Prošle godine na Kosovu vođeni krivični postupci protiv 154 Srba, po optužbama za ratne zločine

Fond za humanitarno pravo iz Prištine saopštio je danas da su prošle godine na Kosovu vođeni krivični postupci u 50 predmeta protiv 154 pripadnika srpskih snaga, optuženih za ratne zločine. 

„Ovo uključuje i 24 optužnice u odsustvu protiv 120 okrivljenih u odsustvu“, rekao je autor godišnjeg izveštaja Fonda za humanitarno pravo, advokat Amer Alija, prenosi Radio Kim. 

Tokom 2025. godine, Specijalno tužilaštvo Kosova je podiglo 15 novih optužnica.

„Od ovih 15 novih optužnica, 10 su optužnice u odsustvu. Tokom 2025. godine Specijalno odeljenje Osnovnog suda u Prištini je donelo ukupno deset presuda za ratne zločine, u ovim slučajevima deset lica je osuđeno, a jedno lice je oslobođeno optužbi. Treba istaći da su u tri od ovih predmeta, okrivljeni osuđeni u odsustvu maksimalnom kaznom od 15 godina zatvora“, kazao je Alija. 

On je naglasio da vidljiv porast u broju postupaka u odsustvu treba da podstakne društvo i institucije da dublje sagledaju da li se putem ovih procesa ispunjava istinski cilj pravde, rasvetljavanje istine i obezbeđivanje pravde žrtvama, ili se formira stvarnost po kojoj pravda ostaje više formalno proceduralnog tipa. 

„Pravda ne može da se izmeri samo brojem optužnica ili brojem presuda, već poverenjem da je proces bio pravičan, potpun i razumljiv za žrtve i za celokupno društvo“, kazao je. 

Fond za humanitarno pravo Kosova bavi se pitanjem ratnih zločina duže od dve decenije, a njihovi predstavnici konstantno prate sudske procese koji se odvijaju u Osnovnom sudu u Prištini. 

„Poslednjih godina, posebno tokom 2025. godine na koju se poziva i izveštaj je zabeležen osetan porast u broju suđenja u odsustvu. Ovo je otvorilo novo poglavlje kada je reč o ratnim zločinima i njihovom procesuiranju, ali istaklo i praktične i pravne dileme, posebno kada je reč o standardima pravičnog suđenja i pravima okrivljenih. U tom kontekstu je važno da postavimo nekoliko ključnih pitanja – da li uspevamo da uravnotežimo potrebu za pravdom sa poštovanjem međunarodnog standarda, da li žrtvama pružamo ono što im je uskraćeno više od dve decenije, te delotvornu i pouzdanu pravdu?“, naveo je direktor Fonda za humanitarno pravo Bekim Bljakaj.

Nakon više od dve decenije, ukazao je on, vreme više nije saveznik pravde.

„Nasuprot tome postizanje pravde postaje sve teže i upravo iz tog razloga, važno da je se ulože napori koji će biti oličeni u institucionalnoj posvećenosti“, kazao je Bljakaj.

Nakon predstavljanja izveštaja, održan je okrugli sto na kojem su učesnici, predstavnici kosovskih pravosudnih institucija govorili o suđenjima za ratne zločine u odsustvu, o izostanku saradnje sa srpskim pravosudnim organima, ali i tehničkim problemima sa kojima se suočavaju u radu.

Sudija Apelacionog suda Valjon Kurtaj istakao je da se najveći broj okrivljenih, odnosno osumnjičenih za ratne zločine, nalazi u Srbiji.

„Nije bilo međunarodne saradnje sa Srbijom. Mnogo puta smo se putem diplomatskih kanala obratili Ministarstvu pravde Srbije ali nikada nismo dobili odgovor“, kazao je Kurtaj. 

Izveštaj Fonda za humanitarno pravo Kosova ne obuhvata tekuću godinu. Od početka 2026. za ratne zločine su osuđeni Srđan Lazović, Mahmud Alidemaj, Duško Arsić, Zoran Kostić i Dragan Milović. Optužbi je oslobođen Dragan Ristić iz Đakovice. Više lica srpske nacionalnosti je uhapšeno pod optužbom za ratne zločine, naveo je Radio Kim.