Koji simptomi ukazuju na toplotni udar kod životinja

Pojačano dahtanje, slabost, dijareja.. To su samo neki od signala da vašem ljubimcu treba da pružite bolju negu tokom vrelih dana, a mogu da ukažu i na toplotni udar. Kao i svako godišnje doba, i leto nosi specifične opasnosti po životinje pa je zato važno da vlasnici ljubimaca budu spremni i informisani o rizicima koji im mogu ugroziti zdravlje.

Kao i za ljude, redovna hidratacija je u vrelim periodima kada beležimo temperaturne rekorde, od ključne važnosti i za zdravlje životinja. Dajte ljubimcima puno sveže, čiste vode jer mogu brzo da dehidriraju. Uverite se da vaši ljubimci, ako ih držite napolju, imaju mesto u hladu, da bi se sklonili od sunca, pazite da ih ne preforsirate sa kretanjem, i držite ih u zatvorenom rashlađenom prostoru, kada je izuzetno vruće.

Stručnjaci takođe savetuju da početkom leta, svakako svog ljubimca odvedete na kontrolni pregled kod veterinara, koji uključuje i test na prisustvo srčanog crva, ukoliko životinja ne uzima preventivne lekove tokom cele godine.

U simptome pregrevanja kućnih ljubimaca spadaju prekomerno dahtanje ili otežano disanje, ubrzan rad srca, balavljenje, slabost, ili čak kolaps. Mogu se javiti i dezorijentisanost, ljubičaste desni, kašalj, drhtanje mišića…

Simptomi mogu takođe uključivati krvavu dijareju i povraćanje, zajedno sa povišenom telesnom temperaturom.

Nikada ne ostavljajte svoje životinje same u parkiranom vozilu. Takvo neodgovorno ponašanje može dovesti do fatalnog toplotnog udara, a i već je nezakonito u nekim državama.

Za sigurno uživanje na suncu sa ljubimcem, ispoštujte savete stručnjaka

Prva pomoć, ako osetite da sa vašim ljubimcem nešto nije u redu, podrazumeva hladne obloge (ne ledene) preko glave i stomaka životinje, kao i pod pazuhom i na šapama. Veoma hladna voda i oblozi sa ledom mogu smanjiti protok krvi u tom području, što znači da toplota duže ostaje.

Imajte na umu da su životinje sa ravnim licem, odnosno kraćom ljuškom, kao što su mops, ši-cu, engleski buldog, bokseri i persijske mačke, podložnije toplotnom udaru jer ne mogu efikasno da dišu. Takve kućne ljubimce, zajedno sa starijim životinjama koje čuvate, kao i one sa prekomernom težinom, sa srčanim ili plućnim bolestima, treba što je više moguće držati u rashlađenim, odnosno klimatizovanim prostorijama.

Takođe, važno je i da ne ostavljate kućne ljubimce bez nadzora pored bazena. Ako planirate da provodite vreme blizu bazena, jezera, odnosno na plaži sa svojim ljubimcem, obavezno im dajte svežu vodu i izbegavajte da piju iz bazena ili da gutaju morsku, rečnu ili jezersku vodu.

Ako ljubimca prvi put uvodite u vodu kako bi plivao, postepeno upoznajte životinju sa vodom, a ako imate psa koji već voli da se rashlađuje plivanjem, obavezno ga isperite nakon boravka u vodi kako biste uklonili hlor ili so sa njegovog krzna.

Krzno kao zaštitini faktor

Slobodno šišajte dužu dlaku na svom psu, ali nikada ne brijte svog psa. Slojevi psećeg krzna štite ih od pregrevanja i opekotina od sunca.

Kada je reč o mačkama, češće četkanje njihovog krzna nego što to obično činite, može sprečiti probleme izazvane prekomernom toplotom.

Šape ljubimaca mogu biti izuzetno osetljive na vreo asfalt

Uverite se da svaki proizvod za zaštitu od sunca ili sredstvo protiv insekata koje koristite nije opasno za životinje, jer se mogu desiti problemi sa alergijom.

