Nova ekonomija: Rate kredita u Srbiji uskoro će da porastu usled zaoštravanja monetarne politike ECB

Rast troškova zaduživanja na evropskim tržištima obveznica i najavljeno zaoštravanje monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) direktno će uticati na cenu kredita u Srbiji, gde je privreda izuzetno zavisna od evra, piše danas Nova ekonomija.

Budući da, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), udeo dinarskih kredita u ukupnim plasmanima iznosi 40,7 odsto, to znači da je skoro 60 odsto ukupnih kredita indeksirano u evrima ili nominovano u ovoj valuti, jer krediti vezani za ostale valute čine zanemarljiv iznos.

Ova izloženost je još izraženija u sektoru privrede, gde nivo dinarizacije iznosi svega 24,2 odsto, što znači da je čak 75,8 odsto (odnosno više od tri četvrtine) svih bankarskih kredita plasiranih preduzećima vezano za evro.

Zbog toga će se svako povećanje referentnih kamatnih stopa u evrozoni i rast prinosa na evropske državne obveznice neizbežno preliti na domaće finansijsko tržište i poskupeti otplatu postojećih i odobravanje novih kredita sa evro-znakom u Srbiji.

Evropska tržišta obveznica suočavaju se sa snažnim rasprodajama koje guraju prinose na višegodišnje maksimume, prenosi Euronews. Francuski desetogodišnji prinos (OAT) dostigao je sedamnaestogodišnji maksimum iznad 4,10 odsto, dok su prinosi na nemačke desetogodišnje državne obveznice (Bund), koji služe kao reper za celokupnu evrozonu, porasli na najviši nivo od 2011. godine, premašivši 3,25 odsto. Prinosi u Italiji i Španiji takođe su zabeležili značajan rast na 4,06 odsto, odnosno 3,69 odsto.

Glavni pokretač ovog rasta prinosa jeste prekid nade u brzo rešavanje konflikta na Bliskom istoku, što je izazvalo poremećaje u transportu kroz Ormuski moreuz i posledično dovelo do skoka cena energenata i rasta inflacionih očekivanj, navela je Nova ekonomija.

Posebno je izražen uticaj rasta cena prirodnog gasa u Evropi (holandski TTF fjučersi su se više nego udvostručili od početka godine do avgusta, skočivši sa 29 na 63,80 evra po megavat-satu). Usled ovih kretanja, investitori uveliko predviđaju nova povećanja kamatnih stopa od strane ECB.

Rast prinosa na državne obveznice i očekivanja u pogledu monetarne politike ECB-a najbrže pogađaju tržište nekretnina i stambenih kredita širom Evrope, mada se direktna povezanost razlikuje od zemlje do zemlje.

Prema Izveštaju o inflaciji NBS iz avgusta 2026. godine, kamatne stope na nove evroindeksirane kredite privredi u Srbiji već su zabeležile blagi rast na 5,1 odsto u junu, prateći kretanje EURIBOR-a. S obzirom na to da se očekuju dodatna povećanja kamatnih stopa ECB-a u septembru i oktobru 2026. godine, građani i preduzeća u Srbiji koji imaju kredite sa varijabilnim kamatnim stopama vezanim za EURIBOR mogu očekivati dalji rast mesečnih rata.

Iako je NBS uspela da poveća stepen dinarizacije kredita stanovništvu na istorijski maksimum od 56,9 odsto, ukupni finansijski sektor Srbije ostaje izrazito osetljiv na kretanja u evrozoni. Za preduzeća u Srbiji, koja skoro 76 odsto svojih kredita otplaćuju u evrima, evropska monetarna politika i rast prinosa na kapitalnim tržištima ostaju ključni faktori koji će diktirati cenu poslovanja i investicija u narednom periodu, ukazala je Nova ekonomija.