Opozicionoj liderki iz Belorusije u Litvaniji, gde je u egzilu, rečeno da se seli

Beloruskoj opozicionoj liderki u egzilu Svetlani Tihanovskoj je rečeno da mora da napusti bezbedan smeštaj u Vilnjusu jer je smanjen nivo obezbeđenja koje joj pružaju litvanskih vlasti.

o se vidi u belešci koju je jedan od njenih şaradnika poslao ambasadama država Zapada, a koju je portalu Radio Slobodna Evropa dostavio diplomatski izvor iz jedne članice Evropske unije i NATO, a potvrdila još dva.

Navodi se da je odluka saopštena kancelariji Tihanovske 1. oktobra, a da je smanjenje nivoa obezbeđenja što je, umesto posebne službe za zaštitu VIP osoba kako je bilo ranije, sada posao obične policije, počelo 6. oktobra.

„Takođe nam je rečeno da će morati da u roku od 2-3 nedelje napusti obezbeđeni smeštaj u kojem je bila pet godina. Bliska zaštita je takođe ukinuta“, navodi se u belešci.

Diplomatski izvori su rekli za RSE da će Tihanovska ostati bez telohranitelja koji su je stalno pratili i da će umesto toga dobiti policijsku zaštitu nižeg nivoa.

Ona nije komentarisala ove navode.

Tihanovska je 9. oktobra objavila na društvenim mrežama: „bez obzira na prepreke, nećemo stati. Moj tim i ja nastavićemo da se borimo za političke zatvorenike, branimo interese Belorusa i skrećemo pažnju sveta na zločine (predsednika Belorusije Aleksandra) Lukašenka“.

Taj potez litvanskih vlasti je izazvao zabrinutost za bezbednost Tihanovske usred strahovanja da bi ona mogla biti meta beloruskih agenata. Sniženje nivoa njenog obezbeđenja prvi put je objavljeno 6. oktobra.

Tihanovska je zvanična gošća Vlade Litvanije ;otkako je bila primorana da napusti svoju zemlju 2020. godine, od kada iz kancelarije u Vilnjusu vodi glavnu organizaciju beloruske opozicije u egzilu. Zbog smanjenja nivoa obezbeđenja ta kancelarija je prešla na rad na daljinu.

U Litvaniji živi 57.511 državčljanin Belorusije, pokazuju zvanični podaci objavljeni u januaru.

Iako su mnogi tu iz ekonomskih razloga, Litvanija je pružila utočište ljudima koji beže od brutalnog suzbijanja masovnih protesta posle spornih izbora 2020. godine na kojima je autoritarni Lukašenko proglasio pobedu.

Opozicioni lideri i većina evropskih vlada, uključujući litvansku, odbili su da priznaju Lukašenkovu šestu uzastopnu izbornu pobedu navodeći da su izbori bili namešteni.

Nova vlada je letos preuzela vlast u Vilnjusu, za koju neki kritičari kažu da je ublažila stav prema Minsku, ali je ministar spoljnih poslova Kestutis Budris pre nekoliko dana izneo uveravanja novinarima da se nije promenio stav Litvanije prema Belorusiji.

Prethodno je premijerka Inga Ruginiene izjavila da je odluka o smanjenju nivoa obezbeđenja Tihanovske doneta na osnovu procene rizika te ona „ima obezbeđenje, ali je prilagođeno da bi se uzela u obzir trenutna realnost“, preneo je njene reči informativni portal Delfi.

Litvanski javni televizijski i radio servis je izvestio da je faktor bila i godišnja cena zaštite Tihanovske – milion evra.

„To je definitivno pitanje sredstava. Takođe se čini da takav nivo zaštite nije bio neophodan“, rekao je ;poslanik vladajućih socijaldemokrata Remigijus Motuzas za ELTA.

Bivši ministar spoljnih poslova Gabrijelius Landsbergis, sada u opoziciji, ne slaže se s tim. On je na odluku odgovorio tvrdnjom da Litvanija „izdaje“ Tihanovsku.

„Razlozi za tu odluku ostaju nejasni, ali je jasno da je najviše koristi ima Lukašenko – primoravanje Svjatlane da ode u nadi da će biti ućutkana, dovođenje u pitanje njenog legitimiteta je upravo ono o čemu je dugo sanjao“, napisao je on.

Lukašenko pokušava da se izvuče iz diplomatske izolacije s kojom se suočava od represije 2020. godine te je telefonom razgovaro s američkim predsednikom Donaldom Trampom i dogovorio se s Vašingtonom o oslobađanju mnogih političkih zatvorenika, uključujući supruga Tihanovske, Serheja Tihanovskog.

Zauzvrat, Vašington je ukinuo sankcije beloruskoj državnoj avio-kompaniji Belavija.

Opozicionar Landsbergis je rekao da sadašnja vlada Litvanije takođe želi da poboljša odnose s Lukašenkom.