EU će nastaviti da šalje velike količine otpada u Tursku uprkos ekološkim bojaznima

EU će nastaviti da izvozi stotine hiljada tona plastičnog otpada godišnje u Tursku, uprkos dokazima o šteti po životnu sredinu koja bi mogla da znači i kršenje pravila Unije.

U Tursku, najvažnije tržište EU za smeće, odlazi više od trećine izvoza plastičnog otpada Unije i to će se nastaviti.

Prema izveštaju o proceni Evropske komisije, u koje je uvid imao briselski Politiko, postoji niz zabrinutosti oko toga kako Turska tretira otpad iz EU, čime se ukazuje i na netransparentnost međunarodne trgovine smećem.

Među pitanjima koja izazivaju zabrinutost su i „ograničene“ informacije o tome kako se upravlja otpadom, neizvesnost oko toga kako se sprovode propisi EU i limitirani doprinos zainteresovanih strana načinu sprovođenja te politike.

Komisija je ispitala nekoliko zainteresovanih aktera koji procenjuju da se u Turskoj reciklira samo oko deset odsto plastičnog otpada a da najveći deo završava na deponijama, biva nepropisno tretiran ili dospeva u životnu sredinu, što se navodi kao mogući razlog za suspendovanje izvoza po pravilima EU.

Uprkos tome, Komisija je zaključila da isporuke otpada u Tursku mogu da se nastave.

Analiza Komisije fokusirala se na Tursku jer je ona najveći uvoznik evropskog otpada. Prošle godina Turska je uvezla 510.000 tona plastičnog otpada iz EU, što odgovara oko 25 milijardi polulitarskih boca od bezalkoholnih pića. To je predstavljalo 70 odsto plastičnog otpada izvezenog u zemlje OECD i 36 odsto ukupnog izvezenog otpada.

Prema uredbi EU o ispruci otpada, koja ograničava izvoz određenih vrsta otpada iz EU u treće zemlje kako bi se zauzdalo zagađenje, od Komisije je u maju traženo da ispita da li zemlje OECD koje uvoze velike količine plastičnog otpada trpe štetu po prirodnu sredinu ili zdravlje, preneo je Politiko.

Uprkos „ozbiljnim problemima“ na koje je u proceni ukazano, Komisija je odlučila da izvoz može da se nastavi jer je utvrdila da je Turska ojačala pravni okvir za upravljanje plastičnim otpadom koji je „uglavnom usklađen“ sa međunarodnim i pravilima EU, kao i da je unapredila sprovođenje zakona iz oblasti životne sredine.

Aktivistkinja Agencije za istraživanje životne sredine i alijanse Preispitajte upotrebu plastike Loren Vir upozorila je na „zabrinjavajući raskorak“ između nalaza Komisije i njenog tumačenja propisa.

„Zaštitna procedura iz te uredbe predviđa preduzimanje mera u slučajevima kada nedostaju dovoljni dokazi o ekološki odgovornom upravljanju“, rekla je Vir i dodala da Agencija tim povodom sarađuje sa Komisijom.

Istraživač Univerziteta Čukurova Sedat Gundogdu i predsednik Grupe za istraživanje mikroplastike sa sedištem u Turskoj rekao je da pravo EU „izričito nalaže preduzimanje mera“ u slučajevima kada nema dovoljno dokaza o ekološki prihvatljivom upravljanju.

„U oceni Komisije se tvrdi da nema problema, uprkos neoborivim dokazima. EU treba da preuzme odgovornost za zagađenje koje je prouzrokovala i zaustavi isporuke otpada u Tursku umesto da legitimizuje zagađenje“, rekao je Gundogdu, preneo je Politiko.

Portparol Komisije rekao je da izveštaj ističe „kako ostvareni napredak, tako i nedostatke koje još treba rešiti kako bi se podržalo ekološki odgovorno upravljanje otpadom“.

Komisija će nastaviti blisko da sarađuje sa Turskom i „pažljivo prati“ razvoj kako bi pomogla jačanju održivog upravljanja otpadom, rekao je Komisijin portparol i dodao da će se situacija ponovo procenjivati pre 2028.