Umereni levičar iz reda Bošnjaka, proruski orijentisan srpski nacionalista i hrvatski nacionalista vode na izborima za međuetničko tročlano predsedništvo Bosne i Hercegovine, saopštila je izborna komisija u ponedeljak ujutru, na osnovu prebrojanih glasova sa 96,31 odsto biračkih mesta, prenela je britanska agencija Rojters (Reuters).
Rezultati su uglavnom bili u skladu sa očekivanjima i prognozama platforme za praćenje Polivejv (Poliwave), iako je izlaznost birača bila niska – ukupno 42,02 odstou dva entiteta BiH: Federaciji BiH (sa bošnjačkom i hrvatskom većinom) i Republici Srpskoj (sa srpskom većinom). Birači su takođe glasali za državni parlament, kao i na izborima za organe vlasti u ova dva entiteta.
Nezadovoljstvo birača poraslo je zbog usporavanja ekonomije, sporog tempa pregovora o pristupanju EU i dugotrajne političke krize u kojoj su dominantne etničke stranke iz oba entiteta više puta blokirale odluke slabe centralne vlade koja ih povezuje.
Denis Bećirović, Bošnjak iz Socijaldemokratske partije (SDP BiH), osvojio je 26,78 odsto glasova u Federaciji BiH. U Federaciji BiH je takođe vodila Darijana Filipović, nova kandidatkinja nacionalističke i proevropski orijentisane Hrvatske demokratske zajednice (HDZ BiH), sa osvojenih 13,89 odsto glasova, navodi Rojters.
U Republici Srpskoj, Željka Cvijanović, aktuelna članica tročlanog predsedništva iz redova srpske i proruski orijentisane nacionalističke stranke Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), osvojila je 55,41 odsto glasova, saopštila je izborna komisija.
Govoreći u Banjaluci, najvećem gradu bosanskih Srba, Milorad Dodik – "separatistički i proruski orijentisan lider SNSD-a", koji je prošle nedelje posetio Moskvu i sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom – rekao je da je kandidat njegove stranke, Savo Minić, osvojio najviše glasova za predsednika Republike Srpske.
BiH, koja se bori za oporavak nakon rata vođenog od 1992. do 1995. godine, dobila je status kandidata za članstvo u EU u decembru 2022. godine, kao i odobrenje za početak pristupnih pregovora 2024. godine.
Međutim, stvarni pregovori još nisu počeli jer domaća zakonodavna tela tek treba da ispune ključne zahteve, kao što su jačanje pravosudnog nadzora i usvajanje zakona o borbi protiv korupcije.
Mnogi birači u zemlji sa 3,4 miliona stanovnika rekli su da žele da prevaziđu retoriku koja izaziva podele, ali je politička situacija u zemlji zapala u ćorsokak.
Evropska unija (EU) i Rusija se nadmeću za uticaj u BiH. EU nastoji da proširi svoje članstvo na Zapadni Balkan, dok Rusija želi da uspori taj proces i očuva svoj uticaj na Republiku Srpsku.
SAD takođe nastoje da ojačaju svoj uticaj u Bosni, zalažući se za projekat izgradnje gasovoda vredan 1,5 milijardi dolara radi uvoza američkog tečnog prirodnog gasa.
Međutim, EU je ukazala da je izbor kompanije za ovaj projekat sproveden uz nedostatak transparentnosti i konkurentnosti, dok su se Vašington i Brisel takođe razišli u stavovima o ulozi Visokog predstavnika, međunarodnog nadzornika mira u toj zemlji, dodao je Rojters.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.