Srbija je neslavni šampion Evrope u ranjivosti na klimatske promene

Nije stvar samo u našem geografskom položaju, već i u lošim politikama koje nas puno koštaju, piše Uroš Davidović, doktorand na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, i pokazuje to kroz primer problema u praćenju posledica atmosferskih nepogoda

Kako piše portal klima101.rs Republika Srbija je prva u Evropi po ranjivosti na klimatske promene.

Za ovo neslavno prvo mesto znamo na osnovu analize komponente GAIN indeksa koja se naziva ranjivošću. Inače, GAIN indeks je jedan od najprihvaćenijih pokazatelja prilagođenosti država na klimatske promene.

Visok nivo ranjivosti znači da važni privredni sektori, poput poljoprivrede, vodoprivrede ili energetike nisu u skladu sa trenutnim i budućim stanjem klime.

Naznake toga možemo uočiti i bez analize GAIN indeksa: protesti poljoprivrednika iz 2022, 2023. i 2024. godine zbog nedovoljnih podsticaja, kolaps dela elektroprivrednog sistema u 2022. godini ili masovne restrikcije vode tokom leta 2024. godine samo su neki od pokazatelja da ključni delovi privrede nisu spremni za ono što nas očekuje.

Ali zašto smo toliko ranjivi? Šta to tačno znači za nas kao građane, i da li je ranjivost moguće smanjiti?

Izrazito smo izloženi klimatskim promenama, a ne radimo dovoljno da se zaštitimo

Krivac za visoku ranjivost je delom geofizička datost na koju država ne može da utiče: činjenica je da se nalazimo u oblasti značajnih klimatskih promena, naročito izraženih tokom leta.

Naime, Republika Srbija je u delu sveta koji se zagreva brže od svetskog proseka, a taj trend je još izraženiji tokom leta, koja su danas u Srbiji u proseku za 2,6 °C toplija nego što su nekada bila. 

Temperaturne promene, zajedno sa promenama padavinskih obrazaca, uzrokovale su ekstremizaciju klime koja se ogleda u povećanju učestalosti, trajanja i intenziteta ekstremnih događaja poput suša, poplava, oluja ili toplih talasa. Prema svim modelskim projekcijama osmotrene promene nastaviće se i u budućnosti.

„Protesti poljoprivrednika iz 2022, 2023. i 2024. godine zbog nedovoljnih podsticaja, kolaps dela elektroprivrednog sistema u 2022. godini ili masovne restrikcije vode tokom leta 2024. godine samo su neki od pokazatelja da ključni delovi privrede nisu spremni za ono što nas očekuje”

Uroš Davidović, Ekonomski fakultet u Beogradu

Pored ovih prirodom zadatih uslova, koji se u GAIN indeksu nazivaju izloženost, na ranjivost utiču i dva društvena činioca – osetljivost na klimatske promene i kapacitet prilagođavanja.

Osetljivost je stepen zavisnosti države od privrednih sektora na koje klimatske promene mogu negativno da utiču, kao što su poljoprivreda ili vodoprivreda, dok kapacitet meri dostupnost resursa za sektorski specifično prilagođavanje na nove uslove.

Za razliku od izloženosti, oba društvena činioca su u rukama države i njihov nivo zavisi isključivo od donosilaca političkih, privrednih i poslovnih odluka.

Drugim rečima, Srbija je šampion Evrope po ranjivosti na klimatske promene ne samo zbog svog geografskog položaja, već i zbog načina na koji su vođene politike tokom prethodnih dvadesetak godina.

Očigledno je da je vrlo malo rađeno na smanjenju osetljivosti i na jačanju kapaciteta prilagođavanja na klimatske promene.

Za mnoge od mera prilagođavanja nisu potrebna velika ulaganja, ali je neophodna politička volja

U vreme kada se ogromna društvena sredstva ulažu u prava na prenos Premijer lige, nacionalni stadion ili EXPO 2027, država bi trebalo da svoje oskudne resurse usmeri bar delimično i u smanjenje ranjivosti na klimatske promene.

