Privredni rast na Zapadnom Balkanu ubrzan je u drugom kvartalu 2026. godine, uprkos nepovoljnom međunarodnom okruženju.
Ponderisana prosečna stopa rasta proizvodnje u regionu porasla je na 3,6 odsto međugodišnje, sa 3,2 odsto u prethodnom kvartalu, navedeno je u najnovijem izveštaju Evropske komisije (EK) o ekonomskom napretku zemalja kandidata za članstvo u EU, preneo je danas Forbs Srbija.
To je najbrži rast od drugog kvartala 2024.
„Ubrzanje je podstaknuto snažnijim rastom u Srbiji, najvećoj privredi regiona, gde je rast proizvodnje povećan sa 3,2 odsto međugodišnje na 3,8 u drugom kvartalu 2026. godine“, navela je EK.
Rast je ubrzan i u Severnoj Makedoniji (sa 3,1 odsto na 4,3 odsto, što je najviša stopa u regionu), Crnoj Gori (sa 2,5 odsto na 3,8 odsto) i Bosni i Hercegovini (sa 2,3 od na 2,4 odsto).
Na Kosovu je rast BDP-a usporio u odnosu na prethodni kvartal, ali je i dalje bio snažan i iznosio 4,1 odsto međugodišnje, dok je u Albaniji ostao uglavnom stabilan na 3,6 odsto, stoji u izveštaju.
Dodaje se da su privredni rast prvenstveno pokretali potrošnja domaćinstava i investicije.
EK je podsetila da je prosečna godišnja inflacija u ovom regionu ubrzala na četiri odsto u drugom kvartalu, sa 3,2 odsto u prethodna tri meseca.
Inflacija potrošačkih cena nastavila je da raste u pojedinim privredama regiona i tokom trećeg kvartala. Kretala se od 2,5 odsto međugodišnje u Severnoj Makedoniji do 7,2 odsto na Kosovu.
„Inflaciju su uglavnom podstakle više cene hrane, transporta i energije. Uprkos sve izraženijim inflatornim pritiscima, centralne banke koje imaju samostalnost u vođenju monetarne politike zadržale su referentne kamatne stope nepromenjenim tokom trećeg kvartala 2026. godine“, navela je EK.
EK je podsetila da fiskalna kretanja tokom dosadašnjeg dela 2026. ukazuju na pogoršanje fiskalnih bilansa.
„U prvih osam meseci 2026. godine godišnji rast prihoda uglavnom je bio snažan širom regiona, ali ga je nadmašio još brži rast rashoda, izuzev u Albaniji. Rast rashoda podstaknut je naglim povećanjem kapitalnih izdataka u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji“, navedeno je u izveštaju.
Dodaje se da je posledica toga veći fiskalni deficit u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori u odnosu na isti period prethodne godine. „Srbija je ostvarila umeren deficit, nakon uravnoteženog budžeta, nasuprot tome, Albanija je zabeležila veći fiskalni suficit, dok je suficit Kosova bio manji nego godinu dana ranije“, stoji u izveštaju.
Komisija je konstatovala da su prihodi Srbije u periodu od januara do avgusta 2026. porasli 12 odsto međugodišnje, ali su rashodi rasli brže od prihoda, povećani su za 13,8 odsto.
„Rast tih rashoda je podstaknut skokom investicija od 28,6 odsto, koji odražava pripreme za predstojeću specijalizovanu izložbu EXPO 2027“, objašnjeno je u tom dokumentu.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.