Najvažniji događaji u regionu u 2025. godini

PRESUDA DODIKU – Sud Bosne i Hercegovine je 1. avgusta doneo pravosnažnu presudu, kojom je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik osuđen na godinu dana zatvora i zabranu obavljanja javne funkcije u narednih šest godina, zbog neizvršavanja odluka visokog predstavnika u BiH. Državno tužilaštvo je u leto 2023. optužilo Dodika na osnovu izmena Krivičnog zakona BiH, koje je nametnuo visoki predstavnik Kristijan Šmit, pošto je Skupština Republike Srpske u junu te godine usvojila dva sporna zakona, a Dodik potpisao ukaze o njihovom proglašenju. Radilo se o zakonima prema kojima se odluke visokog predstavnika i Ustavnog suda BiH više neće sprovoditi u Republici Srpskoj. „Ne prihvatam odluku. Sud BiH je politički“, rekao je Dodik posle objavljivanja presude i najavio kandidaturu već na opštim izborima 2026. godine, odbacivši mogućnost prevremenih predsedničkih izbora koje raspiše Centralna izborna komisija BiH. Presuda Dodiku odbačena je i u Skupštini Republike Srpske, glasovima poslanika vladajuće koalicije, koji su izglasali i održavanje referenduma o presudi. Referendum nije održan, jer je Dodik na kraju prihvatio presudu. Jednogodišnju kaznu zatvora otplatio je sa 18.500 evra, a CIK BiH mu je oduzela mandat predsednika Republike Srpske i raspisala prevremene predsedničke izbore. Na tim izborima, održanim 23. novembra, pobedio je kandidat Dodikove vladajuće koalicije Siniša Karan.

TALAS DESNIČARENJA U HRVATSKOJ – Zagrebački koncert Marka Perkovića Tompsona okupio je u julu oko pola miliona ljudi iz Hrvatske i dijaspore, koji su s njim uzvikivali ustaški poklič „Za dom spremni“, čime je pokrenut talas desničarenja, uz produbljivanje podela u društvu. Premijer Hrvatske i predsednik vladajuće Hrvatske demokratske zajednice Andrej Plenković negirao je da je na koncertu bilo promocije ustaštva i istorijskog revizionizma, iako je i njegov ministar odbrane Ivan Anušić priznao da je na Tompsonov uzvik „Za dom“, uzvratio „Spremni“. Zbog toga što nisu po volji delu ratnih veterana, tokom leta su otkazani festivali „Nosi se“ u Benkovcu i „Oglede“ u Velikoj Gorici, dok je Festival alternative i levice Šibenik (Fališ) održan uprkos pretnjama, uz jako policijsko obezbeđenje. Krajem oktobra su dve male desničarske stranke u Saboru organizovale okrugli sto o ustaškom logoru Jasenovac, osporavajući njegov zločinački karakter i broj žrtava. Na talasu desničarenja, u novembru su organizovani napadi maskiranih huligana, uz ustaške povike i pretnje, na pripadnike srpske nacionalne manjine i njihove kulturne manifestacije u Splitu, Zagrebu i Rijeci. Zbog porasta nasilja, pritisaka i cenzure javno su se oglasili umetnici, novinari, akedemska zajednica, civilno društvo i sindikati, okupljeni u inicijativi „Za Hrvatsku slobode“, a krajem novembra su hiljade građana marširale protiv fašizma u Zagrebu, Zadru, Rijeci i Puli.