Definisanje dugoročne strategije održivog razvoja poljoprivrede i vodoprivrede kao ključnih privrednih sektora za opstanak društva trebalo bi da prethodi najavljenoj ekspanziji rudarstva.

„U vreme kada se ogromna društvena sredstva ulažu u prava na prenos Premijer lige, nacionalni stadion ili EXPO 2027, država bi trebalo da svoje oskudne resurse usmeri bar delimično i u smanjenje ranjivosti na klimatske promene”

Uroš Davidović, Ekonomski fakultet u Beogradu

Opremanje vrtića, škola, fakulteta, bolnica i staračkih domova klima uređajima ili adaptiranje napuštenih urbanih prostora u klimatska skloništa trebalo bi da imaju prioritet nad uređenjem trgova.

Umesto nasilnog i često nezakonitog investitorskog urbanizma, ogledanog u neboderima od betona i stakla koji u pojedinim gradovima zatvaraju pristup rekama i sprečavaju rashladni efekat tokom toplih talasa, neophodno je javni interes staviti u prvi plan i sačuvati i proširiti urbane zelene površine.

Za mnoge od mera prilagođavanja nisu potrebna velika ulaganja, već se mogu sprovesti dekretom, promenom poslovnih procesa ili primenom dobrih praksi. Međutim, puko usvajanje određenih pravila nije garancija da će se ona i poštovati.

GAIN indeks – šta je to?

GAIN indeks je jedan od vodećih alata za praćenje prilagođenosti država na klimatske promene, koji na godišnjoj bazi objavljuje američki Univerzitet Notr Dam.

Svetska banka, kao vodeća globalna institucija za pružanje podrške ekonomskom razvoju i smanjenju siromaštva, zvanično je uvrstila GAIN indeks u skup indikatora svetskog razvoja.

Pored ranjivosti na klimatske promene, o čemu je ovde reč u kontekstu Srbije, GAIN indeks sadrži i komponentu spremnosti države na klimatske promene kojom se meri sposobnost države da usmeri investicije u mere prilagođavanja.

Detaljan pregled svih zemalja sveta, uključujući i Srbiju, zajedno sa pregledom najranjivijih sektora svake zemlje, možete pronaći na ovom linku.

Srbija poseduje bazu podataka o uticajima elementarnih nepogoda, ali podaci su neretko upitni

Paradigmatski primer nedovoljne ozbiljnosti delova državnog sistema po pitanju smanjenja rizika od klimatskih promena je način na koji se upravlja DesInventarom, bazom podataka o uticajima elementarnih nepogoda i drugih nesreća.

Baze podataka ovakvog tipa smatraju se važnim elementom prilagođavanja na klimatske promene, jer omogućavaju analizu troškova i koristi i praćenje rezultata primena različitih mera prilagođavanja na nivou države.

Zahvaljući sličnoj bazi podataka, Francuska je bila u stanju da 2003. godine uoči ranjivost na toplotne talase, kada su ekstremne vrućine odnele skoro 15.000 života. Kao odgovor na to primenila je različite mere prilagođavanja, da bi 2022. godine potvrdila koristi od primena tih mera, kada je bilo manje od 5.000 smrtnih slučajeva usled toplotnog talasa sličnom onom iz 2003. godine.

Mere koje je Francuska preduzela, a koje su utvrđene Nacionalnim planom za tople talase donetim nepunih godinu dana nakon smrtonosnog talasa iz 2003. godine, obuhvatale su uspostavu sistema za ranu najavu, klimatizaciju javnih objekata, ozelenjavanje 131 školskog dvorišta u okviru „Cours Oasis” programa, tretiranje krovova reflektujućim premazima i slično.

Značajno je što naša država poseduje pravo na korišćenje DesInventara, ali da bi baza podataka ispunjavala svrhu, u njoj moraju biti pohranjeni tačni podaci.

