Predsednik Bugarske Rumen Radev treba da iduće nedelje počne konsultacije s parlamentarnim grupama o formiranju novog kabineta posle pada vlade što je bila posledica velikih protesta protiv korupcije.
Manjinska vlada Rosena Željazkova preživela je šest glasanja o nepoverenju od kada je imenovana u januara da bi u četvrtak bila srušena glasanjem u Skupštini posle demonstracija desetine hiljada ljudi.
Predsednik Radev se sprema da najpre pozove najveću poslaničku grupu, a ako to ne uspe druga po veličini grupa će dobiti priliku za formiranje vlade.
Ako svi pokušaji propadnu, što je verovatno, predsednik će imenovati prelazni kabinet dok ne budu održani novi izbori za dva meseca.
Analitičari očekuju da će još jedni izbori, osmi od 2021. godine, verovatno dovesti do duboko rascepkanog parlamenta i više političke nestabilnosti, dok se Bugarska sprema da 1. januara uvede valutu EU, evro, kao jedino sredstvo plaćanja.
Strahovanja od inflaciji koja, su po izveštajima, podstaknuta ruskom kampanjom dezinformacija, smanjila su entuzijazam za prihvatanje evra u Bugarskoj koja je članica Evropske unije od 2007. godine.
U poslednjem pokušaju da blokira uvođenje evra, proruska partija Vazraždane tržila je u parlamentu jednogodišnje odlaganje, navodeći kao razlog kašnjenje državnog budžeta i političku nestabilnost.
Iako su male šanse za to odlaganje, takvi predlozi odražavaju tenzije koje će, kako se očekuje, jačati do narednih izbora na kojima bi mogao i da se promeni prozapadni kurs Bugarske.
Pošto je neko vreme kritikovao prozapadnu vladu zbog podrške Ukrajini, analitičari očekuju da će pred parlamentarne izbore predsednik, levičar Radev, formirati novu partiju.
S druge strane, „političke snage koje mogu da zaustave plan Kremlja da kontroliše Bugarsku su podeljene još jednim velikim problemom u bugarskoj politici“, konstatovao je politički analitičar Ognjen Minčev povodom svađa glavnih prozapadnih partija oko domaće politike.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.