Stanković: Argument za skraćivanje časova na 30 minuta zbog pažnje učenika psihološki utemeljen

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je danas, povodom najava da bi časovi u školama u Srbiji mogli da budu skraćeni sa 45 na 30 minuta zbog pažnje učenika, da je taj argument „dosta psihološki utemeljen“.

Stanković je za televiziju Pink rekao da je došlo do „neke evolucije u sposobnosti učenika da imaju takozvanu fokusiranu pažnju“.

„Sada je mnogo više na snazi ono što se u psihologiji zove difuzna pažnja. Pažnja koja je sekvencijalna i vezana je za kraći vremenski period“, kazao je ministar prosvete.

Da bi se adekvatno pratila nastava, prema njegovim rečima, učenici moraju da budu fokusirani na izlaganje nastavnika i da aktivno učestvuju u interakciji sa njim, zbog čega se sa nekadašnjeg autoritativnog modela, sada ide ka uvođenju komunikacionog, dijaloškog i interaktivnog modela.

O najavi zabrane upotrebe mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama, ministar je kazao da će o tome govoriti sa zaštitnikom građana Zoranom Pašalićem, i da misli da će se ići u pravcu ograničavanja upotrebe telefona.

„Da li će se ići na potpunu ili delimičnu zabranu, zavisi od jedne argumentovane diskusije i ukrštanja različitih stanovišta po tom pitanju“, rekao je Stanković.

Prema njegovim rečima, upravo mobilni telefoni utiču na pažnju učenika, „jer vas prevode iz stvarne u jednu virtuelnu sferu“.

Ministar prosvete je ranije izjavio da zvanična inicijativa za skraćivanje časova na 30 minuta još uvek ne postoji, već da je na nivou ideje o kojoj treba razmišljati.

Stanković: Nema ništa od odlaganja sistema SPIRI, to je stav ministarstava i Vlade

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da „nema ništa“ od odlaganja primene Sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI), čija je primena počela početkom ove godine i koja podrazumeva gašenje pojedinačnih računa fakulteta i obavljanje svih plaćanja preko računa izvršenja budžeta države, kojim upravlja Ministarstvo finansija.

Stanković je za televiziju Pink, komentarišući to što se pojedini fakulteti i univerziteti protive uvođenju tog sistema, kazao da je stav da nema odlaganja primene sistema – stav Ministarstava prosvete, Ministarstva finansija, kao i Vlade Srbije.

Na pitanje zbog čega se fakulteti bune protiv tog sistema, ministar je kazao da ih „žulja“ zato što SPIRI čini transparentnim, odnosno javno dostupnim, podatke o finansiranju tih visokoškolskih ustanova i omogućava kontrolu trošenja novca.

„Stari računi su ugašeni i napravljeni su evidencioni računi, na kojima vi gledate prilive sredstava koji dolaze iz različitih izvora i možete na osnovu toga da vidite kako se taj novac troši. Sve se to vidi, a oni ne bi voleli“, naveo je Stanković.

Kada je u pitanju finansiranje fakulteta, prema njegovim rečima, visokoškolske ustanove u proseku dobijaju 70-75 odsto finansija od države, a ostatak iz projekata, bilo međunarodnih, bilo onih kroz domaći Fond za nauku.

Naveo je da je sistem SPIRI već više puta odlagan, odnosno da je njegova upotreba trebalo da krene 2022. godine, kao i da se taj sistem već upotrebljava u osnovnom i srednjem obrazovanju.

„Naravno da postoji određena posebnost kada je reč o funkcionisanju fakulteta, ali se radi na tome da se otklone sve nedoumice koje se tiču normalnog funkcionisanja“, kazao je Stanković.

Ministar je naveo i da 106 ustanova trenutno koristi SPIRI, kao i da se vremenom „povećava broj onih koji ga uspešno koriste“.

„U ovom trenutku više od 50 odsto ustanova uspešno koristi SPIRI. Još nisu svi krenuli da ga primenjuju, zato što imate fakultete koji isplaćuju zarade odjednom“, rekao je Stanković.

Upitan o situaciji u Petoj beogradskoj gimnaziji, kazao je da očekuje da će uskoro biti raspisan novi konkurs za direktora škole, u skladu sa zakonom, jer aktuelna v.d. direktora Danka Nešović ima mandat do polovine februara, do kada treba raspisati novi konkurs.

Brojni fakulteti i univerziteti traže odlaganje uvođenja tog sistema kako bi se, prema rečima rektora beogradskog Univerziteta Vladana Đokića, sprečilo nastupanje „teških posledica po poslovanje i funkcionisanje fakulteta“.