Mađarska pred istorijskim izborima

Građani Mađarske sutra izlaze na izbore koji se ocenuju kao istorijski i najvažniji od 1989. kada se komunistički režim povukao sa vlasti, a ključno pitanje glasi  –  mogu li premijer Viktor Orban i njegova vlada biti smenjeni na tim izborima.

Prema pisanju Dojče velea, na sutrašnjim izborima koji se smatraju važnim i za budućnost Evropske unije (EU), prvi put od 2010. postoji realna mogućnost da pobedi opoziciona stranka, konzervativna Tisa koju predvodi Orbanov glavni izazivač Peter Mađar.

Za 16 godina vladavine, Orban je Mađarsku pretvorio u ultra-centralizovanu državu, pošto je posle prve izborne pobede dvotrećinskom većinom u proleće 2010,  najavio Sistem nacionalne saradnje (NER) i pokrenuo temeljnu smenu elita u državnom, administrativnom i pravosudnom aparatu, kao i u javnoj upravi, popunjavajući ključne pozicije lojalistima.

Orban je takođe oslabio sistem kontrole i ravnoteže, a time i mogućnost ograničavanja vlasti.

Većina štampanih i elektronskih medija u zemlji stavljena je pod kontrolu vlade, direktno ili posredno preko kompanija i fondacija povezanih s njegovom strankom Fides, autonomija univerziteta je demontirana, a značajan deo državne i javne imovine stavljen je pod kontrolu fondacija bliskih vlasti. Stručnjaci danas Mađarsku opisuju kao „hibridni sistem“ između demokratije i diktature.

Orbanova ekonomska i poreska politika pogodovala je višoj srednjoj klasi, dok se finansijska situacija mnogih drugih građana pogoršala poslednjih godina, kao i stanje infrastrukture, zdravstva i obrazovanja. Postoji široko nezadovoljstvo zbog korupcije u državnom aparatu i očiglednih slučajeva nezakonitog bogaćenja.

Posmatrači ocenjuju da mnogi Mađari žele promenu  vlasti jer su umorni i od atmosfere verbalnog građanskog rata koju je Orban stvorio, na primer, predstavljanjem Ukrajine kao „krivca“ u ratu s Rusijom ili stalnim etiketiranjem kritičara kao neprijatelja i „izdajnika otadžbine“Izbori su važni za Evropu jer je Orbanov deklarisani cilj da „osvoji Brisel“ i transformiše EU u konfederaciju politički suverenih nacionalnih država koje dele zajedničke ekonomske interese. Godinama kritikuje Uniju i korišćenjem prava na veto i odbijanjem da podrži ključne odluke ponekad je praktično blokirao njeno delovanje.

Nova pobeda Orbana dodatno bi oslabila EU, dok bi promena vlasti u Budimpešti doprinela jačanju Unije.

Sa druge strane, veruje se da bi Orbanov poraz bio ozbiljan udrac za Rusiju. Nijedna članica EU nema tako bliske veze s Rusijom kao Orbanova Mađarska. Iako je podržao većinu sankcija nakon aneksije Krima 2014, od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. Orban je više puta pozivao na njihovo ukidanje, tražio izuzetke i blokirao pomoć Ukrajini koliko god je mogao. Time je oslabio EU što je zajednički cilj – njegov i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Nakon izbora 2010, Fides je sproveo značajne izborne reforme koje favorizuju većinski sistem i daju stranci trajnu prednost. Od 199 poslanika, 106 se bira direktn, a 93 dsa partijskih lista. Okruzi naklonjeni Fidesu često su manji, pa je za pobedu potrebno manje glasova. Na izborima 2022. Fides je osvojio oko 53 odsto glasova, ali gotovo 68 odsto mesta u parlamentu , odnosno apsolutnu većinu.

Etnički Mađari u susednim državama sa državljanstvom mogu glasati poštom, dok Mađari u zapadnoj Evropi, koji su često kritični prema Orbanu, moraju glasati u ambasadama i konzulatima.

Mađarski izborni stručnjaci tvrde da je izborni sistem nepošten, ali malo ko veruje da će na sutrašnjim izborima biti nameštanja glasova. Neki smatraju da postoji određeni potencijal za zloupotrebe u sistemu glasanja poštom i da bi glasovi etničkih Mađara u susednim zemljama mogli Orbanu doneti jedno ili dva dodatna poslanička mesta.

Sve to znači da će biti teško ostvariti promenu vlasti,  ali ne i nemoguće.

Mađarski izborni analitičari uvereni su da apsolutna većina birača u Mađarskoj želi promenu vlasti. Već više od godinu dana nezavisne agencije za ispitivanje javnog mnjenja predviđaju prednost, u nekim slučajevima i značajnu, za stranku Tisa u odnosu na Fides.

Međutim, ti podaci samo delimično odražavaju izborne izglede pojedinačnih kandidata u svakoj izbornoj jedinici. Ankete takođe ne uzimaju u potpunosti u obzir biračku bazu Fidesa, koju uglavnom čine stariji građani i penzioneri u manjim gradovima i selima. Zbog toga bi predviđanja anketa mogla biti netačna.

Ipak, većina izbornih analitičara očekuje da će Orban biti smenjen s vlasti.

Glavni ciljevi Petera Mađara i njegove stranke su udaljavanje od Rusije i ponovno približavanje EU i NATO. Po pitanju migracija i Ukrajine, planira da delimično zadrži postojeću politiku, ali bez otvorenog sukoba sa EU.U unutrašnjoj politici najavljuje borbu protiv korupcije i „sistemsku reformu“ – pravedniji izborni sistem, ograničenje mandata premijera i novi ustav. Orban i njegovi saradnici mogli bi se suočiti sa optužbama za korupciju i veleizdaju.

Orban nije direktno odgovorio na pitanje da li će priznati eventualni izborni poraz. Rekao je samo da je nekada pobeđivao, a nekada gubio izbore i da je Mađarska demokratija.

U slučaju Orbanove pobede očekuju se masovni protesti, pa i mogući sukobi. Ako izgubi, reakcija njegovih pristalica zavisiće od njegovog stava, navodi DW.

Dodaje se, međutim, da je Orban  preduzeo brojne mere da oteža gubitak vlasti. Mnoge promene zahtevaju dvotrećinsku većinu, a ključne pozicije su popunjene na duži rok. Čak i uz parlamentarnu većinu,  „duboki sistem“ mogao bi da opstruira novu vlast. A i sa dvotrećinskom većinom, potpuna transformacija mogla bi potrajati godinama.