Mleko je vekovima simbol zdravlja, ali danas izaziva sve više kontroverzi.
Dok ga neki smatraju nezamenljivim izvorom hranljivih materija, drugi upozoravaju na zdravstvene probleme, loše uslove u stočarstvu i ogromne ekološke posledice.
Prema podacima Nemačkog društva za ishranu (DGE), prosečna potrošnja mleka u Nemačkoj prošle godine bila je 46 kilograma po osobi – čak deset kilograma manje nego pre deset godina, prenosi T Portal.
Kravlje mleko je prirodno namenjeno za ishranu teladi, ali zbog svog bogatog sastava našlo je svoje mesto u ljudskoj ishrani.
Sadrži sve esencijalne aminokiseline, više od 400 masnih kiselina, kalcijum, magnezijum, kalijum, fosfor, kao i vitamine A, D, E, K i vitamine B grupe, posebno B2 i B12. Zbog toga Ministarstvo zdravlja SAD (DGE) preporučuje dve porcije mleka ili mlečnih proizvoda dnevno.
Međutim, ne reaguju svi dobro na mleko. Čak 75 odsto svetske populacije i 30 odsto Evropljana je intolerantno na laktozu, što znači da im nedostaje enzim laktaza potreban za varenje mlečnog šećera.
Posledice su bolovi u stomaku, nadimanje i poremećaji varenja. Za ljude sklone alergijama, konzumiranje mleka može povećati rizik od razvoja alergijskih bolesti, navodi Tagešau.
Ekološki otisak mleka
Pored zdravstvenih problema, mleko nosi i značajan ekološki teret. Profesor Marko Springman sa Univerziteta u Oksfordu, stručnjak za ishranu i životnu sredinu, upozorava da mleko ima jedan od najvećih ekoloških otisaka – odmah posle govedine.
Njegovo istraživanje pokazuje da proizvodnja hrane uzrokuje četvrtinu svih emisija gasova staklene bašte u svetu, troši više od 70 odsto slatke vode i najveći je uzrok gubitka biodiverziteta.
Studija u kojoj je učestvovao otkrila je da prelazak na više hrane biljnog porekla može smanjiti emisije povezane sa hranom za čak 73 odsto i korišćenje zemljišta za 76 odsto.
Čak i ekološki najprihvatljiviji proizvodi životinjskog porekla, poput jaja i mleka, imaju veći uticaj na životnu sredinu od većine alternativa biljnog porekla.
Dobrobit životinja pod mikroskopom
Pored klimatskih promena, masovna proizvodnja mleka takođe uzima svoj danak kod životinja. Istraživanje Univerziteta Humbolt u Berlinu pokazalo je da konvencionalno uzgajane mlečne krave žive u lošijim uslovima od većine ostale stoke u industrijskoj poljoprivredi.
Ovo, zajedno sa klimatskim razlozima, podstiče sve više ljudi da biraju alternative biljnog porekla.
Sojino, ovseno i bademovo mleko čine oko 10 odsto ukupnog tržišta. Njihove prednosti su niži sadržaj zasićenih masti i manji uticaj na životnu sredinu – manje emisija, manja potrošnja vode i manja potreba za poljoprivrednim zemljištem.
Proizvođači dodaju kalcijum i vitamine u napitke biljnog porekla kako bi ih nutritivno učinili uporedivim sa kravljim mlekom.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.