Siva ekonomija predstavlja značajan izazov za mnoge zemlje, a u Srbiji se procenjuje da čini čak 21% ukupne ekonomije. To znači da oko 16 do 17 milijardi evra godišnje funkcioniše izvan legalnih tokova, što ima ozbiljne posledice po državni budžet i kvalitet javnih usluga. Stručnjaci ističu da je siva ekonomija često rezultat neefikasnosti države, zakonskih propusta, korupcije i složenih administrativnih procedura.
Gubici i potencijalni prihodi
Profesor Petar Stanojević sa Fakulteta bezbednosti, na konferenciji NALED-a, naglasio je da siva ekonomija prožima gotovo sve sektore – od trgovine i ugostiteljstva do građevinarstva i usluga. Ilustrovao je razmere problema: ako bi se samo jedan procenat sive ekonomije uveo u legalne tokove, to bi donelo 800 miliona evra dodatnog prihoda državi. Legalizacija većeg dela ovog sektora mogla bi da generiše 200 do 300 miliona evra godišnje samo od poreza i doprinosa, novac koji bi mogao da se iskoristi za finansiranje zdravstva, obrazovanja i infrastrukture.
Zdravstveni rizik i lažni lekovi
Posebno zabrinjavajuća je situacija u vezi sa lekovima. U nerazvijenim zemljama, oko 30% lekova na tržištu nije registrovano niti odobreno za upotrebu. Ovi lekovi mogu biti neefikasni, lažni ili čak štetni po zdravlje. Profesor Stanojević upozorava da godišnje oko milion ljudi umre zbog korišćenja takvih neregistrovanih preparata, najčešće usled pogrešnog lečenja, neželjenih efekata ili infekcija koje se ne mogu zaustaviti neadekvatnim terapijama.
Bečki institut predviđa niži ekonomski rast u Srbiji tokom 2025. godine, sa potencijalnim oporavkom nakon promene vlasti, što dodatno naglašava važnost rešavanja problema sive ekonomije.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.