Novo istraživanje: mentalno zdravlje oca utiče na razvoj dece

Majke snose veći deo tereta za zdrav razvoj deteta, od trudnoće pa sve do tinejdžerskih godina. Ali jedno veliko, novo istraživanje dodaje dokaze rastućem broju studija koje kažu da su i očevi odgovorni za tipove razvoja koji pomažu deci da rastu fizički, emocionalno i kognitivno, piše CNN.

Prema istraživanju objavljenom u ponedeljak u časopisu JAMA Pediatrics, mentalni stres očeva je blago povezan sa ispodprosečnim razvojem deteta, uključujući kognitivni, socio-emocionalni, jezički i fizički razvoj. Istraživači su mentalni stres definisali kao simptome ili dijagnozu depresije, anksioznosti, kombinaciju oba stanja ili stres. Nalazi su bili posebno izraženi u perinatalnom periodu, koji obuhvata vreme od začeća do dve godine nakon porođaja.

U tom periodu, fetus, a zatim novorođenče i malo dete, posebno su osetljivi na bilo kakav mentalni stres roditelja, naročito majke, navodi se u studiji.

„Muškarci su u riziku od povećanog mentalnog stresa tokom prelaska u ulogu oca, pri čemu stope prevalencije u perinatalnom periodu dosežu i do 8% za kliničku depresiju, 11% za anksioznost i 6% do 9% za povišeni stres,“ napisali su autori studije.

„Ovo predstavlja najobuhvatniji globalni pregled do danas o povezanosti perinatalnog mentalnog zdravlja očeva i razvoja njihove dece,“ izjavila je u mejlu dr Delis Hačinson, glavni autor studije i vanredni profesor u Centru za istraživanje životnog ciklusa SEED na Univerzitetu Dikin u Australiji.

„Ono što se istaklo jeste upadljiva doslednost trendova u rezultatima,“ rekla je Hačinson, klinički psiholog. „Ovo naglašava važnost pružanja podrške očevima ako želimo da vidimo bolje ishode za porodice.“

Dok su prethodne studije povezivale loše mentalno zdravlje očeva s mogućim negativnim uticajem na razvoj dece, njihovi rezultati su bili ograničeni brojem oblika razvoja koje su istraživali ili jačinom njihovih rezultata.

Pored proširivanja ovakvog istraživanja izvan odnosa majka-dete, autori su želeli i da popune te istraživačke praznine. Analizirali su veze između očevske depresije, anksioznosti ili stresa i šest tipova razvoja deteta: socio-emocionalnog, adaptivnog, kognitivnog, jezičkog, fizičkog i motoričkog razvoja od rođenja do 18. godine.

Faktori socio-emocionalnog razvoja uključivali su sposobnost deteta da stvara pozitivne odnose s vršnjacima, ponaša se na način koji koristi drugima, ima zdravu emocionalnu povezanost, samoregulaciju i uravnotežen temperament. Adaptivnost se odnosila na sposobnost deteta da reaguje na promene i upravlja svakodnevnim potrebama. Kognitivni razvoj uključivao je zdravlje izvršnih funkcija, donošenje odluka, pamćenje, pažnju, učenje, IQ i školski uspeh.

Fizički razvoj obuhvatao je prevremeni porođaj, rast tokom trudnoće, visinu i težinu u detinjstvu, usporen rast, bolove u stomaku i kvalitet sna. Motorički razvoj se odnosio na fine motoričke veštine, koje uključuju upotrebu sitnih mišića za aktivnosti poput pisanja ili zakopčavanja, i grube motoričke veštine koje koriste veće mišiće za pokrete poput mahanja rukom, hodanja ili žvakanja.

Građenje dokaza o zdravlju očeva

Rezultati potiču od 84 prethodne studije koje su obuhvatile hiljade parova otac-dete. Sve studije su pratile učesnike tokom vremena, a mentalni stres se merio od trudnoće do dve godine posle porođaja, navela je Hačinson. Autori su isključili studije sa očevima koji su imali medicinsko stanje, uzimali lekove ili konzumirali alkohol ili druge droge.

Nije pronađen dokaz o vezi između mentalnog stresa očeva i adaptivnog i motoričkog razvoja, ali su utvrđene male, ali prisutne povezanosti sa socio-emocionalnim, kognitivnim, jezičkim i fizičkim razvojem. Najveći uticaji su viđeni u ranom detinjstvu, zatim u periodu odojčeta, pa u srednjem detinjstvu.

