Napadi iz vazduha ređali su se u utorak na Iran čije su rakete i dronovi pogađali Izrael i mesta širom Bliskog istoka, čak iako je predsednik Donald Tramp rekao da Sjedinjene Države pregovaraju sa Islamskom Republikom o okončanju rata.
Sa hiljadama američkih marinaca na putu ka Zalivu, obe strane ispaljuju baražnu vatru, a Iran negira da se vode bilo kakvi pregovori, dok je tempo rata ostao visok dan pošto je Tramp odložio svoj rok dat Iranu za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Učvršćivanje Irana na tom ključnom plovnom putu otežalo je međunarodni brodarski saobraćaj, dovelo do vrtoglavog rasta cena goriva i ugrozilo svetsku ekonomiju.
Pakistan je ponudio da bude domaćin diplomatskih razgovora, ali Iran je ostao prkosan, obećavajući da će se boriti „do potpune pobede“.
Svaki razgovor između SAD i Irana suočio bi se sa monumentalnim izazovima. Mnogi od Vašingtonovih promenljivih ciljeva, posebno u vezi sa iranskim balističkim raketnim i nuklearnim programom, ostaju teški za ostvarivanje. Nije jasno ko bi u iranskoj vlasti imao ovlašćenje da pregovara, ili ko bi uopšte bio spreman da to učini, jer se Izrael zakleo da će nastaviti uništavanje lidera te države pošto je već ubio nekoliko.
Iran ostaje veoma sumnjičav prema Sjedinjenim Državama, koje su ga dva puta pod Trampovom administracijom napale tokom diplomatskih razgovora na visokom nivou, uključujući i napade 28. februara kojima je započeo sadašnji rat.
Premijer Šehbaz Šarif je napisao na platformi X da je Pakistan spreman da „olakša značajne i konačne razgovore“ da bi se okončao rat u Iranu.
SAD su se u principu složile da se u tome pridruže Pakistanu, po rečima tri pakistanska zvaničnika, jednog egipatskog zvaničnika i jednog diplomate iz Zaliva, dok posrednici još rade na ubeđivanju Irana.
Jedan diplomata iz regiona rekao je da bi razgovori mogli da se održe početkom sledeće nedelje i da se očekuje da će SAD predstavljati specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Trampov zet Džared Kušner.
Govoreći u utorak u Beloj kući, Tramp je rekao da su SAD „trenutno u pregovorima“ i da su među učesnicima Vitkof, Kušner, državni sekretar Marko Rubio i potpredsednik DŽ. D. Vens.
„Imamo više ljudi koji to rade“, rekao je Tramp. „A druga strana (Iran), mogu vam reći, želela bi da postigna dogovor“.
Kancelarija ministra spoljnih poslova Irana Abasa Aragčija je saopštila da je on ove nedelje razgovarao o ratu sa nekoliko kolega. Ali Mohamed Bager Kalibaf, predsednik Parlamenta Irana, negirao je Trampovu tvrdnju o direktnim pregovorima, a portparol iranske vojske izdao je novo prkosno saopštenje.
„Moćne iranske oružane snage su ponosne, pobedonosne i nepokolebljive u odbrani integriteta Irana, i tako će nastaviti do potpune pobede“, prenela je iranska državna televizija u utorak reči general-majora Alija Abdolahija Alijabadija.
Alijabadi nije rekao kako će pobeda izgledati, ali ta izjava bi mogla da znači da iranska vojska pokušava da upozori političke lidere da ne nude ustupke u bilo kakvim mogućim pregovorima.
Jedan egipatski zvaničnik je rekao da su napori usmereni na „izgradnju poverenja“ između SAD i Irana, sa ciljem da se postigne primirje. Izrael nije uključen u to.
Taj zvaničnik, koji s drugima radi na tome, rekao je da je prioritet sprečavanje napada na regionalnu energetsku infrastrukturu i da rade na „mehanizmu“ da Iran ponovo otvori Ormuski moreuz.
Priče o pregovorima su nakratko spustile cene nafte i povećale akcije. Ali taj predah je bio kratkotrajan, jer je cena sirove nafte marke Brent, međunarodnog standarda, u utorak bila preko 100 dolara po barelu, što je porast od skoro 40% od početka rata.
Izrael je saopštio da je izveo opsežan niz udara na iranske „proizvodne lokacije“. U Teheranu se čula jaka eksplozija u severnim naseljima i još jedna u centru grada.
Iran je ispalio najmanje desetak talasa raketa na Izrael, a službe za hitne intervencije su saopštile da su tri osobe ranjene na jugu Izraela, a četiri u Tel Avivu.
Marokanski civilni izvođač radova u oružanim snagama Ujedinjenih Arapskih Emirata je poginuo u Bahreinu u iranskom napadu, saopštilo je Ministarstvo odbrane UAE.
U Kuvajtu, dalekovodi su pogođeni šrapnelima protiv-vazduhoplovne odbrane što je izazvalo delimične nestanke struje koji su trajali nekoliko sati.
Saudijska Arabija je saopštila da je uništila iranske dronove koji su ciljali njenu naftom bogatu istočnu provinciju.
Izrael je bombardovao i južna predgrađa Bejruta, rekavši da je ciljao infrastrukturu koju koristi militantna grupa Hezbolah povezana sa Iranom.
U napadu na stambenu zgradu kod glavnog grada Libana su poginule tri osobe, a još pet ljudi je poginulo na jugu.
Na severu Izraela, jedna žena je poginula od šrapnela tokom napada iz Libana.
Liban je proglasio iranskog ambasadora „personom non grata“ i naredio mu da ode do nedelje.
Iranskim avionima je zabranjeno sletanje u Liban iz straha da bi mogli da nose oružje ili novac za Hezbolah, a neki visoki zvaničnici libanske vlade optužili su Iran da uvlači Liban u još jedan rat sa Izraelom.
Vlasti kažu da je u izraelskim napadima u Libanu poginulo više od 1.000 ljudi, a raseljeno više od milion.
Broj žrtava u Iranu premašio je 1.500, saopštilo je Ministarstvo zdravlja.
U Izraelu je poginulo 16 ljudi.
Najmanje 13 pripadnika američke vojske je poginulo, kao i desetak civila na okupiranoj Zapadnoj obali i u arapskim državama Zaliva.
Hiljade pripadnika američke Mornaričke pešadije su krenule ka tom regionu, što je izazvalo spekulacije da bi SAD mogle da pokušaju da zauzmu ostrvo Harg koje je od vitalnog značaja za iransku naftnu industriju. SAD su bombardovale to ostrvo u Persijskom zalivu pre više od nedelju dana, pogodivši njegovu odbranu, ali rekavši da su ostavile naftnu infrastrukturu netaknutom.
Iran je pretio da će minirati Zaliv ako SAD budu na ivici iskrcavanja svojih trupa.
Tramp je rekao da će odložiti pretnju bombardovanjem iranskih elektrana dok se pregovori odvijaju što bi moglo biti odlaganje na kupovinu vremena za dolazak marinaca, napisao je njujorški tink-tenk „Sufan centar“ u analizi.
Međutim, taj centar je takođe primetio da „Tramp možda aktivno traži izgovor za izlaz iz teške situacije“ u kojoj su SAD.
Tramp je rekao da nema plan da pošalje kopnene snage u Iran, ali to nije isključio. Izrael je nagovestio da bi njegove kopnene snage mogle da učestvuju u ratu.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.