Visoke temperature i velika vlažnost vazduha, kojima smo leti tokom poslednjih godina veoma često izloženi, predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje, naročito ukoliko traju više dana uzastopno.
Na ekstremne letnje uslove su posebno osetljive određene grupacije ljudi kao što su mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe obolele od kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih, respiratornih, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti.
Podjednako su ugroženi i radnici koji aktivnosti obavljaju na otvorenom, izloženi direktnom dejstvu sunčevih zraka, ali i oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.
Šta je toplotni talas?
U pitanju je meteorološka pojava koju karakterišu povišene temperature vazduha, iznad 32 stepena Celzijusa, u trajanju od tri i više dana uzastopno, što je često praćeno i povećanjem procenta relativne vlažnosti i smanjenjem brzine strujanja vazduha, piše Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.
U uslovima povišene temperature i vlažnosti vazduha, znojenje je otežano i naše telo mora da uloži dodatni napor kako bi svoju temperaturu održavalo u granicama normale.
Brojne su zdravstvene tegobe koje mogu nastati kao posledica delovanja visokih temperatura, poput toplotnog osipa, edema, sinkope, grčeva ili toplotne slabosti. Stanja koja najviše brinu jesu sunčanica i toplotni udar, zbog komplikacija koje mogu izazvati.
Ukoliko nije neophodno, nemojte se izlagati visokim spoljašnjim temperaturama i pokušajte da izbegnete boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana od 10 do 17 časova.
Izbegavajte veliki fizički napor
Oni koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporučljivo je da to čine u toku najsvežijeg dela dana – u ranim jutarnjim časovima – od četiri do sedam ujutru. Izbegavajte vežbanje na otvorenom u toku najtoplijeg dela dana.
Adekvatno se obucite
Nosite laganu, široku odeću svetlih boja, od prirodnih materijala.
Nosite šešir ili kapu sa širokim obodom.
Nosite naočare za sunce sa odgovarajućim UV filterima.
Rashladite se
Rashladite telo povremenim tuširanjem ili kupanjem u mlakoj vodi.
Redovno unosite tečnost – pre svega vodu.
Supe, mlaki čajevi i sveži voćni sokovi su takođe dobar izvor tečnosti i energije u toplim letnjim danima.
Uvek nosite vodu sa sobom kada boravite na otvorenom.
Adekvatni se hranite
Jedite češće, manje obroke.
Obroci treba da budu lagani – izbegavajte prženu, zasoljenu, masnu hranu i hranu bogatu belančevinama.
Uzimajte više sezonskog voća i povrća.
Izbegavajte alkohol, gazirane napitke i napitke sa previše kofeina i šećera.
Poseban oprez kod uzimanja lekova
Ukoliko imate neku od hroničnih bolesti i uzimate lekove, budite oprezni i proverite sa svojim lekarom uticaj toplote na delovanje lekova i moguće pogoršanje bolesti.
Rashladite prostor u kom boravite
Dom i radne prostorije obavezno adekvatno rashlađujte, tako da temperatura u prostorijama u kojima boravite ne prelazi 30 stepeni Celzijusa u toku dana, odnosno 24 stepena Celzijusa u toku noći.
Ukoliko nemate klima uređaj u svom domu ili na radnom mestu, u ranim jutarnjim satima otvorite sva vrata i prozore kako biste prostor adekvatno provetrili i rashladili, a zatim spustite roletne i zatvorite vrata i prozore na sunčanoj strani, kako bi u prostorije ulazilo što manje toplote.
U toku noći držite prozore otvorenim.
Mnogi električni uređaji dodatno oslobađaju toplotu i greju okolni vazduh – za vreme velikih vrućina isključite iz struje sve one uređaje koje ne koristite.
Oprezno u vozilima
Budite oprezni kada ulazite u vozilo koje je stajalo na suncu. Pre nego što uđete, obavezno otvorite sva vrata i gepek i sačekajte nekoliko minuta da se vozilo i površine koje dodirujete (volan i sva sedišta) ohlade.
Trudite se da temperatura u vozilu bude prijatna, ali ne i previše niska. Preporučljivo je da temperatura u vozilu bude nekoliko stepeni niža od spoljne.
Decu i ljubimce nemojte ostavljati same u vozilima, čak ni u hladu.
Obratite pažnju na najosetljivije
Naučite decu i starije osobe kako da se pravilno zaštite od vrućine i kontrolišite ih.
Malu decu nemojte izvoditi napolje u najtoplijem dobu dana i nikako ih nemojte izlagati direktnom uticaju sunčevih zraka.
Ukoliko imate ljubimce ne zaboravite da i na njih vrućina veoma nepovoljno deluje. Obezbedite im dovoljno sveže vode, ne šetajte ih u najtoplije doba dana i nikako po vrelom betonu.
Pridržavajte se preporuka zdravstvenih ustanova za vreme trajanja vrućina
Ukoliko vi ili neko od vaših bližnjih oseti glavobolju, mučninu, vrtoglavicu, dobije nagon za povraćanjem, a boravite ili ste boravili na suncu duže vremena, potrebno je javiti se lekaru. Ovo je naročito važno za mlađu decu, hronične bolesnike i starije osobe.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.