Dok šetate sa ljubimcem, ne dozvolite psima da se zadržavaju na vrućem asfaltu kada je temperatura veoma visoka. Budući da su tako blizu tla, telo vašeg psa može se brzo zagrejati, a osetljivi jastučići šapa mogu izgoreti. Ako je šetnja jedino moguća po betonu i afsaltu, razmislite o tome da za svog ljubimca nabavite posebne zaštitne čizmice.

Inače, preporučuje se da smanjite dužinu i učestalost šetnji tokom perioda žega. Najbolja šetnja za ljubimca je rano ujutru, i u kasnijim večernjim satima.

Oprez i u bašti

Budite oprezni i kada koristite herbicide i insekticide u bašti ili dvorištu gde boravi vaš ljubimac. Kada nanosite ove proizvode, najbolje je da držite životinju dalje od područja koje se tretira, i obavezno pratite uputstva na pakovanju.

I izlaganje đubrivima je takođe češće leti i, iako obično nije ozbiljno, može izazvati stomačne tegobe pa i tu treba obratiti pažnju. Zato, držite đubriva van domašaja i svog ljubimca van tretiranog područja tokom vremena koje je propisano u uputstvu.

Vodite računa koju vrstu biljaka imate, ili želite da sadite u svojoj bašti. Boravak napolju znači veću izloženost različitim vrstama biljaka – i ukrasnim i baštenskim.

Važno je da se upoznate sa biljkama u svom dvorištu ili bašti i potencijalnom opasnošću koju mogu predstavljati za vaše kućne ljubimce. Izbegavejte gajenje potencijalno štetnih biljaka za životinje,i uvek pazite na svog ljubimca kada je napolju, jer čak i netoksične biljke nekada mogu izazvati stomačne tegobe ako ih progutaju, ili njihove delove.

Hrana kao pretnja

Zapamtite da hrana i piće mogu predstavljati jednu od najvećih pretnji za kućne ljubimce, upozoravaju stručnjaci. Da biste ih sprečili da jedu hranu koja je previše masna ili da unose hranu koja može biti toksična, najbolje je da se vaš ljubimac drži svoje uobičajene ishrane i poslastica.

Možda niste znali…

Brže se zagrevaju životinje sa tamnijom dlakom.

Veći rizik od toplotnog udara imaju psi sa više slojeva krzna.

Manje životinje se brže i lakše rashlađuju.

Starije životinje, kao i mladunci, u većem su riziku od visokih temperatura.

Ako ne možete da držite ruku na asfaltu pet sekundi bez bola,to je jasan znak da je pretoplo da po takvoj podlozi vodite vašeg psa.

Obavezno držite smeće van domašaja ljubimaca, jer posebno psi, njuškajući, mogu pronaći put do opasnih predmeta. Držite i alkoholna pića dalje od kućnih ljubimaca i očistite odmah ako ih slučajno prospete, pre nego što imaju priliku da ih probaju.

Navikavajte vašeg psa postepeno na boravak pored reke, jezera, na plaži…

Ako sumnjate da je vaš ljubimac progutao nešto potencijalno toksično, ili iskazuje neke od navedenih simptoma toplotnog udara, odmah pozovite svog veterinara.

Znojenje i dahtanje

Psi se znoje samo kroz jastučiće šapa i oslanjaju se na dahtanje da bi se rashladili. Pošto ove metode nisu baš efikasne, psi su u riziku od ozbiljnih bolesti kada su na vrućini i visokim temperaturama.

Kada je reč o mačkama, njihova telesna temperatura je veća nego kod ljudi i iznosi od 37,5 do 38,5 stepeni, i za njih je sve što je iznad 25 stepeni, velika neprijatnost.

Kod mačaka je u vrelim danima posebno na udaru kardiovaskularni sistem

Za mačke je pregrevanje organizma opasno jer može da pogorša postojeće bolesti, naročito one koje se odnose na kardiovaskularni sistem.

Ako izlazite iz kuće i ostavljate mačku samu, omogućite joj da se slobodno kreće, kako bi pronašla odgovarajuće mesto gde će joj biti prijatno, naročito ako u stanu nema klima uređaja.