POBEDA PROZAPADNOG REFORMISTE U RUMUNIJI – Posle višemesečnih političkih tenzija i duboke polarizacije, Rumunija je izašla iz krize pobedom prozapadnog kandidata Nikušora Dana na majskim predsedničkim izborima. U prvom krugu, najveći broj glasova osvojio je Đorđe Simion, 38-godišnji lider ultranacionalističke Alijanse za ujedinjenje Rumuna. Simion je postao vodeća figura krajnje desnice pošto je u martu zabranjeno učešće na izborima desničarskom populisti Kalinu Đorđeskuu, prvoplasiranom na prošlogodišnjim izborima koje je Ustavni sud poništio posle tvrdnji da je Rusija vodila koordinisanu kampanju u njegovu korist. Simion se zalagao za smanjenje uticaja EU i NATO, jačanje veza sa Rusijom, protivio se daljoj pomoći Ukrajini i zagovarao konzervativne politike i blisko povezivanje sa pokretom MAGA Donalda Trampa. Međutim, u drugom krugu se većina birača opredelila za pro-EU i pro-NATO kandidata Nikušora Dana, čemu je verovatno doprineo i strah da bi pobeda Simiona mogla da izoluje Rumuniju, da smanji ulaganja i da učini zemlju manje kooperativnom članicom zapadne alijanse po pitanju vojne pomoći Kijevu, što bi išlo naruku Rusiji. Dan se zalaže za nastavak podrške Ukrajini, borbu protiv korupcije i smanjenje ekonomske nejednakosti. Period koji je prethodio izborima obeležili su masovni protesti, nepoverenje u institucije i snažan uspon nacionalističkih i evroskeptičnih snaga. Protesti su delom bili izazvani nezadovoljstvom građana ekonomskim stanjem, korupcijom i politikama prethodne vlade.

MASOVNI PROTESTI I PAD VLADE U BUGARSKOJ – Bugarska vlada, na čelu sa premijerom Rosenom Željazkovim, podnela je ostavku 11. decembra, posle nekoliko nedelja masovnih demonstracija. Protesti su počeli 26. novembra, a povod je bio predlog budžeta za 2026. kojim se predviđalo povećanje poreza. Pod parolom „Protest generacije Z“, na demonstracijama se okupilo više stotina hiljada ljudi širom Bugarske, a demonstranti su, osim zbog predloženog budžeta, iskazivali nezadovoljstvo i zbog korupcije. Iako je vlada u Sofiji 2. decembra povukla predlog budžeta, protesti su nastavljeni. Demonstranti su tražili ostavku vlade i nove izbore. Evropska unija je izrazila „zabrinutost zbog demonstracija“, ističući potrebu za vladavinom prava, dok je Evropski parlament kritikovao Bugarsku „zbog nedostatka borbe protiv korupcije i podrške slobodnim medijima“. Uprkos političkoj nestabilnosti i čestoj promeni vlada, analitičari ocenjuju da Bugarska ulaskom u evrozonu od 1. januara 2026. projektuje sliku stabilnosti i uređenog političkog i pravnog sistema. Zvanično, Bugarska se predstavlja kao proevropska i pro-NATO zemlja na putu reformi, iako je u praksi potresaju masovni protesti zbog korupcije, ruskog mešanja, i pritiska na medije i civilno društvo.

ALBANIJA U PETOJ BRZINI KA EU, CRNA GORA NAJBLIŽA CILJU – Albanija je 2025. najbrže napredovala na putu ka EU od svih zemalja kandidata, a članstvu je na kraju godine najbliža Crna Gora. Za svega 14 meseci Albanija je otvorila svih šest klastera u pristupnim pregovorima, koje želi da završi do kraja 2027. kako bi do 2030. postala članica EU. Brisel je taj plan ocenio kao ambiciozan, ali ostvariv cilj. Uz dalje reforme u vladavini prava, pravosuđu i slobodi medija, ključan će biti napredak u borbi protiv korupcije. Albanija je zato uvela prvu na svetu AI ministarku za javne nabavke, koja će prema rečima premijera Edija Rame biti „imuna na mito, pretnje i sukob interesa“. Crna Gora je u decembru zatvorila pet pregovaračkih poglavlja, čime je njihov ukupan broj povećan na 12. Vlada u Podgorici želi da do kraja 2026. završi pregovarački proces i da 2028. postane 28. članica Unije. Crna Gora se nada da će izrada Ugovora o pristupanju početi tokom predsedavanja Kipra u prvoj polovini 2026. godine. Iako EU uporedo sa procesom proširenja mora da sprovede i unutrašnje reforme, da bi se pripremila za prijem novih članica, evropska komesarka Marta Kos rekla je da je Crna Gora „kao trećina Beča“ i da može biti primljena i bez velikih reformi.

