Skandal u Novom Pazaru: Profesorka prisilno odvedena na sednicu Saveta

„Osećala sa se poniženo, ali i uplašeno jer nisam znala gde me voze, lokaciju sastanka nisu hteli da mi otkriju“, priča za Nova.rs Aleksandra Popin, profesorka književnosti na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (DUNP), čija je uprava 24. aprila ove godine održala sednicu Saveta u seoskoj školi. Profesori koji su pozvani da prisustvuju ovom važnom sastanku, dovezeni su na lokaciju, a da prethodno nisu znali gde idu, jer se čitava organizacija odvijala pod velom tajne, kako bi se, prema njihovim rečima, uprava zaštitila od studenata i prekida sednice, piše Nova.rs.

Iako je prof. Popin više puta pitala gde idu i zašto napuštaju grad, odgovor nije dobila.

“Ne znam šta je bila ideja organizatora ovakve sednice, ali ovo je bilo sumanuto. Par kolega koji su članovi saveta takođe nisu znali gde će biti održana. Njihovo zborno mesto bilo je kod Lidla u Novom Pazaru. Po njih je došao kombi i prevezao ih do te seoske škole. Ja sam, izgleda, imala poseban tretman. Po mene je došao automobil, koji je vozila žena koju sam tada prvi put videla u životu, ali znala sam da radi u školi, u administraciji“, priča profesorka.

prof Aleksandra Popin Foto:privatna arhiva

Sve su ih vozili na nepoznatu lokaciju, a atmosfera je ličila, ističe ona, na film o italijanskoj mafiji.

„Nismo znali gde nas voze. Dvoje kolega koje su pozvali u taj kombi odbili su da uđu, pa su ga pratili njihovim kolima do nepoznate lokacije. Kao član sindikata nisam do sada bila pozivana na sednice, ovo je prvi put u poslednjih nekoliko meseci, od kada traju blokade. Slušala sam o sastancima koji se održavaju po gradu u nekim lokalima, restoranima, prostorijama koje koristi administrativno osoblje dok je fakultet blokiran. Međutim, sad kad su pozvali i mene, koja sam član sindikata i zdušno podržavam studente, morali su, očigledno, da se preventivno zaštite. Naša uprava ne podržava blokade, tako da im je pristup blokiranom fakultetu zabranjen”.

Profesorka je tog dana više puta pitala gde će biti sednica, nisu joj odgovorili, samo je dobila poziv od koleginice da će po nju doći automobil i instrukcije gde da ga sačeka.

„Kako sam prvi put pozvana, smatrala sam da treba da idem, pa sam pristala, ali nije mi bilo svejedno. Ta žena koja me je vozila, nije htela ništa da mi kaže, ali je tokom vožnje više puta nekoga pozivala da proveri ide li dobrim putem, kao da ni ona nije znala gde smo se uputile. Neprijatnost je blaga reč za čitavu tu situaciju. Kad tako uđete u automobil, napuštate grad, ne znate ni kuda idete, ni koliko će da traje vožnja, a bio je već mrak, padala je kiša, zaista traumatično“.

prof Aleksandra Popin Foto:privatna arhiva

Na pola puta zaustavila ih je policija.

„Pitali su kuda idemo, a ona je samo odgovorila da idemo na sastanak i pustili su nas, kao da su znali o čemu se radi. Sve vreme sam kroz prozor fotografisala delove grada koje prolazimo i slala slike prijateljici, u slučaju da se nešto dogodi. Poslednje što sam prepoznala je Petrova crkva, koja je na izlazu iz Novog Pazara. Pratila sam table koje prolazimo i te slike slala dalje. Mogli su da mi stave i crnu vreću na glavu, ne bi me čudilo, mada nije bilo neophodno jer svakako nisam znala gde idem. Nije to bila paranoja u pravom smislu reči, ali osećala sam se po malo uplašeno. Iako smo prešli oko 18 kilometara do lokacije, meni je ta vožnja po pljusku i lošem putu delovala kao da traje čitavu večnost“, seća se prof. Popin.

Kada su konačno stigle, u školi u selu Šaronje, sačekale su ih i ostale kolege.

“Sednica je već bila u toku, a mi smo poslednje stigle jer ona nije znala put, pa smo išle sporije. Naše sednice tog tipa su kao da ste u nekoj masonskoj loži, nije dozvoljeno prekidanje, niti postavljanje pitanja, a ja sam ih imala mnogo. Bila je samo jedna tačka na dnevnom redu, izbor novog rektora. Komisija je svakako formirana, a izborni period će krenuti posle praznika”, objašnjava profesorka.

„Pitala sam kolege gde smo, a odgovor je bio ‘pa u školi’. Nisu ni oni znali koje je mesto u pitanju. Ispred škole su bili pripadnici policije, potpuno neshvatljivo i jezivo. Međutim kad smo izlazili, videla sam natpis Šaronja, a to je selo udaljeno oko 18 kilometara od Novog Pazara. Ne znam zašto su ovo morali da rade na takav način, mi smo ipak profesori i zaslužujemo poštovanje. Pretpostavljam da su nas vozili na tajnu lokaciju kako ne bismo mogli da pozovemo i organizujemo studente da blokiraju, odnosno prekinu sednicu, jer ja sam i članica sindikata u slobodnom DUNP-u. Ovo ih je osiguralo da ne može da se pripremi neka brza akcija protesta ili prekida, jer su studenti u tom periodu imali skup u centru grada“.

Osećali smo se kao „kompletni idioti“.

“Izmestiti sednicu iz grada je totalno suludo, jer ja svakako studente nisam mogla poneti u džepu. Čovek se oseti kao kompletni idiot, izigrano, poniženo, kao da mogu da vam rade šta god im padne na pamet. Prvi put me pozovu na sednicu i naprave ovakav cirkus”, kaže prof. Popin.

Podsetimo, studenti u blokadi Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) objavili su naknadno i na svom zvaničnom Instagram profilu podršku profesorki Aleksandri Popin, koja je doživale niz neprijatnosti 24. aprila na sednici Saveta ovog Univerziteta.

Oni su, takođe, u drugoj objavi na svom Instagram nalogu, opisali ako je izgledao period pre sednice Saveta DUNP-a, koju su nazvali Zona sumraka.