Kada imate izbor, koju kabinu birate u javnom toaletu? Prema onome što istraživači nazivaju „preferencijom centralnosti“, većina ljudi najčešće bira srednju opciju kada im se ponudi više izbora — bilo da se radi o špilu karata, nizu sendviča za ručak ili kabinama u toaletu.
Ali kada birate kabinu u javnom toaletu, verovatno ćete jednostavno ući u onu koja deluje dovoljno čisto i nadati se najboljem, zar ne? A šta ako postoji način da izbegnete nagađanje u ovom nezahvalnom izboru?
Postoji teorija da, kada se nađete u javnom toaletu, treba da izbegavate srednje kabine kad god možete i da umesto njih birate prvu kabinu. Smatra se da se ona najređe koristi, što znači da je verovatno i najčistija — i jedina koju bi zaista trebalo da koristite.
„Tačno je da, ako pogledate istraživanja — a neka su i rađena — ljudi (svesno ili nesvesno) imaju tendenciju da biraju kabine koje su u zabačenijem delu toaleta i da izbegavaju one koje su na samom početku“, kaže dr Filip Tierno, klinički profesor patologije na NYU Langone Health u Njujorku, piše Healthy.
Istraživanje upotrebe kabina
Jedno istraživanje iz 1995. godine, objavljeno u časopisu Psychological Science, bavilo se ovom temom — i možda pokrenulo opsesiju pitanjem koju kabinu izabrati u javnom toaletu. Psiholog Nikolas Kristenfeld pratio je koliko često se menja toalet papir u svakoj od četiri kabine tokom deset nedelja.
Rezultati su pokazali: 60% potrošenih rolni dolazilo je iz srednjih kabina, dok je samo 40% dolazilo iz onih na krajevima. To ukazuje na to da „preferencija centralnosti“ preovlađuje — mnogo više ljudi koristi srednje kabine nego što bi se očekivalo da biraju nasumično.
Anketa magazina New York Magazine otišla je korak dalje analizirajući razlike u navikama muškaraca i žena. I muškarci i žene najčešće biraju srednju kabinu, ali pošto kabine i pisoari retko kada zaista izgledaju isto, muškarci češće biraju ono što im je najbliže vratima, dok žene idu ka onome što je najudaljenije.
Ipak, to što manje ljudi koristi kabinu na kraju, ne znači automatski da je ona i čistija. Neki virusi su toliko infektivni da im treba vrlo malo ćelija da bi izazvali bolest.
Na primer, norovirus (poznat po tome što izaziva tegobe na kruzerima) može vas razboleti već pri kontaktu sa samo jednom ćelijom. Nije poenta da vas uplašimo, već da vam skrenemo pažnju: „To što kabina izgleda čisto, ne znači da je zaista čista“, kaže Tierno. Isto važi i za prvu kabinu — ni to nije garancija. „Stvari nisu tako jednostavne i crno-bele kao što izgledaju“, dodaje on.
Zato je važno pridržavati se pravila higijene u javnim toaletima. Evo šta dr Tierno radi: nosi svoje vlažne maramice. Uvek pere ruke posle upotrebe toaleta (to je obavezno — čak i ako niste povukli vodu, kontaminirali ste ruke dodirujući kvaku i bravu), a zatim suši ruke ubrusom i koristi ga da zatvori slavinu. Na kraju, koristi isti ubrus da otvori vrata i baci ga napolju (idealno, u kantu za smeće). To je najbolji način da se zaštitite od mikroba.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.