Beogradska autobuska stanica (BAS) objavila je ponudu za prodaju sopstvenih akcija, ali samo postojećim akcionarima, koji imaju pravo preče kupovine i to srazmerno broju u celosti uplaćenih akcija koje su posedovali 3. oktobra ove godine, a koja je otvorena od danas, objavio je portal Nedeljnik.
Ponude su otvorene do 12. novembra, a predmet ponude je 26.869 komada običnih akcija, što je 8,63 odsto od ukupnog broja izdatih akcija po ceni od 1.515 dinara po akciji.
Akcionarska struktura pokazuje da su najveći, ali ne i većinski akcionari BAS-a, državni fondovi i to Akcionarski fond (30,32 odsto akcija) i PIO Fond (10 odsto akcija).
„Sam BAS je na trećem mestu prema veličini paketa, sa 8,63 odsto kapitala. To znači da, formalno gledano, BAS ni sada nije ‘državna’ već većinski privatna kompanija“, piše Nedeljnik.
Među najvećim privatnim akcionarima trenutno su kompanije „Damjan“ 1,62 odsto, NLB Komercijalna banka AD Beograd – Kastodi račun sa 1,2 odsto i „TCD Trade“ sa 0,72 odsto.
Međutim, kako se dodaje, najviše je malih akcionara.
Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti (CRHoV), 917 domaćih lica i četiri strana lica spadaju u tu kategoriju, držeći zajedno oko 48 odsto domaćeg i blizu tri odsto stranog kapitala.
„Postavlja se pitanje da li ova prodaja sopstvenih akcija može dovesti do promene vlasničke strukture i potencijalnog preuzimanja kontrole od strane privatnih akcionara. Da bi privatni akcionar došao do većinskog paketa ili do 90 odsto akcija (što bi omogućilo prinudni otkup preostalih), potrebno je više koraka“, piše Nedeljnik.
Jedan od scenarija, kako je navedeno, podrazumeva da neko od privatnih akcionara, čiji se paketi kreću od jedan do dva odsto akcija, prvo kupi svih 8,63 odsto sopstvenih akcija BAS-a. Time bi njegov udeo narastao na oko 10 odsto, te ako bi potom uspeo da preuzme sve akcije od državnih fondova (ukupno 40,32 odsto), udeo bi dostigao 50,58 odsto, čime bi postao većinski vlasnik.
To bi, međutim, kako piše Nedeljnik, zahtevalo da država ponudi svoje akcije na tržištu.
Drugi scenario bi, kako sse navodi, pretpostavio formiranje konzorcijuma postojećih privatnih akcionara.
„Ukoliko bi, na primer, najveći privatni akcionari formirali konzorcijum, nakon kupovine sopstvenih akcija BAS-a, njihov udeo bi iznosio oko 12,8 odsto. Za dostizanje većinskog paketa, konzorcijum bi morao da prikupi dodatnih 37 odsto akcija od disperziranih malih akcionara. Dostizanje 90 odsto vlasništva radi pokretanja prinudnog otkupa je još kompleksnije“, piše Nedeljnik.
Dodaje da bi to zahtevalo da privatni akcionar (ili konzorcijum) kupi sopstvene akcije BAS-a, preuzme sve državne fondove i potom prikupi gotovo sve preostale akcije od stotina malih akcionara.
„Stoga, iako ponuda sopstvenih akcija može da predstavlja korak ka redistribuciji vlasništva, put ka potpunoj privatizaciji ili koncentraciji 90% akcija u jednim privatnim rukama i dalje je izuzetno izazovan i višeslojan“, piše na sajtu Nedeljnika.
Navedeno je da pravo preče kupovine sopstvenih akcija BAS-a imaju svi postojeći akcionari, odnosno Akcionarski i PIO Fond imaju mogućnost da učestvuju u toj kupovini, čiji je trenutni kombinovani udeo 40,32 odsto.
„Ako bi državni fondovi strateški pristupili kupovini sopstvenih akcija BAS-a , njihov udeo bi se povećao na gotovo 49 odsto. Da bi prešli 50 odsto vlasništva, morali bi da prikupe još samo nešto više od jedan odsto akcija od drugih akcionara. Za dostizanje 90 odsto vlasništva, što bi im omogućilo prinudni otkup preostalih akcija, državnim fondovima bi bilo potrebno još oko 41 odsto akcija“, piše Nedeljnik.
To bi, kako je navedeno, podrazumevalo masovnu kupovinu od svih preostalih privatnih i malih akcionara, verovatno putem javne ponude za preuzimanje.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.