Jevrejska zajednica pozdravila je plan o raspoređivanju vojske za obezbeđivanje sinagoga i jevrejskih škola u Belgiji usled rastuće zabrinutosti zbog antisemitizma, ali je ministarka pravde kritikovala tu odluku jer je doneta bez konsultacija unutar vlade.
Posle eksplozije u sinagogi u Liježu ranije ovog meseca i sličnih incidenata u Norveškoj i Holandiji, ministri odbrane i unutrašnjih poslova Belgije najavili su da će ministarstvo odbrane, u saradnji sa federalnom policijom, biti odgovorni za obezbeđivanje mesta povezanih sa jevrejskom zajednicom.
Direktor Evropskog jevrejskog društvenog centra, sa sedištem u Briselu, Avi Tavil izjavio je da je takav korak dobrodošao i da pozddravlja sve mere za jačanje beubednosti jevrejskih zajednica.
On je međutim izrazio zabirnutost da bi to moglo postati „nova normalnost“, prenosi Politiko.
„Deca koja idu u školu ne bi trebalo da se osećaju kao da ulaze u zonu visokog rizika koju štite vojnici. Ova realnost je veoma neprijatna za roditelje i, iskreno, neprihvatljiva kao dugoročno stanje“, rekao je Tavil dodajući da mnoge porodice ne bi videle Belgiju kao „mesto gde žele da odgajaju svoju decu“.
Belgijski ministar odbrane Teo Franken i ministar unutrašnjih poslova Bernar Kenten najavili su ove sedmice da će nove mere bezbednosti u sinagogama i jevrejskim školama biti sprovedene „što je pre moguće“.
„U kontekstu rastućeg antisemitizma, napad na sinagogu u Liježu je još jednom pokazao da je pretnja jevrejskoj zajednici u Belgiji veoma realna“, rekao je Kenten, prenosi agencija Belga.
Eksplozija u sinagogi u Liježu dogodila se 9. marta rano ujutru, ali niko nije povređen.
U Holandiji je nekoliko dana kasnije izbio požar u sinagogi u Roterdamu, a desila se i eskplozija kod jevrejske škole u Amsterdamu.
U Norveškoj je 8. marta bila eksplozija u Ambasadi SAD.
Posle napada u Liježu, nekoliko političkih lidera pozvalo je na raspoređivanje vojnika kako bi se osigurala bezbednost na mestima koja posećuju Jevreji.
Odluka je doneta na osnovu zakonske odredbe koja omogućava da policija dobije pomoć vojske kada su policijski resursi preopterećeni.
Plan obuhvata četiri jevrejske škole u Atverpenu i 20 sinagoga, a očekuje se da će više od 50 vojnika biti raspoređeno u patrolama zajedno sa policijom.
Ministarka pravde Aneliz Verlinden je, međutim, kritikovala odluku jer je doneta bez odgovarajće rasprave u vladi, smatrajući da treba da bude preispitana.
Verlinden je rekla da planira da pokrene ovo pitanje sa ministrima i rukovodstvom policije.
Spor oko raspoređivanja vojske ističe šire tenzije unutar vladajuće koalicije.
Partija CD&V, iz koje je i ministarka pravde, povezivala je svaku širu upotrebu vojske na ulicama, kao što je u borbi protiv nasilja povezanog s narkoticima, sa problemom pretrpanosti belgijskih zatvora.
Uslovi u zatvorima su sve lošiji, a zvaničnici i sindikati upozoravaju da nedostatak osoblja i planirano smanjenje budžeta čine situaciju sve opasnijom, kako za zatvorenike, tako i za čuvare.
Vlasti se takođe plaše da bi Belgija mogla da se suoči sa kaznama od više stotina miliona evra zbog loših zatvorskih uslova.
Verlinden je rekla da je rešavanje problema pretrpanosti zatvora i dalje glavni prioritet i istakla da svaka diskusija o javnoj bezbednosti mora da uključi hitne reforme zatvora.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.