Belorusija oslobodila nobelovca Bjaljackog i opozicionarku Kolesnikovu, SAD ublažile sankcije

Beloruske vlasti oslobodile su danas dobitnika Nobelove nagrade za mir 2022. godine Alesa Bjaljackog i ključnu opozicionu ličnost Mariju Kolesnikovu.

Pušteni su dok predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko pokušava da poboljša odnose sa zvaničnim Vašingtonom. 

U zamenu za ublažavanje sankcija, Lukašenko je pomilovao 123 zatvorenika, javila je državna novinska agencija Belta. 

SAD su ranije danas najavile ukidanje sankcija Belorusiji na trgovinu potašom, smešu jedinjenja kalijuma koja se koristi kao poljoprivredno đubrivo.

Belorusija, bliski saveznik Kremlja, godinama se suočava sa izolacijom i sankcijama zapadnih zemalja. 

Lukašenko duže od tri decenije vlada Belorusijom, a zapadne države su joj više puta uvodile sankcije, zbog kršenja ljudskih prava i dozvole Moskvi da koristi njenu teritoriju u invaziji na Ukrajinu. 

Belorusija je od jula 2024. oslobodila stotine zatvorenika.

Džon Koul, specijalni izaslanik SAD za Belorusiju, najavio je ukidanje sankcija na potašu nakon sastanaka sa Lukašenkom u Minsku danas i u petak.

Koul je naveo da su dvodnevni razgovori bili „veoma produktivn“, i dodao da je da je cilj Vašingtona normalizacija odnosa sa Minskom.

„Ukidamo sankcije, oslobađamo zatvorenike. Stalno razgovaramo jedni s drugima“, rekao je Koul.

Naveo je da se odnos između zemalja kreću od „malih ka sigurnijim koracima“ kako se dijalog razvija.

Prema rečima Pavla Sapelke iz najstarije i najistaknutije beloruske grupe za ljudska prava Vjasna, Bjaljacki i Kolesnikova pušteni su iz zatvora danas nakon Koulovih izjava.

Borac za ljudska prava Bjaljacki, osnivač Vjasne, Nobelovu nagradu za mir dobio 2022. godine, zajedno sa istaknutom ruskom grupom za ljudska prava Memorijal i ukrajinskim Centrom za građanske slobode.

Bjaljacki, kome je nagrada dodeljena dok je u zatvoru čekao suđenje, kasnije je osuđen za šverc, kao i za finansiranje radnji koje krše javni red i 2023. godine osuđen na 10 godina zatvora.

Optužbe protiv njega osuđivane su kao politički motivisane.

Beloruske vlasti su saopštile da je Bjaljacki smatran posebno opasnim zbog „ekstremističkih sklonosti“. 

On je bio u kaznenoj koloniji u Gorkom, u objektu poznatom po prebijanjima i teškom radu. 

Bjaljackijeva supruga je rekla da mu se zdravlje pogoršava i da ima više hroničnih bolesti, a panel stručnjaka UN za ljudska prava pozvao je Belorusiju da ga oslobodi.

Kolesnikova je bila ključna figura u masovnim protestima koji su potresli Belorusiju 2020. godine, i bliska je saveznica opozicione liderke u egzilu Svjatlane Tihanovskaje.

Kolesnikova jer postala još veći simbol otpora kada su beloruske vlasti pokušale da je deportuju u septembru 2020. godine.

Kada je dovezena je do ukrajinske granice, nakratko se odvojila od snaga bezbednosti na granici, pocepala pasoš i vratila se peške u Belorusiju.

Ona je 2021. osuđena pod optužbama koje uključuju zaveru za preuzimanje vlasti i izrečena joj je kazna od 11 godina zatvora.

U zatvoru se teško razbolela i bila je operisana.

Poslednji put kada su se američki zvaničnici sastali sa Lukašenkom u septembru 2025. godine, Vašington je najavio ublažavanje nekih sankcija protiv Belorusije, dok je Mink pustio više od 50 političkih zatvorenika u Litvaniju. 

Sa tim puštanjem, broj zatvorenika koje je Belorusija oslobodila od jula 2024. godine premašio je 430, što je u javnosti ocenjeno kao pokušaj približavanja Zapadu.

„Oslobađanje političkih zatvorenika znači da Lukašenko razume bol zapadnih sankcija i nastoji da ih ublaži“, rekla je danas Tihanovskaja agenciji AP.

Dodala je da ne treba biti naivan, da „Lukašenko nije promenio politiku“ i da se njegova represija nastavlja, kao i podrška ruskoj invaziji Ukrajine 

„Zato moramo biti izuzetno oprezni sa bilo kakvim razgovorima o ublažavanju sankcija, kako ne bismo ojačali rusku ratnu mašineriju i podstakli kontinuirane represije“, rekla je Tihanovskaja.

Ona je navela da su sankcije koje je Evropska unija uvela Belorusiji na trgovinu potašom daleko bolnije za Minsk od onih koje su uvele SAD.

Tihanovskaja je dodala da, iako ublažavanje sankcija SAD može da dovede do oslobađanja političkih zatvorenika, evropske sankcije treba da podstaknu dugoročne, sistemske promene u Belorusiji i kraj ruske invazije na Ukrajinu.

Belorusija, koja je ranije činila oko 20 odsto globalnog izvoza kalijumskih đubriva, suočila se sa znatno smanjenim isporukama otkako su zapadne sankcije pogodile državnog proizvođača Belaruskali, i prekinule tranzit kroz litvansku luku Klajpeda, glavnu izvoznu rutu zemlje.

„Sankcije SAD, EU i njihovih saveznika značajno su oslabile belorusku industriju potaše, lišavajući zemlju ključnog izvora deviznih prihoda i pristup ključnim tržištima“, rekla je za AP analitičarka u Beloruskom ekonomskom istraživačkom centru BEROC Anastasija Luzgina.

„Minsk se nada da će ukidanje američkih sankcija na potašu otvoriti put za ublažavanje bolnijih evropskih sankcija, barem će akcije SAD omogućiti početak razgovora“, rekla je ona.

Poslednja runda razgovora SAD i Belorusije dotakla se i Venecuele, kao i tekuće invazije Rusije na Ukrajinu, javila je agencija Belta.

Izaslanik SAD za Belorusiju Koul rekao da je Lukašenko pružio „dobar savet“ o tome kako se nositi sa ratom u Ukrajini.

Dodao je da su Lukašenko i ruski predsednik Vladimir Putin „dugogodišnji prijatelji“ sa „neophodnim nivoom odnosa za razgovor o takvim pitanjima“.

„Naravno, predsednik Putin može da prihvati neke savete, a neke ne“, rekao je Koul.