i kao primer koji pokazuje da se „obećanje autoritarne efikasnosti retko ispunjava“ i da koncentracija moći, iako može osigurati kontrolu, često stvara nove klijentelističke mreže i potkopava odgovornost.

Većinom od 137 zemalja obuhvaćenih izveštajem upravlja se autokratski i vlade u tim sistemima su sve represivnije prema opozicionim snagama, medijima i civilnom društvu, saopštila je Fondacija.

Kada je BTI prvi put objavljen pre 20 godina, bilo je više demokratija nego autokratija, a danas je od 137 zemalja za 77 (56 odsto) procenjeno da su autokratske.

Ipak, slučajevi poput Poljske i Brazila pokazuju da društveni otpor autoritarnom prekoračenju, zajedno sa političkim vođstvom orijentisanim ka reformama, može ponovo otvoriti puteve ka obnovi demokratije.

Prema BTI, 52 od 77 autokratija kvalifikuju se kao tvrdokorni režimi u kojima postoji sveobuhvatno kršenje osnovnih prava. To je najveći broj takvih režima od prvog objavljenog indeksa 2006. godine.

U saopštenju se ukazuje i da se autokratske tendencije javljaju i u nekoliko demokratija, a da se erozija ubrzava pod pritiskom višestrukih kriza, u kombinaciji sa rastućim uticajem autokratskih aktera.

Pad je posebno vidljiv u dve oblasti – ozbiljna ograničenja političke participacije i slabljenje zaštitnih mera vladavine prava, navodi BTI i ocenjuje da se najizraženiji problemi tiču slobode medija, izražavanja i okupljanja.

„Pored kleveta i nasilja nad demonstrantima i novinarima, vlade se sve više oslanjaju na suptilnije instrumente: restriktivne zakone protiv klevete ili zakone o nevladinim organizacijama koji propisuju stroge kazne, političko mešanje u odluke o davanju licenci i preferencijalno finansiranje provladinih medija. Digitalni nadzor i isključenja interneta takođe su postali standardni alati za suzbijanje kritike i opozicije“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da se i integritet izbora pogoršava, sa 54 odsto zemalja u kojima se procenjuje da izbori više ne ispunjavaju minimalne demokratske standarde.

Izbori u Rusiji, Belorusiji i Ruandi su postali „strogo kontrolisani rituali legitimacije sa rezultatima koji su efikasno unapred određeni“, u Venecueli, Madagaskaru i Tanzaniji izmanipulisani izbori izazvali su masovne proteste, ali u izveštaju se ukazuje i da je bilo brojnih primera mirnog prenosa vlasti posle slobodnih i fer izbora.

Letonija je ojačala izborni integritet merama protiv dezinformacija i stranog mešanja, a u Moldaviji je proevropska predsednica Maja Sandu ponovo izabrana uprkos ekstenzivnim spoljnim uticajima.

„U isto vreme, politička moć postaje sve više centralizovana. Nezavisna nadzorna tela se raspuštaju ili popunjavaju lojalistima, parlamenti se zaobilaze, a nezavisnost sudstva se ograničava ili podvrgava političkom uticaju“, ocenjuje se.

U izveštaju se ističe da obećanje efikasnosti autoritarnih režima ostaje uglavnom mit i da takve sisteme karakterišu široko rasprostranjena korupcija i nedostatak transparentnosti, kao i da autokratije zaostaju za demokratijama u sposobnosti političkog upravljanja, izgradnji konsenzusa i međunarodnoj saradnji.

U više od 100 procenjenih zemalja problem korupcije se ne rešava na adekvatan način a dve trećine su autokratije.

Samo osam od 77 autoritarnih režima je dostiglo prosečan nivo efikasnosti resursa koji dostižu demokratske vlade.

Takođe, siromaštvo i nejednakost su veliki u dve trećine autokratija koje su analizirane u BTI, u poređenju sa jednom četvrtinom demokratija.

Od 52 zemlje u grupi sa neslobodnim i nepravednim ekonomskim režimima prema BTI, samo tri su demokratije.

U izveštaju se ukazuje da demokratski otpor ostaje snažan i da su zbog stalnog društvenog nezadovoljstva, slabih javnih službi i eksploatatorskih ekonomskih struktura protesti i dalje široko rasprostranjeni čak i u autokratskim režimima.

Rezultati anketa uoči izbora u Mađarskoj i masovne demonstracije protiv zatvaranja političkih protivnika u Turskoj ukazuju na to da nekada velika popularnost populista poput Viktora Orbana i Redžepa Tajipa Erdogana počinje da opada.

U Bangladešu, Nepalu i Šri Lanki, protesti su otvorili prostor za demokratsku obnovu, a u Brazilu i Poljskoj su „zaustavljeni demokratski preokreti, iako je njihov dugoročni uspeh u polarizovanim društvima i dalje neizvestan“.

BTI je u najnovijem izveštaju analizirao 137 zemalja, u periodu od 1. februara 2023. do 31. januara 2025. Indeks se objavljuje na dve godine i meri napredak zemalja ka ustavnoj demokratiji i socijalno usklađenoj tržišnoj ekonomiji.

Analiza pokazuje rast autoritarnih tendencija, eroziju vladavine prava, zastoj u socioekonomskoj transformaciji i upravljanje koje je manje orijentisano ka konsenzusu i inkluziji.

„Ipak, čak i tamo gde su demokratski standardi pod pritiskom, društveni otpor represiji, korupciji i zloupotrebi moći ostaje izuzetno živ. Protesti, institucionalni otpor, angažovanje civilnog društva i selektivni napredak reformi pokazuju da zahtevi za učešćem, odgovornošću i fer konkurencijom nikako nisu nestali. Posebno u sve krhkijem međunarodnom poretku, ova upornost i otpor pružaju značajan potencijal za zamah reformi i demokratsku obnovu“, zaključuje se u izveštaju.