Bezbednost novinara u Srbiji je ozbiljno ugrožena, a pritisci, pretnje i napadi na medijske radnike danas su intenzivniji i kompleksniji nego tokom 1990-ih godina, ocenili su sagovornici subotičkog portala Magločistač.
Po podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), tokom januara ove godine zabeleženo je 38 incidenata koji su uključivali novinare i medijske radnike: osam fizičkih napada, osam pretnji smrću i ugrožavanja bezbednosti, tri druge pretnje novinarima, četiri pretnje medijima, kao i 15 napada na medije i medijske organizacije.
U istom mesecu registrovan je i niz koordinisanih napada na Instagram naloge medija i novinara, koji, prema oceni NUNS-a, ukazuju na organizovanu zloupotrebu botovskih i lažnih naloga sa ciljem suspenzije ili gašenja naloga i zastrašivanja redakcija.
Sagovornici Magločistača ocenjuju da je, uprkos ratovima, sankcijama i političkim previranjima 1990-ih, situacija danas u pojedinim segmentima teža.
Subotički novinar Zlatko Romić, danas član redakcije lista „Hrvatska riječ“, a tokom 1990-ih zaposlen u nedeljniku „Subotičke novine“, kaže da je „danas gore“.
Romić je kazao da je izveštavao sa studentskih protesta 1996/97. i protesta 2000. godine, neposredno uoči pada Slobodana Miloševića.
„Nije bilo lako ni tada ni sada. Tehnički je danas lakše biti novinar, ali je situacija mnogo teža jer se krug nasilja širi na sve slojeve društva. Više nisu u pitanju samo novinari, već i građani“, rekao je Romić.
Naveo je da su krajem 2025 u Subotici zabeleženi napadi na novinarke i građane, kao i paljenje automobila javne tužiteljke što je nepojmljivo za taj grad koji važi za relativno miran.
Dok su 1990-ih incidenti, kako je ocenio, bili uglavnom plod pojedinačnih frustracija, danas deluju organizovano.
„Pitam se postoje li liste i ko je sledeći“, kazao je Romić dodavši da je posebno porazno što se, po njegovoj oceni, režim okrenuo protiv mladih, a građani su izgubili poverenje u institucije.
Subotička novinarka Aleksandra Isakov je kazala da je izveštavanje s velikih skupova oduvek bilo zahtevno i potencijalno opasno, ali da je danas medijsko okruženje znatno složenije.
Napomenula je i da „devedesetih godina prošlog veka nije svako ko ima mobilni telefon mogao da bude ‘novinar’ „, dok se „danas manipuliše slikom, tonom i izjavama, a verodostojnost svakog podatka mora se višestruko proveravati“, navela je Isakov.
Novosadski kamerman Aleksandar Milanović je kazao da su 1990-te bile izuzetno opasne, posebno tokom sukoba na Kosovu i NATO bombardovanja SRJ, kada je rad na terenu predstavljao ozbiljan rizik po život.
Danas su, međutim, rizici drugačije prirode, te mu je „najteže snimati skupove povezane sa Srpskom naprednom strankom“ jer je „društvo toliko podeljeno da ste, ako radite za N1, odmah proglašeni izdajnikom. Sve je moguće – od vređanja do fizičkog napada“, kazao je Milanović.
On je ocenio da je odnos države prema neistomišljenicima: „sve je isto, ali i ništa nije isto“ – mehanizmi diskreditacije su slični kao 1990-ih, ali su društvene mreže donele novu dimenziju pritiska i targetiranja novinara.
Predsednik Upravnog odbora ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić je kazao da su sada napadi „mnogo opasniji i kompleksniji“.
Tokom 1990-ih represija je bila usmerena pre svega na medije kroz zabrane rada, kazne i političke pritiske, dok se danas, naveo je on, kombinuju institucionalni, ekonomski i digitalni napadi.
Matić je podsetio da su tokom 1990-ih ubijeni mnogi medijski radnici, među kojima Dada Vujasinović, Slavko Ćuruvija i Milan Pantić, a ti slučajvi i dalje opterećuju javnost.
„Meni je tada stigao metak u koverti. Danas se užasne pretnje pojavljuju iz minuta u minut sa anonimnih naloga i Telegram grupa i gotovo je nemoguće odbraniti se“, kazao je on.
Po rečima Matića, formalni mehanizmi zaštite danas postoje, ali ne funkcionišu efikasno.
Tokom 2025. donete su svega dve pravosnažne presude za ugrožavanje bezbednosti tri novinara – u slučajevima napada na Vericu Marinčić i Miodraga Blečića iz IN medija, kao i na kamermana N1 Marjana Vučetića.
„Pitanje je vremena kada će neko ozbiljno stradati“, upozorio je Matić.
Sagovornici Magločistača su ukazali da bez efikasnog kažnjavanja počinilaca i veće institucionalne zaštite, postoji realna opasnost od dalje eskalacije nasilja.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.