U Evropi zbog toplotnih talasa umrlo najmanje 35.000 ljudi

Tokom četiri rekordna uzastopna toplotna talasa ovog leta u Evropi umrlo je najmanje 35.000 ljudi više nego što bi se uobičajeno očekivalo, ali bi broj mogao da bude mnogo veći pošto podaci obuhvataju samo polovinu kontinenta i ne uključuju avgust.

U tri najveće zemlje EU, Nemačkoj, Francuskoj i Španiji, zabeleženo je najmanje 25.000 smrtnih slučajeva povezanih s vrućinama, prema nacionalnim podacima, a stručnjaci upozoravaju da će broj biti veći kada budu objavljeni konačni podaci za avgust, prenosi Gardijan.

Toplotni talasi koji su od maja zahvatili zapadnu Evropu obarali su temperaturne rekorde na stotinama meteoroloških stanica.

U Francuskoj je zabeležena najviša prosečna dnevna temperatura, u Nemačkoj su tri dana zaredom obarani rekordi krajem juna, kada je na 46 stanica izmereno 40 stepeni, a u Španiji je temperatura danima bila iznad 42 stepena.

Naučnici upozoravaju da globalno zagrevanje izazvano ljudskim delovanjem čini ovakve ekstremne događaje češćim i intenzivnijim, piše britanski list.

Broj smrtnih slučajeva je najveći u Nemačkoj, gde je prošle nedelje saopšteno da je od 6. aprila do 9. avgusta bilo 14.000 smrtnih slučajeva povezanih s vrućinama.

Nemački institut za javno zdravlje Robert Koh saopštio je da je samo u nedelji od 22. do 28. juna umrlo 9.600 ljudi.

Ovo je najveći broj smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom u Nemačkoj od kada se vodi evidencija. Prethodni rekord zabeležen je 2018, kada je umrlo 8.900 ljudi, dok je tokom uobičajenih leta broj umrlih zbog vrućina često manji od 2.000.

U Španiji je broj smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati vrućini od maja do ove sedmice gotovo 5.000, prema podacima Instituta za zdravlje Karlos III, čime je premašen rekord zabeležen 2022.

Podaci o smrtnim slučajevima se različito računaju i prikazuju u različitim zemljama, navodi Gardijan.

Španija i Nemačka koriste model procene smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom u realnom vremenu, poredeći dnevne temperature i stope smrtnosti kako bi izračunali koliko slučajeva se može pripisati vrućini.

Takve procene su neophodne jer se vrućina retko navodi kao direktan uzrok smrti. U većini slučajeva vrućina pogoršava već postojeće zdravstvene probleme, kao što su respiratorne ili kardiovaskularne bolesti, zbog čega osobe mogu umreti od srčanog ili moždanog udara, ili otkazivanja bubrega.

Utvrđivanje konačnih podataka može potrajati nedeljama ili mesecima, a mnoge zemlje još nisu objavile podatke za početak avgusta.

Francuska prvo objavljuje podatke o povećanoj smrtnosti od svih uzroka, dok se konačna procena broja smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom utvrđuje naknadno.

Francuska nacionalna agencija za zdravlje je objavila prošle sedmice da je od kraja maja do 22. jula bilo 7.300 prekomernih smrtnih slučajeva od svih uzroka, a ovi podaci zasnovani su na elektronskim potvrdama o smrti koje obuhvataju 80 odsto ukupne smrtnosti.

U Italiji se procenjuje da je od 22. do 28. juna umrlo 2.700 ljudi više nego što je uobičajeno, a ukupan broj smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati vrućini će verovatno biti između 5.000 i 8.000 kada podaci budu konačno objavljeni.

U Engleskoj se procenjuje da je zbog toplotnih talasa u maju i junu umrlo više od 2.800 ljudi.

U Belgiji je od 18. do 29. juna zabeležen rast smrtnosti od 39 odsto, što je više od 1.200 dodatnih smrtnih slučajeva.

U Holandiji je umrlo najmanje 900 ljudi više nego što je uobičajeno od 22. juna do 5. jula, a u Poljskoj više od 1.000.

Broj umrlih je zbog vrućina bio veći i u Švajcarskoj, Luksemburgu, Grčkoj, Rumuniji, Bugarskoj i Danskoj.

Svetska zdravstvena organizacija je u maju saopštila da je smrtnost povezana sa vrućinom u evropskom regionu porasla za više od 30 odsto u poslednjih 20 godina i da je na putu da značajno poraste kao rezultat klimatske krize i starenja stanovništva.