PLAN SAD ZA KRIZU U BiH: DODIK SKINUT SA CRNE LISTE, NASTAVIO DA VLADA IZ SENKE – Realizacija takozvanog američkog plana za deeskalaciju političke krize u Bosni i Hercegovini počela je imenovanjem za vršioca dužnosti predsednika Republike Srpske Ane Trišić-Babić, bliske saradnice Milorada Dodika, i odlukom vladajuće koalicije u tom entitetu da stavi van snage set zakona kojima je negirana nadležnost državnih pravosudnih i policijskih institucija na teritoriji RS. Zbog toga je Ustavni sud BiH ranije poništio taj set zakona, ocenivši ih antidejtonskim i protivustavnim. Pošto je parlament Republike Srpske stavio sporne zakone van snage, Kancelarija SAD za kontrolu strane imovine (OFAC) zauzvrat je skinula s „crne liste“ Dodika, članove njegove porodice i bliske saradnike – ukupno 48 fizičkih i pravnih lica. Iako je zvanično ostao bez funkcije predsednika Republike Srpske, Dodik i dalje upravlja svim procesima u tom entitetu, koristi javne resure i diktira delovanje predstavnika njegovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata u institucijama BiH. Oni, kako se tvrdi, kao deo vlasti na državnom nivou, po nalogu iz Moskve blokiraju donošenje odluka i zakona neophodnih za dalji napredak BiH na evropskom putu.

MILANOVIĆ PO STAROM U NOVOM MANDATU – Aktuelni predsednik Hrvatske Zoran Milanović ubedljivo je pobedio u drugom krugu izbora početkom godine i obezbedio novi petogodišnji mandat, s istorijskim rezultatom od gotovo 75 odsto glasova. Za protivkandidata iz vladajuće Hrvatske demokratske zajednice Dragana Primorca u kampanji je rekao da je „lažan kao novčanica od 13 evra i dosadan kao prijateljska utakmica“. Iako su ovlašćenja predsednika ograničena, građani Milanovića smatraju garantom političke ravnoteže, a i sam se u kampanji predstavljao kao jedina brana od potpunog preuzimanja vlasti premijera Andreja Plenkovića i HDZ, koje je najviše kritikovao zbog korupcije. Ali, iako dolazi iz Socijaldemokratske partije Hrvatske, čiji je predsednik bio godinama, Milanović je nastavio sa populističkom retorikom, koju je usvojio još tokom prvog mandata u želji da dopre i do birača s desnice. Nastavljen je i njegov napet odnos s premijerom, koji je neretko praćen međusobnim uvredama, najčešće zbog spoljne politike i odbrane jer su vlada i predsednik sukreatori u tom delu. Milanović je optuživao Plenkovića da uvlači Hrvatsku u rat u Ukrajini, a premijer predsednika da je „proruski igrač“. Takođe, Milanović je više puta pozvao vladu da prizna Palestinu, a politiku Izraela je nazivao zločinačkom i nasilničkom. U septembru je kritikovao vladu što je u Zagreb pozvala šefa izraelske diplomatije, s kojim se, za razliku od članova Plenkovićevog kabineta, nije sastao.

