Da li Evropa može očuvati svoje temelje zakona, solidarnosti i demokratije u situaciji kad je očigledno da "živimo u prevratničkim vremenima, uzmaka i nazadovanja morala i demokratije", postavlja pitanje analitičar španskog lista Vangvardija (La Vanguardia).
Ovaj osvrt se nadovezuje na skoro dramatična upozorenja više evropskih medija i političkih analitičara i instituta o nemoći demokratskih snaga da zaustave prodor krajnje desnih, a delom i levičarskih snaga u vlast više zemalja Evropske unije.
Vangvardija, štaviše, misli da "rastuća neravnopravnost i nemanje rešenja guraju mnoge gradjane ka novom fašizmu, uz nasilje reči koje izaziva ekstremne podele u zapadnim društvima".
Španski dnevnik smatra da "radikalizam nije samo politički, već i socijalni, društveni problema fašizam se budi, makar mi to i ne videli".
Neki mediji u zapadnoj Evropi su preneli osvrt Njujork tajmsa (The New York Time) u kojem se kaže da su svetska zla "asimetrični ratovi, teški poremećaji klime, prava revolucija koju unosi veštačka inteligencija".
"A svet je ušao u novu fazu za koju ni svetski rukovodioci, institucije, niti gradjani uopšte nisu istinski pripremljeni", predočava američki list.
U evropskim analizama se navode uzroci urušavanja demokratske odbrane sloboda, pravne države i ekonomsko-socijalne bar minimalne zaštite širokih slojeva gradjana.
I posebno se ukazuje, što navodi velika grupa analitičara na portalu Prodžekt sindikejt (Project sindicate), da je "jedan od velikih izazova kako zaštiti slobodna I nezavisna sredstva informisanja u vremenu dubokih podela, urušavanja demokratije I razdora koji pravi upad veštačke inteligencije".
Iduće godine se očekuju izbori u više velikih zemalja EU, uključujući Francusku gde dobre izglede za pobedu ima krajnje desničarska stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen (Marine).
Izbornu kampanju je, pored ostalog, već nagrizlo otkriće da je druga vodeća ličnost “Nacionalnog okupljanja” Žordan Bardela (Jordan Bardella) svojevremeno davao antisemitske izjave.
Ali svakako najveću pažnju i zabrinutost u EU izaziva situacija u ključnoj članici Nemačkoj, gde su na lokalnim izborima glavnu vladajući stranku CDU pobedili i krajnja desnica i krajnja levica.
Nemački portal Dojče vele (Deutsche Welle) u opširnoj analizi navodi da je samo deset odsto Nemaca zadovoljno radom vlade kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz).
"A jako Nemce zabrinjavaju veštačka inteligencija, Tramp, Rusija, planirane socijalne reforme uz nevericu da vladajuća koalicija može pronaći rešenja", dodaje Dojče vele.
Posebno je zabrinjavajuće da krajnje desna stranka AfD postaje ključna politička snaga i, kad bi se sad održali izbori za parlament, dobila bi 27 odsto glasova, a dosad ključni Mercovi demohrišćani CDU/CSU tek 20 glasova, dok bi njihovi partneri socijaldemokrate SPD pridobili samo 13 odsto glasača i vladajuća koalicija ne bi imala većinu u parlamentu.
Dojče vele predočava da "aktuelni izazovi i krize – kao i politički odgovori na njih – i dalje izazivaju značajnu neizvesnost: dve trećine Nemaca strahuje da bi ljudi mogli da izgube kontrolu nad veštačkom inteligencijom".
"A isto toliko njih brine uticaj politike američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) na Nemačku, takodje su uzrok briga klimatske promene, strah od vojnog napada Rusije na Evropu, imigracija i pad životnog standarda".
U Sloveniji vlada snažno desničarski nastrojenog Janeza Janše sprema referendum kojim bi se odobrila istraga parlamenta, u kojem Janša ima većinu, o "pitanjima od javne važnosti", čemu se opozicija jako protivi jer smatra da se time krši ustav i stvara "politička policija".
Španski dnevnik Vangvardija je mišljenja da se "novi fašizam probudio u Italiji, Francuskoj, Španiji, Nemačkoj i još nekim evropskim zemljama, kao I u Izraelu I Americi".
I ukazuje na to da se "nasilje pre svega iskazuje preko reči, poruke zastrašuju i čine velike štete, kako moralne, tako i psihološke ljudima koji ne mogu da se brane".
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.