Nažalost, DesInventar sadrži određen broj očigledno netačnih procena šteta od ekstremnih klimatskih događaja.

Tako se prema trenutnim podacima može saznati da je 2009. godine oluja u Prijepolju koja je oštetila 60, a uništila 30 stambenih objekata, i dodatno oštetila 500 hektara useva, izazvala ukupnu ekonomsku štetu od svega 20.834,00 dinara (397,29 evra u 2022. godini), dok je 2020. godine poplava u Malom Zvorniku u jednom danu nanela neverovatnu štetu od 323.916.619.240,00 dinara (preko 2,7 milijardi evra u 2022. godini).

Ovo nisu usamljeni primeri netačnih unosa, i dok god ih baza podataka sadrži ona je praktično neupotrebljiva. Ispravka pogrešnih informacija u DesInventaru ne bi zahtevala nikakva dodatna ulaganja, već samo savesno izvršavanje radnih zadataka od strane državnih službenika. To bi bio naizgled mali, a zapravo važan korak u smanjenju ranjivosti Republike Srbije.

Dodatno: Ali zašto koristimo apstraktne indekse?

Stručnjaci iz oblasti društveno-humanističkih nauka, koji imaju potrebu da uoče evolutivne tokove i trenutna stanja društvenog sistema, suočavaju se sa problemom složenosti.

Celovito i istovremeno sagledavanje svih delova društva je praktično nemoguće, jer bismo za to morali da u svakom trenutku poznajemo sve društvene elemente i veze između njih. Kako onda utvrditi u kakvom je stanju društvo?

Za početak, dovoljno je uočiti sličnosti između sagledavanja društvenog stanja i donošenja zaključka o zdravlju pojedinca. Ljudski organizam je podjednako složen sistem kao i društvo, pa ipak, da bi lekar mogao da utvrdi da li ste zdravi, ne mora nužno da poznaje trenutno stanje svake vaše ćelije.

Trik je u tome da je za utvrđivanje zdravstvenog stanja dovoljno sagledati ključne „makro” osobine organizma. Vaš lekar zaključuje da li ste zdravi analizom samo nekoliko važnih brojeva dobijenih iz laboratorije. Ovi brojevi nazivaju se indikatorima.

„GAIN indeks predstavlja grubu, ali trenutno najbolju meru koja pokušava da mnoštvo društvenih i geofizičkih procesa koji se dešavaju tokom jedne godine sažme u jedan broj koji ukazuje na sposobnost države da se prilagodi klimatskim promenama”

Uroš Davidović, Ekonomski fakultet u Beogradu

Ekonomisti i sociolozi na sličan način zaključuju o „zdravstvenom” stanju društva. Oni svake godine računaju brojne ekonomske, političke, demografske i ekološke indikatore i na taj način sprovode godišnji sistematski pregled države.

Rezultati ovih pregleda se arhiviraju, tako da za svaku državu postoji „zdravstveni karton” sa ključnim brojevima na osnovu kog se prati ne samo trenutno stanje društva, već i njegova evolucija. Dobro poznati primeri društvenih indikatora o kojima se često govori i piše su bruto domaći proizvod (BDP), indeks slobode medija ili PISA rezultati.

Jedan od takvih indikatora, kojim se utvrđuje koliko je neko društvo sposobno da se prilagodi klimatskim promenama, je i ovde spominjani GAIN indeks.

Kao ni bilo koji drugi društveni indikator, tako ni GAIN indeks nije savršen u onome što meri. U ekonomiji je poznato da je bruto domaći proizvod po paritetu kupovne moći najbolji, ali ne i idealan indikator za poređenje privrednog razvoja država.

Na sličan način i GAIN indeks predstavlja grubu, ali trenutno najbolju meru koja pokušava da mnoštvo društvenih i geofizičkih procesa koji se dešavaju tokom jedne godine sažme u jedan broj koji ukazuje na sposobnost države da se prilagodi klimatskim promenama.