Na dnevnom redu su izbor predsednika i pet potpredsednika kosovskog parlamenta čime bi se okončao postupak njegovog konstituisanja.
Pravo predlaganja predsednika ima stranka koja je usvojila najviše glasova što je Samoopredeljenje.
Pored Samoopredeljenja, po jednog potpredsednika kandiduju dve stranke kosovskih Albanaca koje su na drugom i trećem mestu po broju glasova – Demokratska partija i Demokratski savez Kosova.
Dva mesta potpredsednika pripadaju srpskoj i drugim manjinskim zajednicama – Srpskoj listi i koaliciji Šest plus.
Posle konstituisanja Skupštine počinju da teku ustavni rokovi za izbor premijera i Vlade Kosova i predsednika Kosova.
Po Članu 95. Ustava, predsednik Kosova daje mandat za formiranje Vlade kandidatu kojeg predloži politička stranka ili koalicija koja ima većinu potrebnu za formiranje Vlade.
Ukoliko prvi kandidat u roku od 15 dana ne obezbedi potrebnu većinu od 61 glasa, predviđena je mogućnost drugog pokušaja. Ako ni drugi kandidat ne uspe da formira Vladu, predsednik Kosova raspisuje nove izbore.
Za izbor predsednika Kosova Ustav predviđa konkretan rok i jasnu posledicu ukoliko Skupština ne uspe da izabere predsednika u predviđenom periodu.
U svojoj novijoj odluci Ustavni sud je utvrdio da, ukoliko predsednik ne bude izabran u propisanom roku, Skupština biva raspuštena po sili Ustava, nakon čega se održavaju vanredni parlamentarni izbori.
Za razliku od roka za konstituisanje Skupštine, Ustav kod neuspeha izbora predsednika izričito predviđa mogućnost raspuštanja Skupštine i organizovanja novih izbora.
Za izbor predsednika Kosova u prva dva kruga glasanja Skupštine je potrebna podrška najmanje 80 poslanika, u trećem su dovoljna 61 glasa, ali uz ispunjenje uslova u vezi sa prisustvom poslanika.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.