HAJKA NA TURSKE IMIGRANTE U CRNOJ GORI – Serija nasilnih incidenata protiv turskih imigranata u Crnoj Gori krajem oktobra pokazala je da je u toj zemlji visok stepen islamofobije i ksenofobije i dovela vladu u neugodnu poziciju. Spirala nasilja pokrenuta je pošto su 26. oktobra strani državljani nožem ranili mladića iz Podgorice tokom tuče u naselju Zabjelo. Usledili su pozivi na nasilje prema turskim državljanima i protesti u crnogorskim gradovima, na kojima su okupljeni uzvikivali „Turci napolje“. Zabeleženo je i nekoliko slučajeva demoliranja ugostiteljskih objekata. Uz ksenofobiju, razloge gnevne reakcije građana treba tražiti i u velikom broju investicija iz Turske. Svemu je prethodila kampanja u delu medija i narativ da u Crnoj Gori boravi oko 100.000 turskih državljana. Taj narativ je plasirao i jedan od lidera vladajuće koalicije – predsednik prosrpske Demokratske narodne patrije Milan Knežević. Policija je, međutim, saopštila da je turskih državljana u Crnoj Gori manje od 14.000, a kasnije i da je 9.000 njih napustilo zemlju posle incidenata. Crna Gora je 23. decembra ukinula vize za državljane Turske, koje je uvela odmah posle ranjavanja mladića u Podgorici, ali im je dozvoljeni boravak u zemlji skraćen sa 90 na 30 dana. Prethodno je Vlada dostavila Skupštini izmene Zakona o strancima, kojima se bitno pooštravaju uslovi za dobijanje legalnog privremenog i stalnog boravka u Crnoj Gori.

ANTIROMSKA HISTERIJA U SLOVENIJI POSLE UBISTVA U NOVOM MESTU – Godinu u Sloveniji obeležila je tragedija – pripadnik romske zajednice je 25. oktobra u Novom Mestu na smrt pretukao 48-godišnjeg Aleša Šutara ispred kluba. Javnost i lokalni političari u jugoistočnoj Sloveniji tražili su hitne mere i rešavanje „romske problematike“, a vlast se na to odazvala veoma brzo. Prvo su usledile ostavke ministarke pravde Andreje Katič i ministra unutrašnjih poslova Boštjana Poklukara. Tri dana posle smrti Šutara, u Novo Mesto se na vandrednu sednicu opštinskog veća uputio slovenački premijer Robert Golob, kako bi umirio stanovnike i predstavio mere. Takozvani „Šutarjev zakon“ usvojen je 17. novembra u slovenačkom parlamentu glasovima svih stranaka vladajuće koalicije osim Levice, kao i glasovima opozicije. Taj omnibus propis je uveo nove mere u bezbednosnoj, kaznenoj i socijalnoj politici, a negativne reakcije su došle sa više adresa, uključujući Evropsku komisiju, Romsku fondaciju za Evropu i nevladinu organizaciju Amnesti internešenel. Slučaj ubistva još nije rasvetljen, a prvoosumnjičeni 21-godišnji pripadnik romske zajednice nedavno je pušten na slobodu, usled nedostatka dokaza.

SMRTONOSNI POŽAR U DISKOTECI U KOČANIMA – U požaru u diskoteci „Puls“ u Kočanima, u Severnoj Makedoniji, život su izgubile 63 osobe, a povređeno je više od 200, uglavnom mladih ljudi. Požar je izbio 16. marta u 2.30 zbog nedozvoljene upotrebe pirotehnike na koncertu grupe DNK. Istragom je utvrđeno da je diskoteka radila bez važeće dozvole i da nije ispunjavala bezbednosne uslove. Suđenje zbog požara počelo je osam meseci kasnije u Skoplju, uz pojačane mere bezbednosti i u prisustvu članova porodica žrtava, nezadovoljnih načinom vođenja istrage. Optuženo je 35 fizičkih i tri pravna lica, među kojima su vlasnici restorana, menadžeri, inspektori, bivši gradonačelnici, radnici obezbeđenja i državni zvaničnici i službenici. Prema optužnici, koju je u junu podiglo kočansko tužilaštvo, svi se terete za teška dela protiv opšte sigurnosti. Zbog obimnosti optužnice i velikog broja optuženih, sudski postupak je prebačen iz kočanskog suda u Osnovni krvični sud u Skoplju, odlukom Vrhovnog suda Severne Makedonije. Svi optuženi su na prvom ročištu izjavili da se ne osećaju krivim, a tužilaštvo je najavilo da će dokazati da je klub „Puls“ od početka bio smrtonosna zamka, usled sistematskog nemara i institucionalnih propusta.