Povezanosti su generalno bile jače kod postnatalnog nego kod prekonceptivnog mentalnog stresa, „što sugeriše da mentalno stanje oca može imati direktniji uticaj na razvoj deteta nakon rođenja,“ navode autori. Mentalni stres oca može uticati na njegovu osetljivost i reagovanje u interakciji sa detetom i narušiti sigurnost vezivanja, dodala je Hačinson.

„Tajming ovog pregleda je odličan,“ napisali su nezavisni stručnjaci dr Kreg Garfild, dr Klarisa Sajmon i dr Džon Džejms Parker iz Dečije bolnice En i Robert Luri, u komentaru studije. „Očevi provode više vremena nego ikada u brizi o deci i sve više se prepoznaju kao važni doprinosi zdravlju i dobrobiti porodice.“

Rezultati potvrđuju dobro poznate dokaze o važnosti podržavajućeg roditeljstva za dobrobit dece, rekla je dr Arva Nasir, profesor pedijatrije na Univerzitetu u Nebraski, koja nije bila uključena u istraživanje.

„Istraživanje uloge koju očevi imaju u životima svoje dece je važno,“ dodala je Nasir. „Nadam se da će buduća istraživanja takođe rasvetliti sve važne i divne načine na koje očevi mogu obogatiti i podržati zdravlje i razvoj svoje dece.“

Šta ostaje nepoznato

Iako ideja da dobrobit oca utiče na dete može biti prirodan zaključak, jedan nedostatak studije je delimično oslanjanje na sivu literaturu — neobjavljena istraživanja koja su u ovom slučaju uključivala doktorske teze i intervjue sa autorima objavljenih studija koje su ispunjavale kriterijume, ali nisu imale relevantne podatke. Od 674 pronađene povezanosti, 286 je bilo iz neobjavljenih radova.

Autori su, međutim, naveli da, kada su uporedili nalaze zasnovane na objavljenim istraživanjima sa rezultatima koji su uključivali neobjavljene radove, nove povezanosti su ostale slične u većini kategorija razvoja.

Pored toga, iako je studija „dobro osmišljena,“ ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu i nedostaje joj širi kontekst, rekla je Nasir.

„Moguće je da su emocionalna dobrobit i očeva i deteta pod uticajem istih šire društvenih i ekonomskih faktora, kao što su siromaštvo, strukturni rasizam i zdravstvene nejednakosti,“ objasnila je. „Predstavljanje povezanosti mentalnog zdravlja očeva i zdravstvenih ishoda dece izolovano od šireg društvenog konteksta rizikuje da se očevi prikažu kao uzrok problema kod dece.“

Ovakvo tumačenje može dovesti i do stigmatizacije, dodala je. „Ako je cilj podržati optimalno zdravlje i razvoj dece, smatram da bi fokus istraživanja i delovanja trebalo da bude na istraživanju načina na koje društvo može podržati roditelje kroz ekonomsku sigurnost, jednakost i pravdu.“

Poboljšanje dobrobiti očeva

Studija naglašava važnost procene i tretmana dobrobiti oba roditelja tokom zdravstvenih pregleda u perinatalnom periodu, kažu stručnjaci.

„Pozajmljujući strategiju perinatalnog skrininga majki na postporođajnu depresiju koja postoji decenijama, kliničari, istraživači i kreatori politika mogu da se oslone na postojeću infrastrukturu namenjenu majkama kako bi osmislili programe i politike prilagođene očevima, sa ciljem poboljšanja mentalnog zdravlja očeva i porodica,“ napisali su Garfild, Sajmon i Parker.

Roditelji su čuvari „budućih generacija,“ dodala je Nasir. „Podrška dobrobiti porodica treba da bude nacionalni prioritet.“

Ali da bi dobili pomoć, očevi moraju otvoreno govoriti i iskreno odgovarati na pitanja o mentalnom zdravlju, dodali su.

„Važno je da očevi budu svesni da roditeljstvo može biti izazovan period i da mnogi prolaze kroz uspone i padove u tom vremenu,“ rekla je Hačinson.

Rano traženje podrške može napraviti razliku, dodala je, i to je snaga, a ne slabost. Očevi mogu razgovarati sa lekarima opšte prakse, terapeutima ili pružaocima usluga u specijalizovanim klinikama za trudnoću ili postporođajni period o simptomima mentalnog zdravlja, navela je. Grupe vršnjačke podrške i onlajn aplikacije koje koriste mindfulness i kognitivno-bihevioralnu terapiju za upravljanje raspoloženjem takođe mogu biti efikasne, dodala je.

Čak i ako su vam deca starija, nikada nije kasno da stavite svoje zdravlje u prioritet, rekla je Hačinson. Svako doba i svaka faza razvoja deteta su važni, ne samo jedan period u vremenu.