Dok Srbija s jedne strane proslavlja dolazak novih stranih investitora i otvaranje fabrika, poput nedavnog otvaranja pogona nemačke PWO grupe kod Čačka koje bi trebalo da zaposli do 800 radnika, istovremeno se suočava sa masovnim otpuštanjima radnika širom zemlje. Najnoviji udarac zadao je nemački gigant Leoni, najavom zatvaranja svoje fabrike u Malošištu, čime će bez posla ostati oko 1.900 ljudi.
Ova vest, iako najdrastičnija, nije usamljen slučaj. Poslednjih godina svedoci smo zatvaranja brojnih pogona i gubitka hiljada radnih mesta. Drakslmajer u Zrenjaninu planira zatvaranje fabrike do kraja 2025. godine, što će ostaviti oko 2.000 radnika bez posla. Italijanski proizvođač odeće Beneton zatvorio je fabriku u Nišu u aprilu, otpustivši oko 950 radnika, dok je turska tekstilna kompanija Džinsi u Leskovcu ostavila bez posla oko 700 ljudi.
Takođe, Džonson Elektrik iz Niša otpustio je oko 350 radnika, fabrika obuće Falk Ist iz Knjaževca oko 500, a Aptiv iz Leskovca nudi sporazumni raskid ugovora uz otpremninu. Ukupan broj otpuštenih radnika meri se u hiljadama, što ukazuje na dublji problem u određenim sektorima.
Iz kompanije Leoni objašnjavaju da je odluka o zatvaranju fabrike u Malošištu „nužna“, doneta nakon detaljne analize internih potreba i kapaciteta. Navode da će radnicima biti obezbeđene otpremnine koje su 50% više od zakonskog minimuma, a uspostavljeni su i kontakti sa drugim poslodavcima radi pronalaženja novih radnih mesta. Iz sindikata Sloga u Leoniju, čiji predsednik Daniel Paunović ovu situaciju naziva „najtežim trenutkom“, potvrđuju da je odluka konačna, ali da su se fokusirali na ublažavanje posledica za radnike.
Ekonomista Saša Đogović objašnjava da se radi o trendu „dezinvestiranja“ u radno intenzivnim delatnostima, poput tekstilne industrije, gde kompanije odlaze u potrazi za jeftinijom radnom snagom. Kada je reč o automobilskoj industriji, on navodi dva faktora: pad potražnje na evropskom tržištu i povećane troškove rada. Đogović kritikuje dosadašnji pristup vlasti, ističući prevelik fokus na subvencijama za strane investicije umesto jačanja domaće privatne inicijative i transparentnog tržišta. Naglašava da Srbija mora da sredi svoj „institucionalni ambijent“, uključujući nezavisno sudstvo i regulatorna tela, kako bi postala stabilno tržište i privukla kapital dijaspore. Za otpuštene radnike, Đogović preporučuje stalnu prekvalifikaciju i dokvalifikaciju u skladu sa tržišnim potrebama.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.