Projekat „Jadar“ je tehnički i ekološki neizvestan, ekonomski neisplativ za Srbiju, društveno i pravno neprihvatljiv i nosi nesagledive rizike po zdravlje ljudi i prirodne resurse, rekli su danas autori monografije „Projekat Jadar: litijumsko-borna katastrofa“.
Prema rečima prof. Vere Dondur osnovu projekta „Jadar“ čini eksploatacija jadarita – litijumsko-borne rude, čija prerada zahteva ogromne količine jakih hemikalija, uključujući sumpornu i hlorovodoničnu kiselinu, dizel i druge reagense.
Planirani procesi prečišćavanja voda su, prema njenim rečima, složeni i teško ostvarivi u praksi.
Posebno, kako je navela, zabrinjava istovremena proizvodnja litijuma i bora u obimu koji do sada nije zabeležen ni u Evropi ni u svetu.
„Planirana godišnja proizvodnja od 58.000 tona litijum-karbonata i 286.000 tona borne kiseline bila bi bez presedana, uz tehnologiju koja do sada nije primenjivana u ovom obimu“, rekla je Dondur.
Poseban rizik, prema njenim rečima, predstavlja više od 70 miliona tona jalovine, kao i toksičnost litijuma i bora, zbog čega je kontaminacija prostora realna opasnost.
Rudnik i prateća infrastruktura zahvatili bi, kako je rekla, stotine hektara plodnog, vodom bogatog i naseljenog područja, u kojem živi oko 20.000 ljudi, dok bi zagađenje vazduha, zemljišta i voda moglo da se proširi i van same lokacije.
Rudnik jadarita i postrojenje za preradu obuhvatao bi, kako je navela, nadzemnu površinu od 400 hektara, a 840 hektara u podzemnom delu. „Litijum i bor su lako rastvorljivi, mogu da se unesu preko lanca ishrane u žive organizme, a kada se rasprostru po prirodi njihovo uklanjanje iz životne sredine smatra se praktično neizvodljivim“, rekla je Dondur.
Brojni i realni rizici i prenos zagađenja mogli bi, prema rečima prof. Zorana Stevanovića, dovesti do devastacije najvećeg i najznačajnijeg izvorišta voda za piće u Srbiji, na susednom području Mačve.
„Nigde u svetu nije dato da kompanija, koja realizuje neki projekat, određuje granične vrednosti štetnih materija i ocenjuje uticaj na životnu sredinu, kao u slučaju ‘Jadra'“, rekao je Stevanović.
Dodao je da postoje veliki rizici za štete u slučaju poplava, koje mogu da podignu visinu vode do 3,8 metara, zatim od sleganja zemljišta zbog rudika, mogućih zemljotresa, kao i zbog svakodnevnog prevoza 17 vagona sa 934 tone sumporne kiseline.
Na području Jadra i planiranog rudnika, prema rečima Melite Kosanović, zabeleženo je oko 500 biljnih vrsta i podvrsta, uključujući i vrste nove za floru Srbije, kao i brojne vrste insekata, vodenih organizama, riba i sisara, među kojima su i zaštićene i strogo zaštićene vrste prema međunarodnim konvencijama.
Litijum i bor se, kako je navela, lako usvajaju iz zemljišta, čime ugrožavaju poljoprivredne kulture, žitarice, povrće i voće, smanjuju prinose ili potpuno uništavaju useve.
Štetni efekti litijuma i bora na zdravlje poznati su decenijama, a Evropska agencija za hemikalije je 2021. godine klasifikovala, kako je rekla, određena jedinjenja litijuma kao reproduktivno toksična, dok su jedinjenja bora još 2008. godine svrstana u supstance koje mogu narušiti plodnost i oštetiti razvoj ploda.
Jedina efikasna mera zaštite prirode i zdravlja ljudi jeste, prema njenim rečima, odustajanje od eksploatacije jadarita, jer bi realizacija projekta dovela do trajnog narušavanja ekosistema i ozbiljnih zdravstvenih rizika.
Ekonomski efekti projekta za Srbiju bili bi, prema rečima Radmila Pešića, minimalni, dok bi rizici i troškovi bili izuzetno visoki.
„Projekat donosi zanemarljive prihode za državu, prosečno 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje, ili 4,1 evro u optimističnom scenariju kapitalnog učešća države u eventualnom vlasništvu od 20 odsto, što ukupno tokom 40 godina iznosi oko 696 miliona evra“, rekao je Pešić.
Čak 95 odsto, kako je naveo, ekonomskih koristi odlazi kompaniji Rio tinto, dok Srbija ostvaruje samo marginalni prihod kroz rudnu rentu od pet odsto.
Istakao je da troškovi izgradnje infrastrukture, puteva, pruga, vodovoda, gasovoda i električne mreže, kao i eventualne sanacije ekoloških havarija, bili bi u potpunosti na teret države, procenjeni na stotine miliona evra, bez ikakvog garantnog fonda.
Minimalni godišnji društveni i ekološki troškovi procenjeni su, prema njegovim rečima, na 95,7 miliona evra, a u ove proračune nisu uračunate moguće štete.
„Kada se uračunaju ekološki troškovi i gubici ekosistemskih usluga, projekat je ekonomski atraktivan za investitora, ali kratkoročno i dugoročno neisplativ i štetan za Srbiju“, rekao je Pešić.
Autori monografije istakli su, mogući strateški značaj litijuma za buduće projekte dobijanja energije iz termonuklearne fuzije. Prema procenama, litijum za fuzione reaktore mogao bi biti višestruko vredniji nego danas za baterije.
Rudne rezerve litijuma bi, kako su naveli, trebalo sačuvati za buduće generacije, s obzirom na očekivanu praktičnu primenu litijuma u fuzionim nuklearnim elektranama posle 2050. godine.
Advokat Sreten Đorđević je istakao da postoje sistemske pravne nepravilnosti u realizaciji projekta, uključujući izmene zakonodavnog i institucionalnog okvira, što je omogućila vlast.
Prostom primenom prava kompanija Rio tinto, prema njegovim rečima, nije mogla dobiti dozvolu ni za primenjenja geološka istraživanja na poljovredom zemljištu za šta nije ni tražila dozvolu od nadležnog ministarstva“, rekao je Đorđević.
Dodao je da analiza relevantnih zakona, strateških dokumenata i podzakonskih akata ukazuje na kršenje načela ustavnosti, zakonitosti i podele vlasti, kao i na donošenje odluka najviših državnih organa koje su omogućile nezakonit i neustavan tok projekta, uz jasno identifikovane propuste u radu državnih organa i nosioca projekta.
Naglasio je da je marketinški trik da je kompanija stavljena u pasivan status.
Upozorio je da je koruptivni režim spreman da državu stavi u neokolonijalni status i da se menja Zakon o rudstavu kako bi se usaglasio sa evropskom uredbom o kritičnim sirovinama i istakao da postoji opasnost da se projekat proglasi da je od nacionalnog značaja.
„U tom slučaju javnost neće imati nikakv uticaj na realizaciju projekta jer će prioritet imati kompanija Rio tinto“, rekao je Đorđević.
Prema poslednjem istraživanju Nove srpske političke misli, 63,5 odsto građana Srbije ne podržava otvaranje rudnika u dolini Jadra, dok je samo 19 odst za.
Monografiju „Projekat Jadar: litijumsko-borna katastrofa“, izdala je Akademska knjiga iz Novog Sada, a objedinjuje radove 26 eksperata iz različitih oblasti.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.