Vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu ove godine iznosi 4,2 milijarde evra, što je rast od 10,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je danas Republički geodetski zavod (RGZ).Sklopljeno je 61.343 kupoprodajnih ugovora, što je za 0,2 odsto više u odnosu na prvo polugodište 2025.
Kako je navedeno, najveći udeo u ukupnoj vrednosti prometovanih nepokretnosti (61 odsto) zauzimaju stanovi na koje je potrošeno 2,5 milijardi evra.
Za kuće je izdvojeno 328 miliona evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 282,8 miliona evra (sedam odsto), za poslovne prostore 212,9 miliona evra (pet odsto), za poljoprivredno zemljište 125,6 miliona evra (tri odsto).
Grad Beograd, kako se navodi, dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova sa udelom od 55 odsto.
Najveći iznos novca izdvojen za stan na teritoriji gradske opštine Stari grad i iznosi 2,6 miliona evra, što je ujedno predstavlja i najskuplji prosečno prodat kvadrat, po ceni od 12.000 evra.
Najskuplja kuća prodata je na teritoriji beogradske opštine Savski venac za 2,1 milion evra, a najskuplje garažno mesto je plaćeno 77.000 hiljada evra na teritoriji beogradske opštine Stari grad.
Region Vojvodine je prednjačio u vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta sa udelom od 69 odsto, kao i u prometu kuća (43 odsto) i vikendica (57 odsto).
Kada je reč o načinu plaćanja, 14 odsto ugovora prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što je jedan odsto više u odnosu na isti period 2025.
Najveći deo tog novca potrošen je na kupovinu stanova, (33 odsto ugovora), što je tri odsto više nego u istom periodu prošlo godine.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.